П:
О:
Читај ми
Сарадња пет земаља на решавању енергетске безбедности региона
Београд/Будимпешта,
7. април 2015.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић учествовао је данас у Будимпешти на састанку министара спољних послова Мађарске, Србије, Грчке, Македоније и министра за питања ЕУ Турске посвећеном питањима енергетске безбедности централне и југоисточне Европе.
Аутор:
msp.gov.rs
Дачић, који борави у Будимпешти на позив министра спољних послова и спољне трговине Мађарске Петера Сијарта, изразио је на заједничкој конференцији за новинаре задовољство тиме што су представници пет земаља, по први пут, званично изразили спремност на то да заједно учествују у инфраструктурним пројектима који ће обезбедити енергетску безбедност.
Он је навео да је ових пет земаља било веома погођено отказивањем пројекта Јужни ток, што се нарочито односи на Мађарску и Србију, које су много одмакле у припремама тог пројекта.
Отказивање овог пројекта нас је довело у једну веома незгодну ситуацију. Србија има свега 20 одсто домаће производње гаса и има само један магистрални правац довода тог гаса, и то кроз Мађарску, али из Русије преко Украјине. То је правац који је пре неколико година био затворен због гасне кризе у односима између Русије и Украјине, објаснио је први потпредседник Владе.
Према његовим речима, у таквим условима Мађарска и Србија налазе се пред великим проблемом: како да обезбеде енергетску стабилност.
Дачић је додао да је ово питање не само од виталног економског и енергетског значаја, већ и питање од националног значаја.
Желео бих да изразим захвалност министру Петеру Сијарту на томе што је предложио овај састанак. Ми смо сви заједно данас изразили жељу да разговарамо о свим могућим изворима заједничког снабдевања гасом. Не желимо да се оријентишемо само на једну страну, али такође не можемо да дозволимо да наше земље остану без гаса. У том смислу је веома важно да размотримо све пројекте и ми поздрављамо спремност свих земаља да у овој иницијативи учествују, истакао је Дачић.
Он је додао да очекује да се најпре дефинише цео пројекат, а затим и изради заједничка студија изводљивости.
Дачић је нагласио да Србији финансирање овог пројекта представља нову ситуацију, јер је наша земља са Русијом, када је реч о пројекту Јужни ток, имала затворену финансијску конструкцију, с обзиром на то да је изградња Јужног тока требало да се финансира уз учешће и кредит "Гаспрома", који би Србија враћала из прихода од тарифа за пролазак гаса.
У овим новим околностима и Мађарска, и Србија, и све остале земље морају да говоре о финансијској конструкцији како би се она могла затворити, а то значи и разговарати са трећим земљама и компанијама, дакле са трећим странама, указао је он.
Оно што је најважније, како је истакао, јесте да се на време мора остварити добра комуникација како се посао не би радио узалуд.
Први потпредседник Владе је рекао да грађани Јужне Европе, западног Балкана, преко Грчке до Турске, имају иста права и равноправни су са грађанима који своје потребе намирују из Северног тока и неких других гасовода, који су имали подршку Европске комисије и били су изузети од разних енергетских пакета, што Јужни ток није био.
Такође, ми говоримо о гасу, а не о геополитичким односима између Запада и Русије. Гас нема боју. Ми морамо да решимо тај проблем и Европска унија је у обавези да нам помогне, нагласио је Дачић.
Он је поручио да је жеља да све буде у складу са европским правилима, али да је, са друге стране, неприхватљива чињеница да грађани буду жртве геостратешких односа.
Ми смо заинтересовани и за друге пројекте који се тичу течног природног гаса и који су везани за неке друге земље као изворе, додао је Дачић.
Према његовим речима, све те пројекте треба размотрити и постоји апсолутна сагласност о томе да се на експертском нивоу сада ради даље, како би се израдила студија изводљивости.
Али, како је истакао, пре свега постоји намера да се са Руском Федерацијом и са Европском комисијом дефинише да ли је овај пројекат са Турском озбиљан и да ли је правно утемељен са аспекта Европске уније, како не бисмо поново имали штетну ситуацију.
Радује ме да су наше земље први пут изразиле заједно свој интерес, а тај интерес сада је у принципу у томе да наших пет земаља жели да заједно реши питање гасне инфраструктуре, односно изградње гасовода, указао је Дачић.
Он је навео да треба да се предложе све варијанте које постоје, и поручио да ће сигурно бити одабрана најбоља.
За сада једина варијанта која је имала неке обрисе, која се односила на наше подручје, била је ова која је сада произашла као замена за некадашњи Јужни ток. Надам се да ћемо, руководећи се заједничким интересима, завршити овај посао успешно, без штете по наше грађане, закључио је први потпредседник Владе.
Дачић је на маргинама данашњег министарског састанка у Будимпешти имао и билатералне сусрете са министром спољних послова Републике Грчке Никосом Коциасом и министром за ЕУ питања Републике Турске Волканом Бозкиром.
Он је навео да је ових пет земаља било веома погођено отказивањем пројекта Јужни ток, што се нарочито односи на Мађарску и Србију, које су много одмакле у припремама тог пројекта.
Отказивање овог пројекта нас је довело у једну веома незгодну ситуацију. Србија има свега 20 одсто домаће производње гаса и има само један магистрални правац довода тог гаса, и то кроз Мађарску, али из Русије преко Украјине. То је правац који је пре неколико година био затворен због гасне кризе у односима између Русије и Украјине, објаснио је први потпредседник Владе.
Према његовим речима, у таквим условима Мађарска и Србија налазе се пред великим проблемом: како да обезбеде енергетску стабилност.
Дачић је додао да је ово питање не само од виталног економског и енергетског значаја, већ и питање од националног значаја.
Желео бих да изразим захвалност министру Петеру Сијарту на томе што је предложио овај састанак. Ми смо сви заједно данас изразили жељу да разговарамо о свим могућим изворима заједничког снабдевања гасом. Не желимо да се оријентишемо само на једну страну, али такође не можемо да дозволимо да наше земље остану без гаса. У том смислу је веома важно да размотримо све пројекте и ми поздрављамо спремност свих земаља да у овој иницијативи учествују, истакао је Дачић.
Он је додао да очекује да се најпре дефинише цео пројекат, а затим и изради заједничка студија изводљивости.
Дачић је нагласио да Србији финансирање овог пројекта представља нову ситуацију, јер је наша земља са Русијом, када је реч о пројекту Јужни ток, имала затворену финансијску конструкцију, с обзиром на то да је изградња Јужног тока требало да се финансира уз учешће и кредит "Гаспрома", који би Србија враћала из прихода од тарифа за пролазак гаса.
У овим новим околностима и Мађарска, и Србија, и све остале земље морају да говоре о финансијској конструкцији како би се она могла затворити, а то значи и разговарати са трећим земљама и компанијама, дакле са трећим странама, указао је он.
Оно што је најважније, како је истакао, јесте да се на време мора остварити добра комуникација како се посао не би радио узалуд.
Први потпредседник Владе је рекао да грађани Јужне Европе, западног Балкана, преко Грчке до Турске, имају иста права и равноправни су са грађанима који своје потребе намирују из Северног тока и неких других гасовода, који су имали подршку Европске комисије и били су изузети од разних енергетских пакета, што Јужни ток није био.
Такође, ми говоримо о гасу, а не о геополитичким односима између Запада и Русије. Гас нема боју. Ми морамо да решимо тај проблем и Европска унија је у обавези да нам помогне, нагласио је Дачић.
Он је поручио да је жеља да све буде у складу са европским правилима, али да је, са друге стране, неприхватљива чињеница да грађани буду жртве геостратешких односа.
Ми смо заинтересовани и за друге пројекте који се тичу течног природног гаса и који су везани за неке друге земље као изворе, додао је Дачић.
Према његовим речима, све те пројекте треба размотрити и постоји апсолутна сагласност о томе да се на експертском нивоу сада ради даље, како би се израдила студија изводљивости.
Али, како је истакао, пре свега постоји намера да се са Руском Федерацијом и са Европском комисијом дефинише да ли је овај пројекат са Турском озбиљан и да ли је правно утемељен са аспекта Европске уније, како не бисмо поново имали штетну ситуацију.
Радује ме да су наше земље први пут изразиле заједно свој интерес, а тај интерес сада је у принципу у томе да наших пет земаља жели да заједно реши питање гасне инфраструктуре, односно изградње гасовода, указао је Дачић.
Он је навео да треба да се предложе све варијанте које постоје, и поручио да ће сигурно бити одабрана најбоља.
За сада једина варијанта која је имала неке обрисе, која се односила на наше подручје, била је ова која је сада произашла као замена за некадашњи Јужни ток. Надам се да ћемо, руководећи се заједничким интересима, завршити овај посао успешно, без штете по наше грађане, закључио је први потпредседник Владе.
Дачић је на маргинама данашњег министарског састанка у Будимпешти имао и билатералне сусрете са министром спољних послова Републике Грчке Никосом Коциасом и министром за ЕУ питања Републике Турске Волканом Бозкиром.
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону