П:
О:
Читај ми
Органска производња шанса за привреду Србије
Београд,
11. фебруар 2015.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је данас да би квалитет хране могао да буде кључни адут Србије уколико жели да буде конкурентна у светској тржишној утакмици.
Аутор:
tanjug.rs
Љајић је на отварању округлог стола „Квалитет као средство за постизање лидерске позиције на тржишту“ истакао да ће нашој земљи у трци са мултинационалним компанијама само квалитет помоћи да нађе своје место, јер у великој конкуренцији на светском тржишту Србија тешко да може да конкурише масовном производњом, јефтиним производима и савременом технологијом.
Он је оценио да је органска производња шанса наше земље, уз подсећање на то да од укупно обрађених површина од 8.000 хектара органска производња чини 0,15 одсто.
Србија је, како је навео, друга у свету по производњи шљива, четврта по производњи гушчије паштете, седма по производњи вишања, а девета по производњи сладоледа и диња.
Према његовим речима, на листи десет највећих извозних производа из Србије два су пољопривредна, и то малине и кукуруз, који је трећи у укупном извозу.
Љајић је указао на то да пољопривреда доноси суфицит у трговини од приближно 1,5 милијарди евра, при чему две трећине извоза иде у Италију и Немачку, што говори о томе да Србија има производ који може да се пласира на тржиште ЕУ.
Наш највећи проблем јесте недостатак капитала, застарела технологија и непотпуна искоришћеност расположивих капацитета, с обзиром на то да домаће уљаре раде са 50 одсто капацитета, шећеране са 20 одсто, кланице са 30 одсто, а фабрике сточне хране са 34 одсто капацитета, објаснио је он.
Према његовим речима, у Србији тренутно постоји 52 производа заштићеног порекла, при чему само мед, Бермет вино и лесковачки ајвар имају међународне сертификате.
То указује на то да је убудуће неопходно много више радити на брендирању и маркетингу, објаснио је потпредседник Владе и додао да су истовремено неопходне и стране инвестиције како би се дошло до новог капитала и нових технологија.
Он је, такође, рекао да су осцилација рубље, повећана понуда са других тржишта и реекспорт из земаља ЕУ утицали на смањење извоза хране из Србије на руско тржиште, уз напомену да се у наредном периоду очекује повећана тражња за свињским месом. Љајић је потврдио да се на руском тржишту појавила потреба за свињским месом, с обзиром на то да руски добављачи нису били задовољни месом које је било увезено из Кине.
Према његовим речима, домаће и руске инспекцијске службе су успоставиле сталну сарадњу, контрола производа је појачана и за сада нема података о томе да је било реекспорта са српског на руско тржиште.
Округли сто „Квалитет као средство за постизање лидерске позиције на тржишту“ организовала је агенција „Пристоп“, како би се разматрала улога произвођача и државе у остваривању задовољавајућег нивоа квалитета.
Он је оценио да је органска производња шанса наше земље, уз подсећање на то да од укупно обрађених површина од 8.000 хектара органска производња чини 0,15 одсто.
Србија је, како је навео, друга у свету по производњи шљива, четврта по производњи гушчије паштете, седма по производњи вишања, а девета по производњи сладоледа и диња.
Према његовим речима, на листи десет највећих извозних производа из Србије два су пољопривредна, и то малине и кукуруз, који је трећи у укупном извозу.
Љајић је указао на то да пољопривреда доноси суфицит у трговини од приближно 1,5 милијарди евра, при чему две трећине извоза иде у Италију и Немачку, што говори о томе да Србија има производ који може да се пласира на тржиште ЕУ.
Наш највећи проблем јесте недостатак капитала, застарела технологија и непотпуна искоришћеност расположивих капацитета, с обзиром на то да домаће уљаре раде са 50 одсто капацитета, шећеране са 20 одсто, кланице са 30 одсто, а фабрике сточне хране са 34 одсто капацитета, објаснио је он.
Према његовим речима, у Србији тренутно постоји 52 производа заштићеног порекла, при чему само мед, Бермет вино и лесковачки ајвар имају међународне сертификате.
То указује на то да је убудуће неопходно много више радити на брендирању и маркетингу, објаснио је потпредседник Владе и додао да су истовремено неопходне и стране инвестиције како би се дошло до новог капитала и нових технологија.
Он је, такође, рекао да су осцилација рубље, повећана понуда са других тржишта и реекспорт из земаља ЕУ утицали на смањење извоза хране из Србије на руско тржиште, уз напомену да се у наредном периоду очекује повећана тражња за свињским месом. Љајић је потврдио да се на руском тржишту појавила потреба за свињским месом, с обзиром на то да руски добављачи нису били задовољни месом које је било увезено из Кине.
Према његовим речима, домаће и руске инспекцијске службе су успоставиле сталну сарадњу, контрола производа је појачана и за сада нема података о томе да је било реекспорта са српског на руско тржиште.
Округли сто „Квалитет као средство за постизање лидерске позиције на тржишту“ организовала је агенција „Пристоп“, како би се разматрала улога произвођача и државе у остваривању задовољавајућег нивоа квалитета.
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону