П:
О:
Читај ми
Мигрантска криза изазов за читаву Европу
Београд/Бањалука,
16. јун 2016.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић оценио је данас да је мигрантска криза један од најозбиљнијих изазова са којима се суочава регион и читава Европа, и нагласио спремност наше земље да подржи сваку одрживу иницијативу да се она реши.
Аутор:
Фонет
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целости говор првог потпредседника Владе на Годишњем састанку министара спољних послова држава чланица Централно –европске иницијативе (ЦЕИ) у Бањалуци.
"Господине председавајући, Даме и господо, Уважене колеге,
Један од најозбиљнијих изазова са којима се регион, па и читава Европа, суочавају већ месецима уназад, свакако је мигрантска криза. Подсетићу вас да је у 2015. години Република Србија регистровала и привремено прихватила 600.000 миграната, а још приближно 100.000 од почетка ове године.
Чињеница је да смо миграционе токове успели да редукујемо и уредимо тек када смо схватили да је проблем заједнички и да га само заједно можемо и решавати.
Србија је подржала и убудуће ће подржавати сваку свеобухватну и одрживу иницијативу на том плану. Са задовољством могу да констатујем да су и државни органи и грађани Републике Србије својим деловањем и својим понашањем показали да на мигранте не гледају као на извор проблема, већ пре свега као на људе у невољи.
Не тврдим да смо сваком човеку помогли онолико колико му је било потребно, али тврдим да смо свакоме помогли онолико колико смо могли. А често и више од тога.
Даме и господо,
У свом осврту на другу данашњу тему, желим да подсетим да комплексност борбе против тероризма лежи, између осталог, и у чињеници да државе сносе одговорност за заштиту људских права свих грађана, па чак и оних који терористичким деловањем брутално крше људска права других.
Мислим да Резолуција о заштити људских права и основних слобода у борби против тероризма, која се већ више година консензусом усваја у Трећем комитету Генералне скупштине УН и Савету УН за људска права, довољно јасно изражава наш став по овом питању и пружа смернице за даље заједничко деловање.
Уважене колеге,
Мада је то већ више пута речено и потврђено, дозволићете ми да још једном поновим да је процес евроинтеграција, односно пуноправно чланство у Европској унији, један од најважнијих спољнополитичких приоритета Републике Србије.
У том смислу, желим да истакнем важност очувања сталне динамике преговарачког процеса са ЕУ. Србија је испунила сва прелазна мерила за поглавља 23 и 24 и са правом очекује њихово отварање током холандског председавања.
У контексту наше заједничке европске перспективе, желим да истакнем важност и улогу Централноевропске иницијативе која представља мост између макрорегиона, између земаља чланица ЕУ и оних које то још увек нису, али и мост између делова Европе који имају различита имена – Мителеуропа, западни Балкан, Источно партнерство, Балтик – али припадају јединственој европској култури.
Оно по чему се ЦЕИ разликује од других регионалних иницијатива је њена пројектна оријентација.
Подсетићу вас да је Република Србија 2014. године добровољно удвостручила своју годишњу контрибуцију, што у номиналном износу можда није пуно, али је симболички показатељ нашег поверења и важности коју придајемо сарадњи у оквиру ове регионалне иницијативе.
Даме и господо,
Потенцијали нашег заједничког простора су препознати и у механизму Кина–ЦИЕЗ. Овај механизам повезивања дела Европе са Кином у пракси показује како и географски удаљене делове света може приближити интерес на заједничким пројектима.
Модел свестраног повезивања, комуникације и интегрисања различитих развојних стратегија у оквиру "Појаса и пута", нуди нам додатну пословну платформу и перспективу развоја.
У том контексту желим да поменем пројекат брзе пруге Београд–Будимпешта, чијом ће реализацијом бити дат значајан допринос бољем транспортном умрежавању европског југа и централне Европе. Када говоримо о регионалној сарадњи у контексту боље транспортне и енергетске повезаности, желим да подсетим на проблем снабдевања гасом са којим би се већ 2019. године могла суочити Република Србија, али и већина земаља у региону.
Разговори о могућим новим гасним токовима се воде, али се конкретна решења још увек не назиру, због чега желим да и овом приликом апелујем на институције ЕУ како би у што скорије време била понуђена трајна решења.
Драги пријатељи,
На крају излагања, морам да приметим да су беспрекорном организацијом данашњег скупа наши домаћини још једном показали да са разлогом уживају репутацију добрих домаћина. Ја им на томе и честитам и захваљујем. И желим им успешан наставак председавања.
Истовремено, желим да истакнем да Република Србија поздравља и подржава председавање Републике Белорусије Централноевропском иницијативом у 2017. години.
Уверени смо да ће Република Белорусија, као што је била и јесте поуздан партнер Републике Србије у билатералним односима, бити поуздан и успешан председавајући овој регионалној иницијативи.
Хвала вам на пажњи", наводи се у говору Дачића.
"Господине председавајући, Даме и господо, Уважене колеге,
Један од најозбиљнијих изазова са којима се регион, па и читава Европа, суочавају већ месецима уназад, свакако је мигрантска криза. Подсетићу вас да је у 2015. години Република Србија регистровала и привремено прихватила 600.000 миграната, а још приближно 100.000 од почетка ове године.
Чињеница је да смо миграционе токове успели да редукујемо и уредимо тек када смо схватили да је проблем заједнички и да га само заједно можемо и решавати.
Србија је подржала и убудуће ће подржавати сваку свеобухватну и одрживу иницијативу на том плану. Са задовољством могу да констатујем да су и државни органи и грађани Републике Србије својим деловањем и својим понашањем показали да на мигранте не гледају као на извор проблема, већ пре свега као на људе у невољи.
Не тврдим да смо сваком човеку помогли онолико колико му је било потребно, али тврдим да смо свакоме помогли онолико колико смо могли. А често и више од тога.
Даме и господо,
У свом осврту на другу данашњу тему, желим да подсетим да комплексност борбе против тероризма лежи, између осталог, и у чињеници да државе сносе одговорност за заштиту људских права свих грађана, па чак и оних који терористичким деловањем брутално крше људска права других.
Мислим да Резолуција о заштити људских права и основних слобода у борби против тероризма, која се већ више година консензусом усваја у Трећем комитету Генералне скупштине УН и Савету УН за људска права, довољно јасно изражава наш став по овом питању и пружа смернице за даље заједничко деловање.
Уважене колеге,
Мада је то већ више пута речено и потврђено, дозволићете ми да још једном поновим да је процес евроинтеграција, односно пуноправно чланство у Европској унији, један од најважнијих спољнополитичких приоритета Републике Србије.
У том смислу, желим да истакнем важност очувања сталне динамике преговарачког процеса са ЕУ. Србија је испунила сва прелазна мерила за поглавља 23 и 24 и са правом очекује њихово отварање током холандског председавања.
У контексту наше заједничке европске перспективе, желим да истакнем важност и улогу Централноевропске иницијативе која представља мост између макрорегиона, између земаља чланица ЕУ и оних које то још увек нису, али и мост између делова Европе који имају различита имена – Мителеуропа, западни Балкан, Источно партнерство, Балтик – али припадају јединственој европској култури.
Оно по чему се ЦЕИ разликује од других регионалних иницијатива је њена пројектна оријентација.
Подсетићу вас да је Република Србија 2014. године добровољно удвостручила своју годишњу контрибуцију, што у номиналном износу можда није пуно, али је симболички показатељ нашег поверења и важности коју придајемо сарадњи у оквиру ове регионалне иницијативе.
Даме и господо,
Потенцијали нашег заједничког простора су препознати и у механизму Кина–ЦИЕЗ. Овај механизам повезивања дела Европе са Кином у пракси показује како и географски удаљене делове света може приближити интерес на заједничким пројектима.
Модел свестраног повезивања, комуникације и интегрисања различитих развојних стратегија у оквиру "Појаса и пута", нуди нам додатну пословну платформу и перспективу развоја.
У том контексту желим да поменем пројекат брзе пруге Београд–Будимпешта, чијом ће реализацијом бити дат значајан допринос бољем транспортном умрежавању европског југа и централне Европе. Када говоримо о регионалној сарадњи у контексту боље транспортне и енергетске повезаности, желим да подсетим на проблем снабдевања гасом са којим би се већ 2019. године могла суочити Република Србија, али и већина земаља у региону.
Разговори о могућим новим гасним токовима се воде, али се конкретна решења још увек не назиру, због чега желим да и овом приликом апелујем на институције ЕУ како би у што скорије време била понуђена трајна решења.
Драги пријатељи,
На крају излагања, морам да приметим да су беспрекорном организацијом данашњег скупа наши домаћини још једном показали да са разлогом уживају репутацију добрих домаћина. Ја им на томе и честитам и захваљујем. И желим им успешан наставак председавања.
Истовремено, желим да истакнем да Република Србија поздравља и подржава председавање Републике Белорусије Централноевропском иницијативом у 2017. години.
Уверени смо да ће Република Белорусија, као што је била и јесте поуздан партнер Републике Србије у билатералним односима, бити поуздан и успешан председавајући овој регионалној иницијативи.
Хвала вам на пажњи", наводи се у говору Дачића.
-
Ужице, 6. мај 2024.Локализација и гашење пожара на депонији „Дубоко“ у Ужицу
-
Београд, 4. мај 2024.Честитка првог потпредседника Владе поводом Васкрса
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица