П:
О:
Читај ми
Заједничким радом до добрих резултата
Београд,
9. март 2005.
Министар културе у Влади Републике Србије Драган Којадиновић у интервјуу за данашње издање дневног листа "Глас јавности" говори о стању у области културе и активностима Владе и Министарства на заштити културне баштине, унапређењу филмске индустрије, новинарској професији, изменама Закона о информисању и разлозима увођења телевизијске претплате. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Драган Којадиновић
О новинарској професији данас:
- Слушао сам о томе доста жалопојки на разним трибинама. У неким медијима је боље, у некима горе. Не може држава да ради посао менаџера, директора и уредника, да поправља услове рада у овој професији. Они који тврде да је ово опасно занимање и траже бенефицирани радни стаж треба да виде колико младих људи хрли у њу. Тада ће им бити јасно да то није рударски посао. Да би свима у овом послу било боље, струковне организације треба да направе реалан план, социјалне програме и колективне уговоре. Овде се синдикати понашају као месне заједнице које штите само интересе свог чланства.
Шта ће донети измене Закона о јавном информисању:
- Рок за приватизацију електронских медија продужен је до 1. јуна 2006. године. Предвиђа се израда регистра медија јер је за борбу против монопола у овој области неопходно знати ко је власник, с обзиром на то да до сада није било такве евиденције. Треба решити и проблем достављања информација које се крију под фирмом државне тајне, а треба размрсити и неке параграфе иза којих се крију они који не желе да дају информације.
Судбина медија бивше државе:
- Бивши ЈУ радио је на кратком метру, и тешко може да извуче економски интерес. Он ће вероватно бити угашен, док ће 30 одсто државног дела у Вечерњим новостима бити понуђено на продају. Проблем новинских агенција је дубљи јер оне нису профитабилне. Танјугову дописничку мрежу требало би да финансира држава, а за остало треба да се снађу на тржишту. Ако могу да преживе Бета и ФоНет, зашто не би и Танјуг.
Спорне одредбе Предлога кривичног закона о клевети и увреди:
- Спорне одредбе оставила је група правника која је радила закон, позивајући се на слична решења у европским законима. Министар правосуђа каже да је много компликованије повући закон него променити одредбе амандманима. Обојица смо против тога до новинари кривично одговарају за клевету.
Најава поновног увођења телевизијске претплате:
- Претплата је само један од начина за потпуну демократизацију медија. Наша намера је да државне институције не буду власници медија ни у каквом проценту. Али пре тога треба разграничити јавни сервис од комерцијалне телевизије и ограничити проценат реклама на РТС-у. Остали медији путем струковних организација морају отворити питање да ли је проценат огласног простора дат РТС-у реалан. Не може држава све да уради уместо њих.
Заштита културне баштине на Косову и Метохији:
- У оквиру Министарства, а и Владе Србије, основано је радно тело за заштиту културне баштине на Косову и Метохији. Чињеница је да до сада нису поштоване препоруке Савета Европе, није се поштовало право власника, а то је Српска православна црква. Зато смо морали да прекинемо сарадњу и са привременим органима власти на Косову и Метохији, и са Саветом Европе, и то баш када је група стручњака била спремна да крене са радом, на челу са Емом Карамајкл, врхунским стручњаком којег је ангажовао СЕ. Међутим, владика Артемије је са правом захтевао да се све активности прекину, да се вратимо на почетак и да се успоставе принципи који ће бити обавезујући. Мора се поштовати чињеница да је то, пре свега, српска културна баштина и да је власник манастира Српска православна црква. Донаторска конференција за Косово и Метохију биће одржана у мају у Паризу. Ми сада крећемо поново да се договарамо, правимо оперативне планове, и немамо ништа против тога да Ема Карамајкл настави да ради овај посао, али да се поштују принципи.
Шта је Влада Србије урадила:
- Влада је одвојила 208 милиона динара за заштиту баштине на Косову, стране институције обезбедиле су 4,2 милиона евра, обећале су још око десет милиона евра. Али, није овде новац проблем већ поштовање принципа. Разговарао сам и са секретаром СЕ Теријем Дејвидсоном, и он ми је рекао да је имао тежак разговор са владиком који је трајао три сата. Западњаци се праве да не разумеју неке ствари. По њима смо чудни што нећемо да узмемо десет милиона евра које су они обезбедили и што нећемо да дозволимо да неки други људи то поправљају. Управо они који су ту штету и направили. Није им јасно зашто нећемо. Постоји императив брзог рада, реконструкције, али - не по сваку цену. Јер, заиста имам утисак да Запад, када је реч о обнови манастира, наставља политику штапа и шаргарепе.
Шта је урађено на Хиландару:
- Влада Србије дала је до сада више од 90 милиона динара. На жалост, не можемо много да утичемо на темпо тих радова, будући да су грчке институције тамо најважније, са којима имамо коректан однос, али више у неком саветодавном смислу. Чињеница је да се није много тога урадило у првих годину дана. Прво су радили археолози, па су прављени планови за реконструкцију, постојале су и многе стручне дилеме о томе да ли коначно да се дозволи употреба модерних материјала. С друге стране, грчки градитељи желе да се спроведе процедура коју они сматрају нормалном, а ми бисмо хтели све то преко ноћи да завршимо. Не може, све има свој ред. Стручњаци су у почетку говорили да штета износи приближно 20 милиона евра и да ће обнова трајати и десет година, а сада се већ каже да се употребом модерног материјала рок може смањити за три године. Новац за Хиландар није проблем јер он стиже са разних страна, проблем је темпо извођења радова.
О првим вишковима из српског буџета који су отишли за културу:
- Хвала министру финансија на разумевању и на томе што је прве вишкове из буџета одлучио да подели баш култури. За почетак, Народно позориште и Филмски центар Србије добили су 300 одсто више за програме него што је планирано. Али, то ће бити потпуно бесмислено ако се многе друге ствари боље не организују. Лако можете да потрошите велики новац, ако немате јасан и озбиљан план.
Позитивни резултати рада Министарства културе:
- Био сам у Кану десет дана где су ми наши редитељи отварили многа врата, и по скраћеној процедури и врло повољним условима ушли смо у Еуроимаж, постали део европске филмске индустрије, и већ на првој сесији, после само два месеца чланства, добили смо 170 хиљада евра за два пројекта. Овде смо поставили такође важан стуб - основали смо Филмски центар Србије, обезбедили буџет од три и по милиона евра за помоћ филмској продукцији. Биће смањен ПДВ, већ постоји интересовање за снимање копродукцијских филмова. Можемо да урадимо пуно ако сви радимо заједно, ако не саплићемо једни друге. Може све да се уради, али ако наставимо да Србију претварамо у једну баруштину, само ћемо да тонемо дубље и дубље.
- Слушао сам о томе доста жалопојки на разним трибинама. У неким медијима је боље, у некима горе. Не може држава да ради посао менаџера, директора и уредника, да поправља услове рада у овој професији. Они који тврде да је ово опасно занимање и траже бенефицирани радни стаж треба да виде колико младих људи хрли у њу. Тада ће им бити јасно да то није рударски посао. Да би свима у овом послу било боље, струковне организације треба да направе реалан план, социјалне програме и колективне уговоре. Овде се синдикати понашају као месне заједнице које штите само интересе свог чланства.
Шта ће донети измене Закона о јавном информисању:
- Рок за приватизацију електронских медија продужен је до 1. јуна 2006. године. Предвиђа се израда регистра медија јер је за борбу против монопола у овој области неопходно знати ко је власник, с обзиром на то да до сада није било такве евиденције. Треба решити и проблем достављања информација које се крију под фирмом државне тајне, а треба размрсити и неке параграфе иза којих се крију они који не желе да дају информације.
Судбина медија бивше државе:
- Бивши ЈУ радио је на кратком метру, и тешко може да извуче економски интерес. Он ће вероватно бити угашен, док ће 30 одсто државног дела у Вечерњим новостима бити понуђено на продају. Проблем новинских агенција је дубљи јер оне нису профитабилне. Танјугову дописничку мрежу требало би да финансира држава, а за остало треба да се снађу на тржишту. Ако могу да преживе Бета и ФоНет, зашто не би и Танјуг.
Спорне одредбе Предлога кривичног закона о клевети и увреди:
- Спорне одредбе оставила је група правника која је радила закон, позивајући се на слична решења у европским законима. Министар правосуђа каже да је много компликованије повући закон него променити одредбе амандманима. Обојица смо против тога до новинари кривично одговарају за клевету.
Најава поновног увођења телевизијске претплате:
- Претплата је само један од начина за потпуну демократизацију медија. Наша намера је да државне институције не буду власници медија ни у каквом проценту. Али пре тога треба разграничити јавни сервис од комерцијалне телевизије и ограничити проценат реклама на РТС-у. Остали медији путем струковних организација морају отворити питање да ли је проценат огласног простора дат РТС-у реалан. Не може држава све да уради уместо њих.
Заштита културне баштине на Косову и Метохији:
- У оквиру Министарства, а и Владе Србије, основано је радно тело за заштиту културне баштине на Косову и Метохији. Чињеница је да до сада нису поштоване препоруке Савета Европе, није се поштовало право власника, а то је Српска православна црква. Зато смо морали да прекинемо сарадњу и са привременим органима власти на Косову и Метохији, и са Саветом Европе, и то баш када је група стручњака била спремна да крене са радом, на челу са Емом Карамајкл, врхунским стручњаком којег је ангажовао СЕ. Међутим, владика Артемије је са правом захтевао да се све активности прекину, да се вратимо на почетак и да се успоставе принципи који ће бити обавезујући. Мора се поштовати чињеница да је то, пре свега, српска културна баштина и да је власник манастира Српска православна црква. Донаторска конференција за Косово и Метохију биће одржана у мају у Паризу. Ми сада крећемо поново да се договарамо, правимо оперативне планове, и немамо ништа против тога да Ема Карамајкл настави да ради овај посао, али да се поштују принципи.
Шта је Влада Србије урадила:
- Влада је одвојила 208 милиона динара за заштиту баштине на Косову, стране институције обезбедиле су 4,2 милиона евра, обећале су још око десет милиона евра. Али, није овде новац проблем већ поштовање принципа. Разговарао сам и са секретаром СЕ Теријем Дејвидсоном, и он ми је рекао да је имао тежак разговор са владиком који је трајао три сата. Западњаци се праве да не разумеју неке ствари. По њима смо чудни што нећемо да узмемо десет милиона евра које су они обезбедили и што нећемо да дозволимо да неки други људи то поправљају. Управо они који су ту штету и направили. Није им јасно зашто нећемо. Постоји императив брзог рада, реконструкције, али - не по сваку цену. Јер, заиста имам утисак да Запад, када је реч о обнови манастира, наставља политику штапа и шаргарепе.
Шта је урађено на Хиландару:
- Влада Србије дала је до сада више од 90 милиона динара. На жалост, не можемо много да утичемо на темпо тих радова, будући да су грчке институције тамо најважније, са којима имамо коректан однос, али више у неком саветодавном смислу. Чињеница је да се није много тога урадило у првих годину дана. Прво су радили археолози, па су прављени планови за реконструкцију, постојале су и многе стручне дилеме о томе да ли коначно да се дозволи употреба модерних материјала. С друге стране, грчки градитељи желе да се спроведе процедура коју они сматрају нормалном, а ми бисмо хтели све то преко ноћи да завршимо. Не може, све има свој ред. Стручњаци су у почетку говорили да штета износи приближно 20 милиона евра и да ће обнова трајати и десет година, а сада се већ каже да се употребом модерног материјала рок може смањити за три године. Новац за Хиландар није проблем јер он стиже са разних страна, проблем је темпо извођења радова.
О првим вишковима из српског буџета који су отишли за културу:
- Хвала министру финансија на разумевању и на томе што је прве вишкове из буџета одлучио да подели баш култури. За почетак, Народно позориште и Филмски центар Србије добили су 300 одсто више за програме него што је планирано. Али, то ће бити потпуно бесмислено ако се многе друге ствари боље не организују. Лако можете да потрошите велики новац, ако немате јасан и озбиљан план.
Позитивни резултати рада Министарства културе:
- Био сам у Кану десет дана где су ми наши редитељи отварили многа врата, и по скраћеној процедури и врло повољним условима ушли смо у Еуроимаж, постали део европске филмске индустрије, и већ на првој сесији, после само два месеца чланства, добили смо 170 хиљада евра за два пројекта. Овде смо поставили такође важан стуб - основали смо Филмски центар Србије, обезбедили буџет од три и по милиона евра за помоћ филмској продукцији. Биће смањен ПДВ, већ постоји интересовање за снимање копродукцијских филмова. Можемо да урадимо пуно ако сви радимо заједно, ако не саплићемо једни друге. Може све да се уради, али ако наставимо да Србију претварамо у једну баруштину, само ћемо да тонемо дубље и дубље.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи