П:
О:
Читај ми
Неопходно пуно поштовање принципа Завршног акта из Хелсинкија
Београд/Хелсинки,
10. јул 2015.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, који је и председавајући ОЕБС-у, истакао је данас у Хелсинкију да је највећи изазов ОЕБС-а да се дође до политичког решења кризе у Украјини.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини говор Дачића на неформалном састанку на високом нивоу:
„Министре Соини, Министре Буркхалтер, Екселенције, Даме и господо,
Задовољство ми је што могу да вам пожелим добродошлицу на други део нашег састанка, за који се надам да ће бити интерактивна и отворена размена мишљења о начинима за унапређење нашег дијалога о безбедности у овим временима великих изазова. Такође, желео бих да се захвалим нашим финским домаћинима на великодушном гостопримству и одличној организацији.
Управо смо обележили 40-годишњицу Завршног акта из Хелсинкија уз једноставну, али изразито симболичну церемонију.
Сви осећамо дубоку нелагоду и забринутост због актуелног стања европске безбедности. С друге стране, не можемо очекивати да ће се све неким чудом вратити на мирније и мање напете услове који би нам улили веће поверење при превладавању многих изазова с којима смо суочени у једном несигурном свету. Таква позитивна промена се просто неће догодити сама од себе.
Али бар знамо шта је потребно за остваривање напретка. Управо захваљујући четрдесетогодишњем искуству, знамо да се поверење може градити једино кроз отворен, инклузиван и искрен дијалог. Оно захтева континуиране напоре, стрпљење и истрајност. У овој дубокој кризи европске безбедности, требало би да искористимо чињеницу да је ОЕБС најбоље позициониран да послужи као централни форум за ангажовање.
Уверен сам у то да нам наша инклузивна платформа за дијалог и заједничко деловање пружа истинску прилику да радимо заједно на решавању актуелне кризе, обнављању изгубљеног поверења и поновном учвршћивању европске безбедности.
Наш највећи изазов јесте да дођемо до политичког решења кризе у и око Украјине. Постизање напретка за преговарачким столом и на терену је предуслов не само за обнављање мира и безбедности у региону ОЕБС-а, већ и за повратак на пут сарадње који нас може приближити визији безбедносне заједнице формулисане у Астани.
Притом се, као и увек, морамо руководити принципима Хелсинкија. Као што сам већ рекао, нема праве безбедности нити стабилности у нашем региону без пуног поштовања и доследне примене принципа и обавеза ОЕБС-а. Окосница овог настојања мора бити повратак на поштовање принципа Хелсинкија.
Наш данашњи састанак једна је од неколико акција већ покренутих на различитим нивоима у циљу суштинске дискусије о садашњем стању у европској безбедности. Циљ је да се усмеримо на најхитнија питања на агенди ОЕБС-а, укључујући шире импликације текуће кризе по евроатлантску и евроазијску безбедност. Иако јесте важно да наше разлике износимо на искрен и отворен начин, од суштинског је значаја да истражимо могућности за налажење заједничког става о начину поновног покретања процеса за постизање опште сагласности у погледу безбедносне сарадње у Европи.
Јасно је да имамо различита схватања претњи и другачија тумачења догађаја који су допринели брзом опадању нивоа нашег међусобног поверења. Како бисмо превазишли ове разлике, потребно је да боље разумемо корене ових различитих перспектива. Уколико смо истински посвећени исказаној амбицији за постизање напретка у погледу заједничке, безбедније будућности, морамо отићи корак даље од пуког изношења сопствених ставова. Треба да покушамо да разумемо перспективе других, као и оно чиме су мотивисане. Данашња дискусија пружа нам добру прилику за постизање бољег разумевања наше садашње позиције и на које бисмо начине могли да остваримо напредак.
Како бисмо подстакли интерактивну и неформалну дебату, замолио бих нашег генералног секретара Занијера да буде модератор ове важне дебате током целог дана и да нас на почетку укратко обавести како планира да води расправу.
Као што вам је познато, председавање ће припремити резиме данашње дебате, који може да послужи као основа за даља разматрања, укључујући и у периоду до министарског састанка у Београду у децембру. Питање које ће нама у председавању бити посебно занимљиво је, наравно, који би кораци требало да уследе након овог састанка.
Радујем се продуктивним дискусијама окренутим будућности, које могу да допринесу обнављању ОЕБС-ове традиционалне културе сарадње и заједничког деловања у решавању безбедносних изазова који се тичу свих нас”, навео је Дачић.
„Министре Соини, Министре Буркхалтер, Екселенције, Даме и господо,
Задовољство ми је што могу да вам пожелим добродошлицу на други део нашег састанка, за који се надам да ће бити интерактивна и отворена размена мишљења о начинима за унапређење нашег дијалога о безбедности у овим временима великих изазова. Такође, желео бих да се захвалим нашим финским домаћинима на великодушном гостопримству и одличној организацији.
Управо смо обележили 40-годишњицу Завршног акта из Хелсинкија уз једноставну, али изразито симболичну церемонију.
Сви осећамо дубоку нелагоду и забринутост због актуелног стања европске безбедности. С друге стране, не можемо очекивати да ће се све неким чудом вратити на мирније и мање напете услове који би нам улили веће поверење при превладавању многих изазова с којима смо суочени у једном несигурном свету. Таква позитивна промена се просто неће догодити сама од себе.
Али бар знамо шта је потребно за остваривање напретка. Управо захваљујући четрдесетогодишњем искуству, знамо да се поверење може градити једино кроз отворен, инклузиван и искрен дијалог. Оно захтева континуиране напоре, стрпљење и истрајност. У овој дубокој кризи европске безбедности, требало би да искористимо чињеницу да је ОЕБС најбоље позициониран да послужи као централни форум за ангажовање.
Уверен сам у то да нам наша инклузивна платформа за дијалог и заједничко деловање пружа истинску прилику да радимо заједно на решавању актуелне кризе, обнављању изгубљеног поверења и поновном учвршћивању европске безбедности.
Наш највећи изазов јесте да дођемо до политичког решења кризе у и око Украјине. Постизање напретка за преговарачким столом и на терену је предуслов не само за обнављање мира и безбедности у региону ОЕБС-а, већ и за повратак на пут сарадње који нас може приближити визији безбедносне заједнице формулисане у Астани.
Притом се, као и увек, морамо руководити принципима Хелсинкија. Као што сам већ рекао, нема праве безбедности нити стабилности у нашем региону без пуног поштовања и доследне примене принципа и обавеза ОЕБС-а. Окосница овог настојања мора бити повратак на поштовање принципа Хелсинкија.
Наш данашњи састанак једна је од неколико акција већ покренутих на различитим нивоима у циљу суштинске дискусије о садашњем стању у европској безбедности. Циљ је да се усмеримо на најхитнија питања на агенди ОЕБС-а, укључујући шире импликације текуће кризе по евроатлантску и евроазијску безбедност. Иако јесте важно да наше разлике износимо на искрен и отворен начин, од суштинског је значаја да истражимо могућности за налажење заједничког става о начину поновног покретања процеса за постизање опште сагласности у погледу безбедносне сарадње у Европи.
Јасно је да имамо различита схватања претњи и другачија тумачења догађаја који су допринели брзом опадању нивоа нашег међусобног поверења. Како бисмо превазишли ове разлике, потребно је да боље разумемо корене ових различитих перспектива. Уколико смо истински посвећени исказаној амбицији за постизање напретка у погледу заједничке, безбедније будућности, морамо отићи корак даље од пуког изношења сопствених ставова. Треба да покушамо да разумемо перспективе других, као и оно чиме су мотивисане. Данашња дискусија пружа нам добру прилику за постизање бољег разумевања наше садашње позиције и на које бисмо начине могли да остваримо напредак.
Како бисмо подстакли интерактивну и неформалну дебату, замолио бих нашег генералног секретара Занијера да буде модератор ове важне дебате током целог дана и да нас на почетку укратко обавести како планира да води расправу.
Као што вам је познато, председавање ће припремити резиме данашње дебате, који може да послужи као основа за даља разматрања, укључујући и у периоду до министарског састанка у Београду у децембру. Питање које ће нама у председавању бити посебно занимљиво је, наравно, који би кораци требало да уследе након овог састанка.
Радујем се продуктивним дискусијама окренутим будућности, које могу да допринесу обнављању ОЕБС-ове традиционалне културе сарадње и заједничког деловања у решавању безбедносних изазова који се тичу свих нас”, навео је Дачић.
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону
-
Београд, 25. април 2024.Србија посвећена очувању мира и стабилности у региону
-
Београд, 24. април 2024.Одбачени наводи МСП Словеније о изјави председника Србије