П:
О:
Читај ми
Економска независност предуслов афирмације жена
Београд/Њујорк,
11. март 2015.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је синоћ у Њујорку да је једна од кључних области за унапређење положаја жена побољшање њиховог економског положаја.
Званични сајт Владе Србије преноси обраћање Михајловић, која је и председник Координационог тела за родну равноправност, на округлом столу „Економија у служби жена и девојака”, одржаном у оквиру 59. заседања Комисије Уједињених нација о статусу жена:
„Ваше екселенције,
Даме и господо,
Пекиншка платформа за акцију (ППА) поставила је прву међународну агенду за оснаживање жена. Једна од 12 кључних области, ППА је формално препознала значај економске независности жена. Родна равноправност и економски раст део су политика Европске уније и на агенди су Републике Србије у процесу вођења преговора за прикључење Унији.
Такође се кроз директиве Савета Европе истиче потреба да се унапреде женска економска права и независност, укључујући приступ запошљавању, одговарајућим условима рада и контрола над економским ресурсима, како у приступу, тако и у расподели.
Једна од кључних области за унапређење положаја жена, препозната при дефинисању прве Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности Републике Србије усвојене 2009. године, јесте побољшање њиховог економског положаја.
Наиме, упркос већ поменутом недискриминаторном законском оквиру, жене и мушкарци у Републици Србији немају једнак економски положај, а главни узрок неједнаког положаја жена јесу стереотипи који се односе на њихову улогу у јавном животу.
У вези са тим повезана је неједнакост у учешћу на тржишту рада (запошљавање, самозапошљавање и предузетништво – запослених жена има за 16 одсто мање у односу на запослене мушкарце), неједнакост у приступу и дистрибуцији ресурса од значаја за економску активност и животни стандард (од свих предузетника и особа које раде код предузетника 38 одсто је жена).
Pay gap је нешто нижи од просечног у ЕУ, жене у просеку неплаћено раде четири часа дневно у односу на мушкарце, како то показује недавно истраживање Републичког завода за статистику.
Посебно је тежак положај осетљивих група (Ромкиња, сеоских жена, жена са инвалидитетом, самохраних мајки, жена које су претрпеле насиље). Половина података о власништву над земљиштем није родно препознатљива, а од преостале половине само је 15 одсто жена. Ово онемогућава сеоским женама приступ ресурсима и велики је изазов за развој како женског предузетништва, тако и економског развоја сеоских подручја уопште.
Према стању у 2014. години, жене поседују 26,8 одсто удела у привредним друштвима у Србији, заузимају 23,8 одсто највиших управљачких положаја у предузећима, при чему од свих предузетница 95 одсто њих представљају микропредузетнице.
Жене у 81 одсто случајева послују на локалном тржишту, од којих на услужне делатности отпада 83 одсто, док само три одсто њих учествује на ЕУ тржишту.
У суштини, тешко доспевају на тржиште млади (слабија конкурентност), док образовани у великој мери траже боље услове живота у развијеним земљама – “одлив мозгова”.
Даме и господо,
Увођењем политике једнаких могућности родно буџетирање постало је део ширег концепта родног усмеравања средстава. Овај концепт се заснива на принципима спречавања родних неједнакости и алоцирању буџетских средстава на акције у оквиру политика.
Ради се на унапређењу статистичких података за посебно осетљиве групе жена (жене са инвалидитетом, сеоске жене, Ромкиње, жене које трпе насиље), унапређеној статистичкој обради података, који се тичу власништва над земљиштем и непокретностима, како би се женама омогућио приступ кредитима и субвенцијама.
Такође, ради се и на:
- побољшању амбијента за усклађивање каријере и породице кроз пореске подстицаје, унапређене пропратне сервисе, флексибилно радно време;
- повећању инвестирања ка постизању родне равноправности кроз креирање линија фондова за женско предузетништво и повољних услова кредитирања;
- повезивању тржишта и подршци за окретање иностраном тржишту;
- поспешивању иновативних капацитета жена, нарочито младих (иновације производа и услуга повећавају шансе за успех за 40 одсто);
- подстицању запошљавања, женског предузетништва и самозапошљавања (нарочито подршка женама за отварање сопственог бизниса и јачање капацитета постојећих бизниса кроз менторство, отклањању стереотипа који се односе на избор занимања, структурним фондовима;
- економском описмењавању жена за модерно пословање, употреба модерних технологија;
- томе да се успешне жене учине видљивим, њиховом представљању и промоцији успешних пословних модела;
- умрежавању пословних жена и размени искустава са земљама Европске уније;
- подршци социјалном дијалогу.
Ваше екселенције,
У Републици Србији је у току израда Акционог плана за женско предузетништво, којим ће се дефинисати конкретне активности у 2015. години на пољу женског предузетништва, кроз дијалог са удружењима која се баве женским предузетништвом и увођење модела евалуације и мониторинга у области женског предузетништва.
Склопљен је Меморандум о сарадњи са UN Women на две године, који ће подржати део овог акционог плана. Институције на националним и локалним нивоима сарађују на увођењу родног буџетирања. Спроводи се политика уродњавања у програме претприступне помоћи (ИПА).
Подржавају се локални механизми за родну равноправност у планирању подршке женском предузетништву. Ради се на развоју регионалне сарадње на пољу женског пословања и подржавају послови жена, укључујући оне из групе вишеструко дискриминисаних. Такође, промовишу се успешне жене и модели пословања.
Европска банка за обнову и развој и Банка интеза потписале су уговор о кредитној линији за подршку женама предузетницама у Србији за кредитирање малих и средњих предузећа којима управљају жене, а предузетницама се даје техничка и саветодавна подршка.
Министарство привреде има у плану за 2015. и 2016. годину да успостави базу статистичких података у складу са Еуростатом и обједини базе података за праћење предузетништва и привредних друштава, као и да предузетништва учини родно осетљивим, уведе редовно извештавање о женском предузетништву, социјалном предузетништву и предузетништву младих. Предвиђено је и увођење посебних програма подршке намењених искључиво за жене и младе и промотивне кампање подршке развоју предузетничког духа и предузетништву жена, младих и социјалном предузетништву.
Требало би напоменути да је формирана и Женска парламентарна мрежа, која, између осталог, има за циљ да на локалном нивоу препозна важне теме и промовише активност жена у политичком и економском животу и помаже развоју духа женског предузетништва.
Хвала вам”, наводи се у говору Михајловић.
„Ваше екселенције,
Даме и господо,
Пекиншка платформа за акцију (ППА) поставила је прву међународну агенду за оснаживање жена. Једна од 12 кључних области, ППА је формално препознала значај економске независности жена. Родна равноправност и економски раст део су политика Европске уније и на агенди су Републике Србије у процесу вођења преговора за прикључење Унији.
Такође се кроз директиве Савета Европе истиче потреба да се унапреде женска економска права и независност, укључујући приступ запошљавању, одговарајућим условима рада и контрола над економским ресурсима, како у приступу, тако и у расподели.
Једна од кључних области за унапређење положаја жена, препозната при дефинисању прве Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности Републике Србије усвојене 2009. године, јесте побољшање њиховог економског положаја.
Наиме, упркос већ поменутом недискриминаторном законском оквиру, жене и мушкарци у Републици Србији немају једнак економски положај, а главни узрок неједнаког положаја жена јесу стереотипи који се односе на њихову улогу у јавном животу.
У вези са тим повезана је неједнакост у учешћу на тржишту рада (запошљавање, самозапошљавање и предузетништво – запослених жена има за 16 одсто мање у односу на запослене мушкарце), неједнакост у приступу и дистрибуцији ресурса од значаја за економску активност и животни стандард (од свих предузетника и особа које раде код предузетника 38 одсто је жена).
Pay gap је нешто нижи од просечног у ЕУ, жене у просеку неплаћено раде четири часа дневно у односу на мушкарце, како то показује недавно истраживање Републичког завода за статистику.
Посебно је тежак положај осетљивих група (Ромкиња, сеоских жена, жена са инвалидитетом, самохраних мајки, жена које су претрпеле насиље). Половина података о власништву над земљиштем није родно препознатљива, а од преостале половине само је 15 одсто жена. Ово онемогућава сеоским женама приступ ресурсима и велики је изазов за развој како женског предузетништва, тако и економског развоја сеоских подручја уопште.
Према стању у 2014. години, жене поседују 26,8 одсто удела у привредним друштвима у Србији, заузимају 23,8 одсто највиших управљачких положаја у предузећима, при чему од свих предузетница 95 одсто њих представљају микропредузетнице.
Жене у 81 одсто случајева послују на локалном тржишту, од којих на услужне делатности отпада 83 одсто, док само три одсто њих учествује на ЕУ тржишту.
У суштини, тешко доспевају на тржиште млади (слабија конкурентност), док образовани у великој мери траже боље услове живота у развијеним земљама – “одлив мозгова”.
Даме и господо,
Увођењем политике једнаких могућности родно буџетирање постало је део ширег концепта родног усмеравања средстава. Овај концепт се заснива на принципима спречавања родних неједнакости и алоцирању буџетских средстава на акције у оквиру политика.
Ради се на унапређењу статистичких података за посебно осетљиве групе жена (жене са инвалидитетом, сеоске жене, Ромкиње, жене које трпе насиље), унапређеној статистичкој обради података, који се тичу власништва над земљиштем и непокретностима, како би се женама омогућио приступ кредитима и субвенцијама.
Такође, ради се и на:
- побољшању амбијента за усклађивање каријере и породице кроз пореске подстицаје, унапређене пропратне сервисе, флексибилно радно време;
- повећању инвестирања ка постизању родне равноправности кроз креирање линија фондова за женско предузетништво и повољних услова кредитирања;
- повезивању тржишта и подршци за окретање иностраном тржишту;
- поспешивању иновативних капацитета жена, нарочито младих (иновације производа и услуга повећавају шансе за успех за 40 одсто);
- подстицању запошљавања, женског предузетништва и самозапошљавања (нарочито подршка женама за отварање сопственог бизниса и јачање капацитета постојећих бизниса кроз менторство, отклањању стереотипа који се односе на избор занимања, структурним фондовима;
- економском описмењавању жена за модерно пословање, употреба модерних технологија;
- томе да се успешне жене учине видљивим, њиховом представљању и промоцији успешних пословних модела;
- умрежавању пословних жена и размени искустава са земљама Европске уније;
- подршци социјалном дијалогу.
Ваше екселенције,
У Републици Србији је у току израда Акционог плана за женско предузетништво, којим ће се дефинисати конкретне активности у 2015. години на пољу женског предузетништва, кроз дијалог са удружењима која се баве женским предузетништвом и увођење модела евалуације и мониторинга у области женског предузетништва.
Склопљен је Меморандум о сарадњи са UN Women на две године, који ће подржати део овог акционог плана. Институције на националним и локалним нивоима сарађују на увођењу родног буџетирања. Спроводи се политика уродњавања у програме претприступне помоћи (ИПА).
Подржавају се локални механизми за родну равноправност у планирању подршке женском предузетништву. Ради се на развоју регионалне сарадње на пољу женског пословања и подржавају послови жена, укључујући оне из групе вишеструко дискриминисаних. Такође, промовишу се успешне жене и модели пословања.
Европска банка за обнову и развој и Банка интеза потписале су уговор о кредитној линији за подршку женама предузетницама у Србији за кредитирање малих и средњих предузећа којима управљају жене, а предузетницама се даје техничка и саветодавна подршка.
Министарство привреде има у плану за 2015. и 2016. годину да успостави базу статистичких података у складу са Еуростатом и обједини базе података за праћење предузетништва и привредних друштава, као и да предузетништва учини родно осетљивим, уведе редовно извештавање о женском предузетништву, социјалном предузетништву и предузетништву младих. Предвиђено је и увођење посебних програма подршке намењених искључиво за жене и младе и промотивне кампање подршке развоју предузетничког духа и предузетништву жена, младих и социјалном предузетништву.
Требало би напоменути да је формирана и Женска парламентарна мрежа, која, између осталог, има за циљ да на локалном нивоу препозна важне теме и промовише активност жена у политичком и економском животу и помаже развоју духа женског предузетништва.
Хвала вам”, наводи се у говору Михајловић.
-
Ужице, 6. мај 2024.Локализација и гашење пожара на депонији „Дубоко“ у Ужицу
-
Београд, 4. мај 2024.Честитка првог потпредседника Владе поводом Васкрса
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица