П:
О:
Читај ми
Прво подводно истраживање Трајановог моста, ремек дела античке архитектуре
2. октобар 2003.
На конференцији за новинаре, са које је Танјуг известио, директор Завода Марко Омчикус изразио је захвалност Министарству културе и медија што је имало разумевања за овај пројекат и дало потребна средства да се он реализује.
Остаци Трајановог моста
Руководилац пројекта, археолог Завода Гордана Каровић представила је новинарима пројекат преко слајдова и филма снимљених током три дана интензивног истраживања са копна, у води и из ваздуха.
Она је са екипом стрручњака Пловпута, сниматеља и ронилаца истраживала најсавременијом опремом попут мултибим сонара трасу моста да би могли да начине његову тродимензионалну пројекцију. Снимци су начињени под водом и из ваздуха и утврђено је актуелно стање које није проверавано од 1982. године.
Према њеним речима, овогодишње снимање терена је показало да се ситуација драстично променила јер су сада видљиви остаци свега седам од 20 стубова колико их је било у кориту реке. Са наше стране прва четири стуба су затрпана речним наносом, остала три се могу видети а према снимцима мултибим сонара стубови на румунској страни су потпуно уништени интензивним багерисањем дна.
На основу истраживања шестога стуба, који је у најбољем стању, утврђено је да је био обложен каменом оплатом али она није сачувана на темељима стубова на обали. Такође, снимљени су на дну реке веома добро очувани остаци дрвених фосни и стубова који су били саставни део зидане конструкције. Каровић је објаснила да су вероватно служили да цела конструкција буде флексибилнија.
Она је најавила снимање трасе моста георадаром да би се утврдила дубина фундирања стубова која је још увек непозната. Пројектанти моста су одабрали место на коме је речно дно равно и чврсто и зато су стубови и одолели зубу времена.
Циљ пројекта подводних истраживања најдужег (1069 метара) моста саграђеног у античко доба је да се сазна начин градње камених стубова у води ( скретање корита или рад у кесонима), његова висина ( помиње се од 45 до 50 метара), димензије стубова (7-9 метара ширине и 15-16 метара дужине) и да ли је горња конструкција била од дрвета или камена.
За сада нема одговора ни на питање када је и како мост избачен из употребе, јер нема писаних извора у којима се он помиње после трећег века.
Завод очекује да ће на основу првих резултата, који су несумњиво значајни, добити даљу подршку за овај пројекат у земљи и иностранству.
Она је са екипом стрручњака Пловпута, сниматеља и ронилаца истраживала најсавременијом опремом попут мултибим сонара трасу моста да би могли да начине његову тродимензионалну пројекцију. Снимци су начињени под водом и из ваздуха и утврђено је актуелно стање које није проверавано од 1982. године.
Према њеним речима, овогодишње снимање терена је показало да се ситуација драстично променила јер су сада видљиви остаци свега седам од 20 стубова колико их је било у кориту реке. Са наше стране прва четири стуба су затрпана речним наносом, остала три се могу видети а према снимцима мултибим сонара стубови на румунској страни су потпуно уништени интензивним багерисањем дна.
На основу истраживања шестога стуба, који је у најбољем стању, утврђено је да је био обложен каменом оплатом али она није сачувана на темељима стубова на обали. Такође, снимљени су на дну реке веома добро очувани остаци дрвених фосни и стубова који су били саставни део зидане конструкције. Каровић је објаснила да су вероватно служили да цела конструкција буде флексибилнија.
Она је најавила снимање трасе моста георадаром да би се утврдила дубина фундирања стубова која је још увек непозната. Пројектанти моста су одабрали место на коме је речно дно равно и чврсто и зато су стубови и одолели зубу времена.
Циљ пројекта подводних истраживања најдужег (1069 метара) моста саграђеног у античко доба је да се сазна начин градње камених стубова у води ( скретање корита или рад у кесонима), његова висина ( помиње се од 45 до 50 метара), димензије стубова (7-9 метара ширине и 15-16 метара дужине) и да ли је горња конструкција била од дрвета или камена.
За сада нема одговора ни на питање када је и како мост избачен из употребе, јер нема писаних извора у којима се он помиње после трећег века.
Завод очекује да ће на основу првих резултата, који су несумњиво значајни, добити даљу подршку за овај пројекат у земљи и иностранству.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...