П:
О:
Читај ми
Свака насилна или наметнута измена међународно признатих граница претња стабилности региона
Београд/Букурешт,
11. мај 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница поручио је данас обраћајући се учесницима Осмог самита шефова држава и влада Процеса сарадње држава југоисточне Европе у Букурешту да свака насилна или наметнута измена међународно признатих граница угрожава постигнути степен стабилности региона, због чега се Србија снажно залаже за заједничку афирмацију општеприхваћеног принципа неповредивости међународно признатих граница.
Војислав Коштуница
Званични сајт Владе Србије преноси говор председника Владе Србије у целини:
"Година у којој је Румунија вршила функцију председавајућег Процеса сарадње држава југоисточне Европе остаће свакако упамћена као период у коме је овај форум постигао значајне успехе и поставио основе за још интензивнију и ближу сарадњу наших земаља. Поред већег броја значајних иницијатива, посебно у погледу унапређења сарадње у области правосуђа, унутрашњих послова и одбране, издвојио бих још неколико питања:
Од великог значаја је привођење крају рада на формирању енергетске заједнице земља југоисточне Европе, као важног модела за будуће конкретне облике сарадње како у области електроенергетских система наших држава, тако и нашој сарадњи са ЕУ.
Трансфер МАРРИ иницијативе под окриље овог форума представља значајан корак у правцу јачања општег концепта регионалног власништва и јачања одговорности да се у складу са европским нормама сами носимо са најважнијим проблемима у региону.
Коначно, недавно потписивање у Софији заједничког документа о иницирању Декаде интеграције Рома значило је одлучно заједничко прихватање обавезе да током следећих десет година посебну пажњу посветимо овој етничкој заједници, која је на читавом нашем простору и даље у великој мери остављена на маргинама друштва. Ова иницијатива значајна је и зато што отвара нов приступ мањинском и етничком питању у региону.
Чини се да наступа време стварања истински мултикултурних друштава у оквиру постојећих држава, где се етничка питања више неће решавати сепарацијама и стварањем нових држава, већ пуним интегрисањем у оквиру постојећих уз пуно очување мањинских идентитета.
Посебно задовољство за мене представља чињеница што је у последњих годину дана државна заједница Србија и Црна Гора направила неколико значајних корака у правцу превазилажења наслеђених проблема, чиме је себи отворила пут ка европским интеграцијама.
Постигнут је напредак на подручју законских и економских реформи, као и на подручју уставно-правних и институционалних промена. Целокупан процес унутрашње консолидације допринео је добијању позитивне Студије о изводљивости од Савета министара ЕУ.
Отпочињање преговора о стабилизацији и придруживању најављено је за 5. октобар ове године. Тиме је јасно потврђена чврста приврженост СЦГ процесима европске интеграције, као и наша решеност да се убрзано крећемо тим путем.
Наша држава, која географски заузима централно место у региону, поново има значајну улогу у погледу јачања укупне регионалне стабилности. Желим да истакнем да је са нашег становишта процес унапређења регионалне сарадње неодвојиви део укупног кретања ка ЕУ. У том правцу нас води не само бољи део историје наших односа, већ и основни интерес сваке од наших држава.
Релативно мала тржишта наших земаља далеко су мање привлачнија за озбиљне стране инвеститоре од једног интегрисаног, динамичног, од корупције и криминала очишћеног и усаглашеним правним системима обједињеног заједничког тржишта. Реч је о тржишту које би остварило ону врсту мобилности робе, капитала, радне снаге и услуга какву има и сама ЕУ.
Зато ће СЦГ и убудуће настављати да подржава и подстиче политику даље међусобне либерализације наших трговинских односа, утврђену давно прихваћеним циљем стварања зоне слободне трговине на подручју Југоисточне Европе.
Само снажна регионална економска сарадња и што је могуће већи ниво размене могу помоћи нашим привредама да повећају своју ефикасност. Зато подржавамо иницијативу наших колега из Бугарске о потписивању Декларације о јачању инфраструктурне мреже југоисточне Европе. Боља транспортна инфраструктура, као и краћи и сигурнији путеви за транспорт енергената од суштинске су важности не само за нас, већ и за наше европске партнере.
Уверен сам у то да се слажемо око тога да је политичка стабилност и снажна регионална сарадња предуслов за одрживи економски развој земаља југоисточне Европе. Захваљујући већем броју постигнутих компромиса и атипичних уставних и политичких решења, у појединим државама које су настале распадом бивше Југославије постигнут је мир и успостављена почетна стабилност.
У неким од тих земаља политиком дијалога дошло се до аранжмана који можда нису увек у почетку били најефикаснији, али, почивајући на компромисима, представљају гарант за мир и поступну европеизацију целог нашег простора. Ова архитектура, коју и даље треба заједнички да унапређујемо, била би доведена у питање ако би дошло до нових промена међународних граница. Јер, свака насилна или наметнута измена међународно признатих граница угрожава постигнути степен стабилности региона.
Због тога се Србија снажно залаже за заједничку афирмацију општеприхваћеног принципа неповредивости међународно признатих граница како би била осигурана политика која води укупној и одрживој политичкој и економској стабилности нашег региона.
СЦГ је недавно још једном потврдила своју приврженост компромису и дијалогу као методама за решавање отворених политичких питања у региону. Косовски проблем тренутно је најсложенији у региону. Он се мора решавати постепено, пажљиво и уз остваривање одрживих и неповратних помака. СЦГ захтева пуно поштовање Резолуције 1244 и далеко одлучније ангажовање УНМИК-а у погледу испуњавања стандарда, а посебно у обезбеђивању услова за враћање што је могуће већег броја расељеног српског и другог неалбанског становништва.
До сада се вратило мање од три одсто насилно прогнаних. Томе свакако доприносе и слаби резултати у повраћају њихове узурпиране имовине, а посебно стамбених објеката.
Србија је недавно иницирала политички дијалог на свим нивоима између Београда и Приштине. Изражавамо задовољство обновљеним радом четири групе Бечког дијалога о такозваним техничким питањима. Надамо се да ће ускоро бити значајних помака око почетка стварног дијалога о проблему децентрализације као најважнијем политичком проблему на Косову и Метохији и као услову за опстанак, повратак и безбедан живот неалбанског становништва.
Свим тим иницијативама Србија жели да допринесе стварном испуњењу стандарда на Косову и Метохији. Али, стварно мерило за испуњење стандарда није политички процес, већ резултати на терену, посебно у погледу слободе кретања, безбедности, повратка. Све ћемо учинити зарад испуњења ових циљева, али ћемо оцењивати само њихово стварно достизање, а не обећања и прокламације. Стога смо чврсто за дијалог, споразумевање и компромис, а против наметнутих и једностраних решења. Решење не може бити ни праведно ни прихватљиво ако једна страна добија све, а друга губи све.
Србија је данас одлучно опредељена за политику стрпљивог проналажења компромисног решења за Косово и Метохију. Залажемо се за то да се уваже интереси оба народа јер само компромисно решење омогућава да градимо одрживу и трајну регионалну стабилност. То значи и да је наша заједничка обавеза да пронађемо решење, не мењајући постојеће државне границе, а које обезбеђује једну врсту проширене аутономије за покрајину Косово и Метохија", навео је Коштуница у обраћању учесницима скупа у Букурешту.
Процес сарадње у југоисточној Европи окупља 9 земаља чланица - Србију и Црну Гору, Албанију, Бугарску, Румунију, Грчку, Македонију, Турску, Хрватску и Босну и Херцеговину. Процес је основан 1996. године као политички форум министара спољних послова, а први самит шефова држава и влада одржан је 1997. у Грчкој.
"Година у којој је Румунија вршила функцију председавајућег Процеса сарадње држава југоисточне Европе остаће свакако упамћена као период у коме је овај форум постигао значајне успехе и поставио основе за још интензивнију и ближу сарадњу наших земаља. Поред већег броја значајних иницијатива, посебно у погледу унапређења сарадње у области правосуђа, унутрашњих послова и одбране, издвојио бих још неколико питања:
Од великог значаја је привођење крају рада на формирању енергетске заједнице земља југоисточне Европе, као важног модела за будуће конкретне облике сарадње како у области електроенергетских система наших држава, тако и нашој сарадњи са ЕУ.
Трансфер МАРРИ иницијативе под окриље овог форума представља значајан корак у правцу јачања општег концепта регионалног власништва и јачања одговорности да се у складу са европским нормама сами носимо са најважнијим проблемима у региону.
Коначно, недавно потписивање у Софији заједничког документа о иницирању Декаде интеграције Рома значило је одлучно заједничко прихватање обавезе да током следећих десет година посебну пажњу посветимо овој етничкој заједници, која је на читавом нашем простору и даље у великој мери остављена на маргинама друштва. Ова иницијатива значајна је и зато што отвара нов приступ мањинском и етничком питању у региону.
Чини се да наступа време стварања истински мултикултурних друштава у оквиру постојећих држава, где се етничка питања више неће решавати сепарацијама и стварањем нових држава, већ пуним интегрисањем у оквиру постојећих уз пуно очување мањинских идентитета.
Посебно задовољство за мене представља чињеница што је у последњих годину дана државна заједница Србија и Црна Гора направила неколико значајних корака у правцу превазилажења наслеђених проблема, чиме је себи отворила пут ка европским интеграцијама.
Постигнут је напредак на подручју законских и економских реформи, као и на подручју уставно-правних и институционалних промена. Целокупан процес унутрашње консолидације допринео је добијању позитивне Студије о изводљивости од Савета министара ЕУ.
Отпочињање преговора о стабилизацији и придруживању најављено је за 5. октобар ове године. Тиме је јасно потврђена чврста приврженост СЦГ процесима европске интеграције, као и наша решеност да се убрзано крећемо тим путем.
Наша држава, која географски заузима централно место у региону, поново има значајну улогу у погледу јачања укупне регионалне стабилности. Желим да истакнем да је са нашег становишта процес унапређења регионалне сарадње неодвојиви део укупног кретања ка ЕУ. У том правцу нас води не само бољи део историје наших односа, већ и основни интерес сваке од наших држава.
Релативно мала тржишта наших земаља далеко су мање привлачнија за озбиљне стране инвеститоре од једног интегрисаног, динамичног, од корупције и криминала очишћеног и усаглашеним правним системима обједињеног заједничког тржишта. Реч је о тржишту које би остварило ону врсту мобилности робе, капитала, радне снаге и услуга какву има и сама ЕУ.
Зато ће СЦГ и убудуће настављати да подржава и подстиче политику даље међусобне либерализације наших трговинских односа, утврђену давно прихваћеним циљем стварања зоне слободне трговине на подручју Југоисточне Европе.
Само снажна регионална економска сарадња и што је могуће већи ниво размене могу помоћи нашим привредама да повећају своју ефикасност. Зато подржавамо иницијативу наших колега из Бугарске о потписивању Декларације о јачању инфраструктурне мреже југоисточне Европе. Боља транспортна инфраструктура, као и краћи и сигурнији путеви за транспорт енергената од суштинске су важности не само за нас, већ и за наше европске партнере.
Уверен сам у то да се слажемо око тога да је политичка стабилност и снажна регионална сарадња предуслов за одрживи економски развој земаља југоисточне Европе. Захваљујући већем броју постигнутих компромиса и атипичних уставних и политичких решења, у појединим државама које су настале распадом бивше Југославије постигнут је мир и успостављена почетна стабилност.
У неким од тих земаља политиком дијалога дошло се до аранжмана који можда нису увек у почетку били најефикаснији, али, почивајући на компромисима, представљају гарант за мир и поступну европеизацију целог нашег простора. Ова архитектура, коју и даље треба заједнички да унапређујемо, била би доведена у питање ако би дошло до нових промена међународних граница. Јер, свака насилна или наметнута измена међународно признатих граница угрожава постигнути степен стабилности региона.
Због тога се Србија снажно залаже за заједничку афирмацију општеприхваћеног принципа неповредивости међународно признатих граница како би била осигурана политика која води укупној и одрживој политичкој и економској стабилности нашег региона.
СЦГ је недавно још једном потврдила своју приврженост компромису и дијалогу као методама за решавање отворених политичких питања у региону. Косовски проблем тренутно је најсложенији у региону. Он се мора решавати постепено, пажљиво и уз остваривање одрживих и неповратних помака. СЦГ захтева пуно поштовање Резолуције 1244 и далеко одлучније ангажовање УНМИК-а у погледу испуњавања стандарда, а посебно у обезбеђивању услова за враћање што је могуће већег броја расељеног српског и другог неалбанског становништва.
До сада се вратило мање од три одсто насилно прогнаних. Томе свакако доприносе и слаби резултати у повраћају њихове узурпиране имовине, а посебно стамбених објеката.
Србија је недавно иницирала политички дијалог на свим нивоима између Београда и Приштине. Изражавамо задовољство обновљеним радом четири групе Бечког дијалога о такозваним техничким питањима. Надамо се да ће ускоро бити значајних помака око почетка стварног дијалога о проблему децентрализације као најважнијем политичком проблему на Косову и Метохији и као услову за опстанак, повратак и безбедан живот неалбанског становништва.
Свим тим иницијативама Србија жели да допринесе стварном испуњењу стандарда на Косову и Метохији. Али, стварно мерило за испуњење стандарда није политички процес, већ резултати на терену, посебно у погледу слободе кретања, безбедности, повратка. Све ћемо учинити зарад испуњења ових циљева, али ћемо оцењивати само њихово стварно достизање, а не обећања и прокламације. Стога смо чврсто за дијалог, споразумевање и компромис, а против наметнутих и једностраних решења. Решење не може бити ни праведно ни прихватљиво ако једна страна добија све, а друга губи све.
Србија је данас одлучно опредељена за политику стрпљивог проналажења компромисног решења за Косово и Метохију. Залажемо се за то да се уваже интереси оба народа јер само компромисно решење омогућава да градимо одрживу и трајну регионалну стабилност. То значи и да је наша заједничка обавеза да пронађемо решење, не мењајући постојеће државне границе, а које обезбеђује једну врсту проширене аутономије за покрајину Косово и Метохија", навео је Коштуница у обраћању учесницима скупа у Букурешту.
Процес сарадње у југоисточној Европи окупља 9 земаља чланица - Србију и Црну Гору, Албанију, Бугарску, Румунију, Грчку, Македонију, Турску, Хрватску и Босну и Херцеговину. Процес је основан 1996. године као политички форум министара спољних послова, а први самит шефова држава и влада одржан је 1997. у Грчкој.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...