П:
О:
Читај ми
Појачати заједничке напоре у решавању мигрантске кризе
Београд/Њујорк,
30. септембар 2015.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је вечерас да једино право и ефикасно решење актуелне мигрантске кризе треба тражити у стабилизацији кризних подручја, пре свега Блиског истока и северне Африке.
Званични сајт Владе Србије преноси у целини обраћање Дачића на отвореној дебати Савета безбедности Уједињених нација о очувању мира и безбедности на Блиском истоку и северној Африци, која је одржана у Њујорку:
„Поштовани председниче, Уважене екселенције, Даме и господо,
Част ми је да учествујем на данашњем састанку Савета безбедности посвећеном питању очувања мира и безбедности – решавању конфликата на Блиском истоку и северној Африци и борби против тероризма у овом региону.
Значају овог састанка доприноси и то што се он бави неким од најизазовнијих тема данашњице, које су тесно повезане и са миграционим таласом са којим се суочавамо.
Желим да искористим прилику и посебно се захвалим Руској Федерацији, нарочито министру Лаврову, на организовању овог значајног састанка, чије одржавање потврђује неопходност континуиране пажње и посвећености чланица УН питањима регионалне и глобалне безбедности, управо имајући у виду да живимо у свету растуће глобалне међузависности.
Актуелна ситуација на простору Блиског истока и северне Африке потврђује потребу да се појачају заједнички напори за решење кризе у циљу дугорочне стабилизације региона.
Регион Блиског истока и северне Африке у дужем је временском периоду поприште нестабилности које карактеришу политичке, социјалне, економске, међуетничке и идеолошке тензије. Многе од земаља овог региона постале су подручја на којима су у константном порасту деловање терористичких група и насилни екстремизам.
Очигледно је да овакав развој представља изазов не само за регион, већ за целокупну међународну заједницу, како са аспекта мира и непролиферације оружја, тако и са хуманитарног аспекта. Недостатак озбиљног процеса дијалога заснованог на истинској спремности на компромисе додатно доприноси радикализацији прилика и јачању тензија и екстремизама сваке врсте.
Србија је чврсто опредељена да одговори савременим безбедносним изазовима. Свесни комплексности и повезаности унутрашњих криза и њиховог утицаја на стварање простора за развој терористичких активности, одлучни смо да своје напоре координирамо на ширем међународном плану, са циљем свеобухватног одговора.
У региону Блиског истока и северне Африке, Србија има вишедеценијске пријатеље, што је још један од разлога за наше опредељење за конструктиван допринос, у координацији са нашим партнерима широм света, сузбијању терористичких претњи и насилног екстремизма сваке врсте, као и дијалогу у циљу проналажења политичког, одрживог решења за актуелне кризе у региону Блиског истока и северне Африке. Снажно подржавамо координирано деловање кроз институције система Уједињених нација, које су неоспоран лидер у светским оквирима на овом плану.
Последице ових криза осећамо сви. Талас миграната из сукобима захваћених подручја са којим се суочавају многе европске земље није мимоишао ни Србију која се нашла на главној рути ових миграторних кретања. Актуелна криза, превазилазећи политичке, културолошке и административне границе држава, показује повезаност међусобно удаљених подручја у данашњем свету, одакле произилази потреба за одговорним и енергичним приступом решавању овог горућег питања и изналажењу свеобухватних и трајних решења.
Евидентно је да решење није у парцијалним и локално ограниченим корацима, већ у сарадњи и координацији на ширем међународном плану и да је једино право и ефикасно решење стабилизација кризних подручја, пре свега Блиског истока и северне Африке.
Поштовани председниче,
Иако, независно од овог новог таласа, на својој територији има 44.000 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, о којима се брине већ две деценије, као и 204.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, Република Србија је на свим нивоима показала спремност да се, у границама својих могућности, ухвати у коштац са ситуацијом и одговорно уради оно што је до ње.
Поступање Србије према овим људима наилази на позитивне оцене широм света, али она овакав терет не може да носи сама, јер за тако нешто немамо капацитета – ни смештајних, ни људских, ни финансијских. Од почетка године до 22. септембра у Републику Србију је ушло више од 170.000 регистрованих миграната, а нешто више од 500 њих је поднело захтев за азил.
Слажем се са онима који актуелне догађаје квалификују као још једну масовну сеобу народа, који напуштају ослабљене државе, услед дуготрајних политичких нестабилности, сукоба, лоших економских прилика и јачања деловања терористичких група. Евидентно је да постоје системски проблеми који узрокују да људи, у оволиком броју и на овај начин, напусте своје домове. У процесу решавања тих проблема подршка свих нас, чланица најзначајније мултилатералне организације у глобалним оквирима, од пресудног је значаја.
Уважене екселенције,
Данашњи састанак треба да искористимо за размену мишљења и дефинисање даљих корака у циљу пружања пуне подршке стабилизацији прилика у региону, у складу са Повељом УН и принципима међународног права. Такође, ово је још једна прилика да се подвуче јасна подршка и опредељеност свих нас да се земљама овог региона помогне да изнађу начине за одговор на актуелне безбедносне и друге изазове и заједно, кроз изградњу међусобног поверења, дођу до решења.
У том контексту, јасно је да су координирани међународни напори неопходни, нарочито они усмерени на подстицање дијалога и решавање политичких и безбедносних криза. Без дијалога, уз подршку међународне заједнице, не може се очекивати да буде пронађен адекватан одговор за продубљену и мултидимензионалну кризу са којом се суочавамо.
Појачана активност на промоцији културе мира и већег узајамног разумевања и поверења у региону мора бити промовисана заједно са подстицањем веће отворености ка уступцима и компромису. Република Србија јасно показује својим примером какви резултати могу бити постигнути када се посвећено ради на јачању поверења и толеранције у регионалним оквирима, и спремни смо да дамо свој допринос и на ширем међународном плану.
Поштовани председниче, Уважене екселенције, Даме и господо,
Мир се не може остварити силом, већ само узајамним поштовањем и договором, за шта није довољно да само говоримо о њему, него и да верујемо и заједно радимо на томе.
Хвала вам на пажњи“, наводи се у говору Дачића.
„Поштовани председниче, Уважене екселенције, Даме и господо,
Част ми је да учествујем на данашњем састанку Савета безбедности посвећеном питању очувања мира и безбедности – решавању конфликата на Блиском истоку и северној Африци и борби против тероризма у овом региону.
Значају овог састанка доприноси и то што се он бави неким од најизазовнијих тема данашњице, које су тесно повезане и са миграционим таласом са којим се суочавамо.
Желим да искористим прилику и посебно се захвалим Руској Федерацији, нарочито министру Лаврову, на организовању овог значајног састанка, чије одржавање потврђује неопходност континуиране пажње и посвећености чланица УН питањима регионалне и глобалне безбедности, управо имајући у виду да живимо у свету растуће глобалне међузависности.
Актуелна ситуација на простору Блиског истока и северне Африке потврђује потребу да се појачају заједнички напори за решење кризе у циљу дугорочне стабилизације региона.
Регион Блиског истока и северне Африке у дужем је временском периоду поприште нестабилности које карактеришу политичке, социјалне, економске, међуетничке и идеолошке тензије. Многе од земаља овог региона постале су подручја на којима су у константном порасту деловање терористичких група и насилни екстремизам.
Очигледно је да овакав развој представља изазов не само за регион, већ за целокупну међународну заједницу, како са аспекта мира и непролиферације оружја, тако и са хуманитарног аспекта. Недостатак озбиљног процеса дијалога заснованог на истинској спремности на компромисе додатно доприноси радикализацији прилика и јачању тензија и екстремизама сваке врсте.
Србија је чврсто опредељена да одговори савременим безбедносним изазовима. Свесни комплексности и повезаности унутрашњих криза и њиховог утицаја на стварање простора за развој терористичких активности, одлучни смо да своје напоре координирамо на ширем међународном плану, са циљем свеобухватног одговора.
У региону Блиског истока и северне Африке, Србија има вишедеценијске пријатеље, што је још један од разлога за наше опредељење за конструктиван допринос, у координацији са нашим партнерима широм света, сузбијању терористичких претњи и насилног екстремизма сваке врсте, као и дијалогу у циљу проналажења политичког, одрживог решења за актуелне кризе у региону Блиског истока и северне Африке. Снажно подржавамо координирано деловање кроз институције система Уједињених нација, које су неоспоран лидер у светским оквирима на овом плану.
Последице ових криза осећамо сви. Талас миграната из сукобима захваћених подручја са којим се суочавају многе европске земље није мимоишао ни Србију која се нашла на главној рути ових миграторних кретања. Актуелна криза, превазилазећи политичке, културолошке и административне границе држава, показује повезаност међусобно удаљених подручја у данашњем свету, одакле произилази потреба за одговорним и енергичним приступом решавању овог горућег питања и изналажењу свеобухватних и трајних решења.
Евидентно је да решење није у парцијалним и локално ограниченим корацима, већ у сарадњи и координацији на ширем међународном плану и да је једино право и ефикасно решење стабилизација кризних подручја, пре свега Блиског истока и северне Африке.
Поштовани председниче,
Иако, независно од овог новог таласа, на својој територији има 44.000 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, о којима се брине већ две деценије, као и 204.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, Република Србија је на свим нивоима показала спремност да се, у границама својих могућности, ухвати у коштац са ситуацијом и одговорно уради оно што је до ње.
Поступање Србије према овим људима наилази на позитивне оцене широм света, али она овакав терет не може да носи сама, јер за тако нешто немамо капацитета – ни смештајних, ни људских, ни финансијских. Од почетка године до 22. септембра у Републику Србију је ушло више од 170.000 регистрованих миграната, а нешто више од 500 њих је поднело захтев за азил.
Слажем се са онима који актуелне догађаје квалификују као још једну масовну сеобу народа, који напуштају ослабљене државе, услед дуготрајних политичких нестабилности, сукоба, лоших економских прилика и јачања деловања терористичких група. Евидентно је да постоје системски проблеми који узрокују да људи, у оволиком броју и на овај начин, напусте своје домове. У процесу решавања тих проблема подршка свих нас, чланица најзначајније мултилатералне организације у глобалним оквирима, од пресудног је значаја.
Уважене екселенције,
Данашњи састанак треба да искористимо за размену мишљења и дефинисање даљих корака у циљу пружања пуне подршке стабилизацији прилика у региону, у складу са Повељом УН и принципима међународног права. Такође, ово је још једна прилика да се подвуче јасна подршка и опредељеност свих нас да се земљама овог региона помогне да изнађу начине за одговор на актуелне безбедносне и друге изазове и заједно, кроз изградњу међусобног поверења, дођу до решења.
У том контексту, јасно је да су координирани међународни напори неопходни, нарочито они усмерени на подстицање дијалога и решавање политичких и безбедносних криза. Без дијалога, уз подршку међународне заједнице, не може се очекивати да буде пронађен адекватан одговор за продубљену и мултидимензионалну кризу са којом се суочавамо.
Појачана активност на промоцији културе мира и већег узајамног разумевања и поверења у региону мора бити промовисана заједно са подстицањем веће отворености ка уступцима и компромису. Република Србија јасно показује својим примером какви резултати могу бити постигнути када се посвећено ради на јачању поверења и толеранције у регионалним оквирима, и спремни смо да дамо свој допринос и на ширем међународном плану.
Поштовани председниче, Уважене екселенције, Даме и господо,
Мир се не може остварити силом, већ само узајамним поштовањем и договором, за шта није довољно да само говоримо о њему, него и да верујемо и заједно радимо на томе.
Хвала вам на пажњи“, наводи се у говору Дачића.
-
Београд, 4. мај 2024.Честитка првог потпредседника Владе поводом Васкрса
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу