П:
О:
Читај ми
Председник Владе отворио прву седницу Социјално-економског савета
Београд,
28. март 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је данас, отварајући прву седницу Социјално-економског савета Републике Србије, да пред овим саветом стоји важан друштвени задатак, а то је да негује рад као вредност и да доприноси друштвеним променама, које ће се темељити на договору најважнијих социјалних партнера.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси говор Коштунице у целини.
"Поштовани и драги пријатељи, даме и господо, прва седница једног оваквог тела, једног оваквог форума, можда, не би морала да представља нешто посебно. Прва седница је увек прва седница. Мислим да ова седница има једно дубље суштинско значење. Због тога бих хтео са неколико речи да истакнем то значење, или да поделим са вама утисак о значењу прве седнице Социјално-економског савета. Мислим да тај утисак делимо.
Пре свега, желим да Вам изразим захвалност на томе што имам задовољство да отворим прву седницу Социјално-економског савета на националном нивоу.
Поздрављам представнике синдиката, Удружења послодаваца и Владе Србије. Дакле, све чланове и заменике Социјално-економског савета. Србији је одавно једно овакво тело, и оно што ће оно чинити, потребно. Неопходно је да постоји Социјално-економски савет. И наравно, када мислимо на то чиме ће се Социјално-економски савет бавити, онда обично то разложимо на низ конкретних послова. Иза свих тих послова, иза тог дрвећа, види се једна шума, нешто што је битно, нешто што је суштина, а то је усвајање дугорочног програма, социјалног програма у процесу транзиције, кроз које пролази наша земља. То је једноставно једна идеја водиља, то је нешто чиме ће се Социјално-економски савет руководити.
"Поштовани и драги пријатељи, даме и господо, прва седница једног оваквог тела, једног оваквог форума, можда, не би морала да представља нешто посебно. Прва седница је увек прва седница. Мислим да ова седница има једно дубље суштинско значење. Због тога бих хтео са неколико речи да истакнем то значење, или да поделим са вама утисак о значењу прве седнице Социјално-економског савета. Мислим да тај утисак делимо.
Пре свега, желим да Вам изразим захвалност на томе што имам задовољство да отворим прву седницу Социјално-економског савета на националном нивоу.
Поздрављам представнике синдиката, Удружења послодаваца и Владе Србије. Дакле, све чланове и заменике Социјално-економског савета. Србији је одавно једно овакво тело, и оно што ће оно чинити, потребно. Неопходно је да постоји Социјално-економски савет. И наравно, када мислимо на то чиме ће се Социјално-економски савет бавити, онда обично то разложимо на низ конкретних послова. Иза свих тих послова, иза тог дрвећа, види се једна шума, нешто што је битно, нешто што је суштина, а то је усвајање дугорочног програма, социјалног програма у процесу транзиције, кроз које пролази наша земља. То је једноставно једна идеја водиља, то је нешто чиме ће се Социјално-економски савет руководити.
Пред Социјално-економским саветом стоји важан друшвени задатак, да негује рад као вредност и да доприноси друштвеним променама, које ће се темељити на договору најважнијих социјалних партнера.
Тежак и болан терет транзиције мора бити што равномерније распоређен на цело друштво, а то је могуће постићи једино уколико успоставимо консензус о начину решавања најважнијих социјалних проблема, што истовремено и представља предуслов за успех у реформама.
Овде бих још једанпут хтео да истакнем важност консензуса, као да је та реч резервисана за једно друго подручје, као да је везана за политичко подручје, као да је везана за договор о будућности државе. Консензус је ништа мање потребан, ништа мање неопходан и када је реч о социјално-економским питањима. Ако је могућ овде, када је реч о социјално економском дијалогу, зашто не би био могућ другде. Ако је овај други о најсложенијим државним питањима, било да је реч о државној заједници, било да је реч о Косову и Метохији, или о неким другим питањима, пролазио кроз толико тешкоћа, онда сам уверен у то да ова врста консензуса, ова врста сагласности, када је реч о суштинским, по опстанак земље, по њено здравље, по стабилност државе, питањима из ове области, може и те како утицати подстицајно и на консензус о овим најсложенијим питањима.
Консензус, просто, зато што постоје ствари које су неспорне, ствари око којих је залудно спорити се, трошити време на спорења. Оне су прве, оне су најважније, али се до њих једино на овај начин кроз социјални дијалог, који би нас водио до консензуса, може доћи. На њих не ваља трошити време.
Рекао бих, наравно, још нешто, да ова врста консензуса подразумева у земљи, која се налази у положају у коме се налази наша земља, и одређена одрицања и жртве. То само по себи иде заједно. Он подразумева да постоје они тренуци у развоју, у историји, у судбини једне земље и једног народа, када ипак нешто више, нешто што је опште, нешто што је заједничко треба ставити изнад појединачног, или најзад схватити да ће нам свима бити боље као појединцима, уколико друштву крене, уколико је друштво боље. Ако постоји неки терен, ако постоји нека могућност, ако постоји неки простор да се то сагледа, мислим да је то привреда, јер ту се најрационалније, најздравије, најпрагматичније размишља и долази до оваквих закључака.
Тежак и болан терет транзиције мора бити што равномерније распоређен на цело друштво, а то је могуће постићи једино уколико успоставимо консензус о начину решавања најважнијих социјалних проблема, што истовремено и представља предуслов за успех у реформама.
Овде бих још једанпут хтео да истакнем важност консензуса, као да је та реч резервисана за једно друго подручје, као да је везана за политичко подручје, као да је везана за договор о будућности државе. Консензус је ништа мање потребан, ништа мање неопходан и када је реч о социјално-економским питањима. Ако је могућ овде, када је реч о социјално економском дијалогу, зашто не би био могућ другде. Ако је овај други о најсложенијим државним питањима, било да је реч о државној заједници, било да је реч о Косову и Метохији, или о неким другим питањима, пролазио кроз толико тешкоћа, онда сам уверен у то да ова врста консензуса, ова врста сагласности, када је реч о суштинским, по опстанак земље, по њено здравље, по стабилност државе, питањима из ове области, може и те како утицати подстицајно и на консензус о овим најсложенијим питањима.
Консензус, просто, зато што постоје ствари које су неспорне, ствари око којих је залудно спорити се, трошити време на спорења. Оне су прве, оне су најважније, али се до њих једино на овај начин кроз социјални дијалог, који би нас водио до консензуса, може доћи. На њих не ваља трошити време.
Рекао бих, наравно, још нешто, да ова врста консензуса подразумева у земљи, која се налази у положају у коме се налази наша земља, и одређена одрицања и жртве. То само по себи иде заједно. Он подразумева да постоје они тренуци у развоју, у историји, у судбини једне земље и једног народа, када ипак нешто више, нешто што је опште, нешто што је заједничко треба ставити изнад појединачног, или најзад схватити да ће нам свима бити боље као појединцима, уколико друштву крене, уколико је друштво боље. Ако постоји неки терен, ако постоји нека могућност, ако постоји неки простор да се то сагледа, мислим да је то привреда, јер ту се најрационалније, најздравије, најпрагматичније размишља и долази до оваквих закључака.
Данас се налазимо пред најважнијим транзиционим задацима. И да не кажем, Ви добро знате на шта мислим. Мислим на реструктурирање великих привредних система, јавних предузећа. И ту улога социјалних дијалога постаје још значајнија. На неки начин, управо, будућност тих великих комплекса је најбољи тест, најбоља провера, сито и решето, кроз које треба да прође социјални дијалог и Социјално-економски савет, онако како је његов рад замишљен.
Надам се да ће делотворан и стрпљив социјални дијалог довести врло брзо и до онога што је његов прави исход, потписивање социјалног договора, на основу кога ћемо заједнички понети терет неопходних економских друштвених промена.
Социјални дијалог, коме је место овде, коме је институционални, формални оквир, пре свега, у оквиру Социјално-економског савета, има важну улогу и утицај на развој и унапређење колективног преговарања, на економску политику и мере за њено спровођење, на социјални развој и стабилност, на политику запошљавања, на политику зарада и цена, на конкуренцију, на продуктивности и, наравно, приватизацију.
Законом о Социјално-економском савету образован је Социјално-економски савет Републике Србије, чиме социјални дијалог добија своје институционалне оквире и усмерења и тиме бива ојачан.
Желим посебно да истакнем и да подсетим на то да, у овом тренутку када се окупљамо у једном оваквом телу на националном нивоу, да ће образовање социјално економских савета на локалном нивоу подстицајно утицати на развој и дух социјалног дијалога.
Успостављање и подстицање социјалног дијалога на локалном нивоу представљаће значајан допринос неопходној децентрализацији у систему индустријских односа, и ту се опет налазимо на терену нечега што није ни у чему ново, што је европско и у складу је са међународним стандардима и праксом европских земаља.
На крају, користећи ову прилику да заједно са Вама поделим утисак о значају овог тренутка, поновио бих да смо Социјално-економски савет основали како би кроз социјални дијалог учествовали у решавању питања која су од посебног значаја за остваривање економских и социјалних слобода и права човека, материјалног, социјалног и економског положаја запослених и послодаваца и услова њиховог живота и рада, развоја културе, ништа мање развоја културе преговарања, подстицања мирног решавања колективних радних спорова и укупног развоја демократије.
Заправо, све ово смо урадили, да ствари поједноставим, да их учиним најједноставнијим, јер иначе цео подухват не би имао смисла, да би наши грађани живели боље, да би наша држава била боље и чвршће уређена, да би њене институције биле стабилније, и, наравно, да се што пре прикључи породици европских држава и народа, породици којој она историјски одавно припада, у коју је дубоко уграђена, али сада на новим основама, у једном другом организационом и формалног смислу тој породици кроз Европску унију и постепено приступање њој", навео је у свом говору председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница.
Надам се да ће делотворан и стрпљив социјални дијалог довести врло брзо и до онога што је његов прави исход, потписивање социјалног договора, на основу кога ћемо заједнички понети терет неопходних економских друштвених промена.
Социјални дијалог, коме је место овде, коме је институционални, формални оквир, пре свега, у оквиру Социјално-економског савета, има важну улогу и утицај на развој и унапређење колективног преговарања, на економску политику и мере за њено спровођење, на социјални развој и стабилност, на политику запошљавања, на политику зарада и цена, на конкуренцију, на продуктивности и, наравно, приватизацију.
Законом о Социјално-економском савету образован је Социјално-економски савет Републике Србије, чиме социјални дијалог добија своје институционалне оквире и усмерења и тиме бива ојачан.
Желим посебно да истакнем и да подсетим на то да, у овом тренутку када се окупљамо у једном оваквом телу на националном нивоу, да ће образовање социјално економских савета на локалном нивоу подстицајно утицати на развој и дух социјалног дијалога.
Успостављање и подстицање социјалног дијалога на локалном нивоу представљаће значајан допринос неопходној децентрализацији у систему индустријских односа, и ту се опет налазимо на терену нечега што није ни у чему ново, што је европско и у складу је са међународним стандардима и праксом европских земаља.
На крају, користећи ову прилику да заједно са Вама поделим утисак о значају овог тренутка, поновио бих да смо Социјално-економски савет основали како би кроз социјални дијалог учествовали у решавању питања која су од посебног значаја за остваривање економских и социјалних слобода и права човека, материјалног, социјалног и економског положаја запослених и послодаваца и услова њиховог живота и рада, развоја културе, ништа мање развоја културе преговарања, подстицања мирног решавања колективних радних спорова и укупног развоја демократије.
Заправо, све ово смо урадили, да ствари поједноставим, да их учиним најједноставнијим, јер иначе цео подухват не би имао смисла, да би наши грађани живели боље, да би наша држава била боље и чвршће уређена, да би њене институције биле стабилније, и, наравно, да се што пре прикључи породици европских држава и народа, породици којој она историјски одавно припада, у коју је дубоко уграђена, али сада на новим основама, у једном другом организационом и формалног смислу тој породици кроз Европску унију и постепено приступање њој", навео је у свом говору председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...