П:
О:
Читај ми
Добросуседска сарадња у региону приоритет Србије
Београд/Брдо код Крања,
23. април 2015.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић поновио је данас да наша земља снажно осуђује тероризам у свим његовим облицима и посвећује посебну пажњу јачању глобалне стабилности и безбедности.
Ивица Дачић и Карл Ерјавец
Дачић је на састанку министара спољних послова „Брдо процеса" у Словенији, који заједнички организују министри спољних послова Словеније и Француске Карл Ерјавец и Лорен Фабијус, истакао да по овом питању, у овом тренутку, имамо још већу одговорност као актуелни председавајући ОЕБС-у.
Уверен сам у то да све овде присутне колеге имају заједничку жељу да Европа и њено суседство буду просперитетни и стабилни, да се отворена безбедносна питања решавају дијалогом и да заједнички јачамо сигурност живота свих наших грађана, поручио је он.
Србија је када је реч о борби против тероризма, како је нагласио, чврсто опредељена да одговори савременим безбедносним изазовима свих видова екстремизма и радикализма.
Дачић је истакао да је наша земља спремна да у координацији са партнерима широм света, посебно са ЕУ, допринесе сузбијању ових претњи на националном, регионалном, европском и глобалном плану.
Према његовим речима, свака земља, без обзира на величину, требало би да има своју улогу у складу са својим ресурсима и могућностима, јер тероризам, екстремизам и радикализам не знају за границе.
Борби против тероризма, како је рекао, Србија настоји да допринесе и са позиције актуелног председавајућег ОЕБС-у.
Са те одговорне функције, коју смо преузели у геополитички врло комплексном и изазовном моменту, посебно имамо у виду да безбедност у Европи и на ширем простору ОЕБС-а значајно зависи и од ситуације у суседним регионима, указао је Дачић.
Управо имајући у виду то да тероризам и феномен страних терористичких бораца представљају озбиљну безбедносну претњу, како за регион ОЕБС-а, тако и за његово шире суседство, определили смо се за то да током нашег председавања тема конференције ОЕБС-а у првој, политичко-војној димензији, буде борба против тероризма, са посебним фокусом на проблем страних терористичких бораца, објаснио је он.
Први потпредседник Владе је оценио да након трагичних догађаја у Паризу и Копенхагену дужна пажња треба да се посвети овом феномену, као изузетно значајном за европску и ширу међународну безбедност.
Дачић се током излагања у првој сесији конференције, која је била посвећена питању безбедности и политичке стабилности европског суседства, осврнуо и на једно веома озбиљно безбедносно питање, а то је ситуација у Украјини.
Србија, како је поновио, подржава Специјалну посматрачку мисију ОЕБС-а у Украјини, рад и напоре Трилатералне контакт групе и Специјалног представника председавајућег ОЕБС-у, као и политички процес за решавање кризе, који се одвија у оквиру „Нормандијског формата“.
Наше активно постављање као председавајућег ОЕБС-у огледа се и у томе што смо, након ескалације украјинске кризе, током јануара издали 25 саопштења чији је садржај доступан на сајтовима ОЕБС-а и Министарства спољних послова Србије, прецизирао је он.
Истовремено, Дачић је јасно истакао пуну подршку Србије имплементацији пакета мера из Минска, и упутио поруку свим странама у сукобу да искористе шансу како би се у Украјини повратио трајни мир.
То је првенствено у интересу Украјине, али и у интересу Европе и нас као њеног дела, закључио је први потпредседник Владе.
Започињући своје излагање на другој сесији, посвећеној регионалној сарадњи, која је посебно значајна јер се тиче реконструкције и опоравка региона након прошлогодишњих поплава, Дачић је указао на неколико чињеница.
Према његовим речима, регион југоисточне Европе изложен је феномену климатских промена, што су показале и катастрофалне поплаве које су погодиле земље региона и Србију у мају 2014. године.
У Србији је, како је подсетио, приближно два милиона људи непосредно било погођено поплавама, од којих је више од 32.000 напустило своје домове, док су саобраћајна инфраструктура, пољопривреда и енергетски систем земље претрпели штету у износу од 1,5 милијарди евра.
Као земља која је осетила овакве страшне последице елементарних непогода, желим посебно да истакнем да је Србија на регионалном нивоу активна на плану прекограничне сарадње у пружању одговора на негативне последице климатских промена и природних катастрофа, напоменуо је Дачић.
Према његовим речима, то показује пример сарадње надлежних служби за време прошлогодишњих поплава које су задесиле Босну и Херцеговину, Хрватску и Србију.
Он је указао на то да решавање питања глобалних климатских промена захтева свеобухватно деловање на мултилатералном, регионалном и националном нивоу.
Србија, како је додао, настоји да допринесе глобалној борби против климатских промена учешћем на значајним међународним скуповима који се баве овим питањем.
Дачић је, у складу са тим, министру спољних послова Француске пожелео успешне резултате Конференције УН о климатским променама, која ће бити одржана у децембру у Паризу.
На данашњем скупу разматрана су и питања од позитивног значаја за младе у региону, при чему је први потпредседник Владе потврдио да Србија придаје велику важност инвестирању у младе људе како на националном, тако и на регионалном плану.
Он је подсетио на то да је Влада Србије у фебруару усвојила Националну стратегију за младе за период од 2015. до 2025. године, у којој се као први приоритети истичу запошљавање и предузетништво младих, као и њихово образовање и обука.
Такође, како је додао, Фонд за младе таленте Владе Србије континуирано ради на подршци стипендистима за стицање радног искуства и стварању прилика за запошљавање.
Србија придаје велику пажњу перспективи младих у региону, као и унапређењу регионалне сарадње у области омладинске политике, навео је он и подсетио на иницијативу председника Владе Србије за формирање Уније младих западног Балкана, на чијој се реализацији интензивно ради.
Дачић је изразио задовољство чињеницом да се конференција „Брдо процеса“ завршава темом повезаности ЕУ и региона, и истакао да му је европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан пренео охрабрујуће оцене.
Он је поновио да је један од кључних спољнополитичких приоритета Србије добросуседска сарадња у региону западног Балкана, и изразио уверење да ће јачање сарадње довести цео регион у европску породицу, што је његово заједничко стратешко опредељење.
Свесни смо тога да је напредак у економском смислу један од суштинских елемената у процесу проширења ЕУ на западни Балкан и да ће он захтевати јаче повезивање и примену заједничких регионалних пројеката у низу области, поручио је Дачић.
Србија је на овај процес, како је истакао, потпуно спремна и може се у потпуности рачунати на сарадњу наше земље у циљу остваривања добробити наших друштава и бољег живота наших грађана.
На скупу учествују сви министри спољних послова региона западног Балкана, министри спољних послова Аустрије и Италије, европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан, као и државни секретар у Министарству спољних послова Немачке Маркус Едерер.
Уверен сам у то да све овде присутне колеге имају заједничку жељу да Европа и њено суседство буду просперитетни и стабилни, да се отворена безбедносна питања решавају дијалогом и да заједнички јачамо сигурност живота свих наших грађана, поручио је он.
Србија је када је реч о борби против тероризма, како је нагласио, чврсто опредељена да одговори савременим безбедносним изазовима свих видова екстремизма и радикализма.
Дачић је истакао да је наша земља спремна да у координацији са партнерима широм света, посебно са ЕУ, допринесе сузбијању ових претњи на националном, регионалном, европском и глобалном плану.
Према његовим речима, свака земља, без обзира на величину, требало би да има своју улогу у складу са својим ресурсима и могућностима, јер тероризам, екстремизам и радикализам не знају за границе.
Борби против тероризма, како је рекао, Србија настоји да допринесе и са позиције актуелног председавајућег ОЕБС-у.
Са те одговорне функције, коју смо преузели у геополитички врло комплексном и изазовном моменту, посебно имамо у виду да безбедност у Европи и на ширем простору ОЕБС-а значајно зависи и од ситуације у суседним регионима, указао је Дачић.
Управо имајући у виду то да тероризам и феномен страних терористичких бораца представљају озбиљну безбедносну претњу, како за регион ОЕБС-а, тако и за његово шире суседство, определили смо се за то да током нашег председавања тема конференције ОЕБС-а у првој, политичко-војној димензији, буде борба против тероризма, са посебним фокусом на проблем страних терористичких бораца, објаснио је он.
Први потпредседник Владе је оценио да након трагичних догађаја у Паризу и Копенхагену дужна пажња треба да се посвети овом феномену, као изузетно значајном за европску и ширу међународну безбедност.
Дачић се током излагања у првој сесији конференције, која је била посвећена питању безбедности и политичке стабилности европског суседства, осврнуо и на једно веома озбиљно безбедносно питање, а то је ситуација у Украјини.
Србија, како је поновио, подржава Специјалну посматрачку мисију ОЕБС-а у Украјини, рад и напоре Трилатералне контакт групе и Специјалног представника председавајућег ОЕБС-у, као и политички процес за решавање кризе, који се одвија у оквиру „Нормандијског формата“.
Наше активно постављање као председавајућег ОЕБС-у огледа се и у томе што смо, након ескалације украјинске кризе, током јануара издали 25 саопштења чији је садржај доступан на сајтовима ОЕБС-а и Министарства спољних послова Србије, прецизирао је он.
Истовремено, Дачић је јасно истакао пуну подршку Србије имплементацији пакета мера из Минска, и упутио поруку свим странама у сукобу да искористе шансу како би се у Украјини повратио трајни мир.
То је првенствено у интересу Украјине, али и у интересу Европе и нас као њеног дела, закључио је први потпредседник Владе.
Започињући своје излагање на другој сесији, посвећеној регионалној сарадњи, која је посебно значајна јер се тиче реконструкције и опоравка региона након прошлогодишњих поплава, Дачић је указао на неколико чињеница.
Према његовим речима, регион југоисточне Европе изложен је феномену климатских промена, што су показале и катастрофалне поплаве које су погодиле земље региона и Србију у мају 2014. године.
У Србији је, како је подсетио, приближно два милиона људи непосредно било погођено поплавама, од којих је више од 32.000 напустило своје домове, док су саобраћајна инфраструктура, пољопривреда и енергетски систем земље претрпели штету у износу од 1,5 милијарди евра.
Као земља која је осетила овакве страшне последице елементарних непогода, желим посебно да истакнем да је Србија на регионалном нивоу активна на плану прекограничне сарадње у пружању одговора на негативне последице климатских промена и природних катастрофа, напоменуо је Дачић.
Према његовим речима, то показује пример сарадње надлежних служби за време прошлогодишњих поплава које су задесиле Босну и Херцеговину, Хрватску и Србију.
Он је указао на то да решавање питања глобалних климатских промена захтева свеобухватно деловање на мултилатералном, регионалном и националном нивоу.
Србија, како је додао, настоји да допринесе глобалној борби против климатских промена учешћем на значајним међународним скуповима који се баве овим питањем.
Дачић је, у складу са тим, министру спољних послова Француске пожелео успешне резултате Конференције УН о климатским променама, која ће бити одржана у децембру у Паризу.
На данашњем скупу разматрана су и питања од позитивног значаја за младе у региону, при чему је први потпредседник Владе потврдио да Србија придаје велику важност инвестирању у младе људе како на националном, тако и на регионалном плану.
Он је подсетио на то да је Влада Србије у фебруару усвојила Националну стратегију за младе за период од 2015. до 2025. године, у којој се као први приоритети истичу запошљавање и предузетништво младих, као и њихово образовање и обука.
Такође, како је додао, Фонд за младе таленте Владе Србије континуирано ради на подршци стипендистима за стицање радног искуства и стварању прилика за запошљавање.
Србија придаје велику пажњу перспективи младих у региону, као и унапређењу регионалне сарадње у области омладинске политике, навео је он и подсетио на иницијативу председника Владе Србије за формирање Уније младих западног Балкана, на чијој се реализацији интензивно ради.
Дачић је изразио задовољство чињеницом да се конференција „Брдо процеса“ завршава темом повезаности ЕУ и региона, и истакао да му је европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан пренео охрабрујуће оцене.
Он је поновио да је један од кључних спољнополитичких приоритета Србије добросуседска сарадња у региону западног Балкана, и изразио уверење да ће јачање сарадње довести цео регион у европску породицу, што је његово заједничко стратешко опредељење.
Свесни смо тога да је напредак у економском смислу један од суштинских елемената у процесу проширења ЕУ на западни Балкан и да ће он захтевати јаче повезивање и примену заједничких регионалних пројеката у низу области, поручио је Дачић.
Србија је на овај процес, како је истакао, потпуно спремна и може се у потпуности рачунати на сарадњу наше земље у циљу остваривања добробити наших друштава и бољег живота наших грађана.
На скупу учествују сви министри спољних послова региона западног Балкана, министри спољних послова Аустрије и Италије, европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан, као и државни секретар у Министарству спољних послова Немачке Маркус Едерер.
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону
-
Београд, 25. април 2024.Србија посвећена очувању мира и стабилности у региону
-
Београд, 24. април 2024.Одбачени наводи МСП Словеније о изјави председника Србије