П:
О:
Читај ми
Свест народа чува природу
Београд,
22. април 2004.
Министар за науку и заштиту животне средине у Влади Републике Србије Александар Поповић говорио је за данашње издање листа “Политика” о светском Дану планете Земље, враћању даброва у природу са станишта са којих су ишчезли почетком прошлог века, о законским санкцијама за оне који не поштују еколошке законе и изради еколошке стратегије. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог текста.
Александар Поповић
Дан планете Земље, 22. април, велики је међународни еколошки празник. У свим државама света обележава се низом манифестација којима народи исказују своју одлучност да помогну планети, једином дому који имају. Овај велики дан који се обележава и у Србији, повод је за разговор са министром за науку и заштиту животне средине др Александром Поповићем, који је данас, у оквиру обележавања Дана планете Земље, између осталог, у резервату „Засавица” пустио даброве у природу.
“То је акција којом поручујемо свим грађанима Србије да ћемо радити, како тог свечаног дана, тако и сваког другог, на подизању свести народа да животну средину морамо чувати. Она је угрожена, а да би се ситуација поправила, морамо сви заједно учествовати у томе и бити одговорни за све што се дешава у њој”, рекао је Поповић.
Министар је најавио нову еколошку политику, која подразумева да ће они који се односе небрижно према животној средини бити суочени са законским консеквенцама, и додао да "није на нама да судимо, већ да спречимо такве појаве. “Дакле, водићемо оштру и офанзивну политику према прекршиоцима закона, јер они који то чине морају бити кажњени, али истовремено и свесни тога да се то не сме поновити ни њима ни другима”.
“Да бисмо се приближили еколошкој политици развијених земаља, планирамо да направимо помак у институционалном и системском погледу”, додаје Поповић и указује на то да је за такве кораке неопходно што пре донети закон о систему заштите животне средине примерен Србији, из кога ће проистицати и остали закони и подзаконска акта који ће бити усклађени са законодавством Европске уније. То подразумева јачање државних институција, уз успостављање интегрисаног мониторинга и јаку унутрашњу и граничну еколошку инспекцију.
Према речима Поповића, ово су основни постулати у формирању еколошке стратегије којом се опредељује будућност Србије у овој области: “У том контексту предстоје нам договори о формулисању овог изузетно важног документа за наредних двадесетак година, уз уважавање одлука претходне владе, али и отварање могућности да наредне владе дограђују овај документ и стварају чистију и зеленију Србију. Европа то од нас очекује. Значи, цео систем управљања животном средином морамо да уозбиљимо, да донесемо праве законе и грађанима омогућимо јавну информацију о стању простора у коме живимо”. Буџетом Владе Србије за заштиту животне средине у овој години је обезбеђено 594 милиона динара. На питање да ли су та средства довољна за реализацију нове политике и стратегије у области животне средине, министар Поповић одговара: “Наравно да нису, али ћемо гледати да новац који сада имамо трошимо на најбољи и најрационалнији начин, а не на папирологију. Дакле, пројекти морају бити живи и применљиви. Време је да се схвати да министарство не може бити ‘велики брат’ и да има улогу ‘хигијеничара државе’. Део пројеката биће финансиран на локалном нивоу, а добар део програма из донација”.
Према речима министра, већ сада је Влада Чешке заинтересована за то да финансира израду пројекта за једну регионалну депонију у Шумадији. Поповић је најавио да, када је реч о депонијама, следи дуги процес до њихове изградње.
“То је акција којом поручујемо свим грађанима Србије да ћемо радити, како тог свечаног дана, тако и сваког другог, на подизању свести народа да животну средину морамо чувати. Она је угрожена, а да би се ситуација поправила, морамо сви заједно учествовати у томе и бити одговорни за све што се дешава у њој”, рекао је Поповић.
Министар је најавио нову еколошку политику, која подразумева да ће они који се односе небрижно према животној средини бити суочени са законским консеквенцама, и додао да "није на нама да судимо, већ да спречимо такве појаве. “Дакле, водићемо оштру и офанзивну политику према прекршиоцима закона, јер они који то чине морају бити кажњени, али истовремено и свесни тога да се то не сме поновити ни њима ни другима”.
“Да бисмо се приближили еколошкој политици развијених земаља, планирамо да направимо помак у институционалном и системском погледу”, додаје Поповић и указује на то да је за такве кораке неопходно што пре донети закон о систему заштите животне средине примерен Србији, из кога ће проистицати и остали закони и подзаконска акта који ће бити усклађени са законодавством Европске уније. То подразумева јачање државних институција, уз успостављање интегрисаног мониторинга и јаку унутрашњу и граничну еколошку инспекцију.
Према речима Поповића, ово су основни постулати у формирању еколошке стратегије којом се опредељује будућност Србије у овој области: “У том контексту предстоје нам договори о формулисању овог изузетно важног документа за наредних двадесетак година, уз уважавање одлука претходне владе, али и отварање могућности да наредне владе дограђују овај документ и стварају чистију и зеленију Србију. Европа то од нас очекује. Значи, цео систем управљања животном средином морамо да уозбиљимо, да донесемо праве законе и грађанима омогућимо јавну информацију о стању простора у коме живимо”. Буџетом Владе Србије за заштиту животне средине у овој години је обезбеђено 594 милиона динара. На питање да ли су та средства довољна за реализацију нове политике и стратегије у области животне средине, министар Поповић одговара: “Наравно да нису, али ћемо гледати да новац који сада имамо трошимо на најбољи и најрационалнији начин, а не на папирологију. Дакле, пројекти морају бити живи и применљиви. Време је да се схвати да министарство не може бити ‘велики брат’ и да има улогу ‘хигијеничара државе’. Део пројеката биће финансиран на локалном нивоу, а добар део програма из донација”.
Према речима министра, већ сада је Влада Чешке заинтересована за то да финансира израду пројекта за једну регионалну депонију у Шумадији. Поповић је најавио да, када је реч о депонијама, следи дуги процес до њихове изградње.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи