О делу наше знамените сликарке и о њеној пожртвованости током рата када је била болничарка, говорио је председник Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, пуковник Љубомир Марковић.
Надежда Петровић, наш најзначајнији уметник с почетка века, увела је српску уметност у токове савремене европске уметности. Волела је да слика портрете и пејзаже, а њен патриотизам огледао се и у честом избору тема из националне историје и сликању људи и предела Србије.
Њено дело у целини зрачи изузетном експресијом, снагом и храброшћу. Школовање у Минхену, посете Паризу и Италији и стални повратак традиционалној Србији, оставили су траг на њеним платнима.
Међу њена позната дела убрајају се "Баварац са шесиром", "Баварац", "Воденица", "Стабло у шуми", "Старо гробље", "Жетва", "Домаћин", "Девојче из Сићева", "Дереглије на Сави", "Жена са сунцобраном", "Анђа", "Старо београдско гробље".
Такође, то су и "Портрет седе жене", "Портрет старице", "Жена са дететом", "Девојчица у белом", "Призренка", "Мост на Сени", "Кеј на Сени", "Краљевић Марко и Милош Обилић", "Булоњска шума", "Море", "Плажа у Бретањи", "Богородичина црква у Паризу", "Ваљевска болница".