П:
О:
Читај ми
За чланство у ЕУ 46 одсто грађана Србије
Београд,
5. август 2014.
Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије објавила је данас резултате истраживања јавног мњења на тему “Европска оријентација грађана Србије – трендови”, које је крајем јуна ове године спровела на читавој територији наше земље.
Анкета, у којој је учествовало 1.015 испитаника старијих од 18 година, рађена је према стандарду Евробарометра.
Уколико би сутра био одржан референдум са питањем “Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 46 одсто грађана Србије гласало би за, 19 одсто би се изјаснило против, 20 одсто не би гласало, док 15 одсто не зна шта би одговорило.
У односу на истраживање из децембра 2013. године, подршка, али и проценат оних који се противе чланству бележе пад, при чему ниво пада подршке од пет одсто спада у редовне осцилације које се јављају од почетка спровођења истраживања, односно од 2002. године.
Такође, резултату анкете умногоме су допринеле околности и догађаји у тренутку истраживања, пре свега на међународној политичкој сцени.
Истовремено, проценат оних који се противе учлањењу Србије у ЕУ битно је нижи у оносу на претходне године.
Проценат оних који сматрају да би реформе неопходне за улазак у ЕУ требало спроводити и да не представљају услов за чланство, већ због добробити самих грађана, односно стварања боље уређене Србије, износи 67 одсто.
Борбу против корупције, која највише утиче на свакодневни живот грађана, чак 58 одсто испитаника сврстава међу најзначајније реформе, док су на другом и трећем месту по важности реформа здравственог система (41 одсто) и боља заштита људских права (37 одсто).
Испитаници су оценили да реформа правосуђа, такође, спада међу најважније реформе са 29 одсто, затим унапређење образовног система са 29 одсто, побољшање пољопривредне производње са 25 одсто, заштита потрошача са 16 одсто и заштита животне средине са 15 одсто.
Највећи број грађана, њих 61 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи Европска унија.
Истовремено, две трећине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога о нормализацији односа и спремности да се сарадњом и дијалогом дође до одрживих решења.
Испитаници су истакли да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 22 одсто грађана сматра да је то лоше, а 43 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
Ипак, за највећи број грађана, њих 47 одсто, чланство у ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих, више шанси за запошљавање (36 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (36 одсто).
У овој анкети забележен је и мањи проценат оних који страхују од губитка националног идентитета и културе и све мање употребе српског језика.
Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији, грађани немају јасну слику о томе ко су највећи донатори Србије у последњих 13 година.
Званични подаци говоре о томе да су од 2000. до 2013. године највећи донатори били Европска унија и њене државе чланице, које су са више од 3,5 милијарде евра значајно допринеле развоју Србије.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.
Резултате истраживања јавног мњења из јуна можете преузети са интернет презентације Канцеларије за европске интеграције, наводи се у саопштењу.
Уколико би сутра био одржан референдум са питањем “Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 46 одсто грађана Србије гласало би за, 19 одсто би се изјаснило против, 20 одсто не би гласало, док 15 одсто не зна шта би одговорило.
У односу на истраживање из децембра 2013. године, подршка, али и проценат оних који се противе чланству бележе пад, при чему ниво пада подршке од пет одсто спада у редовне осцилације које се јављају од почетка спровођења истраживања, односно од 2002. године.
Такође, резултату анкете умногоме су допринеле околности и догађаји у тренутку истраживања, пре свега на међународној политичкој сцени.
Истовремено, проценат оних који се противе учлањењу Србије у ЕУ битно је нижи у оносу на претходне године.
Проценат оних који сматрају да би реформе неопходне за улазак у ЕУ требало спроводити и да не представљају услов за чланство, већ због добробити самих грађана, односно стварања боље уређене Србије, износи 67 одсто.
Борбу против корупције, која највише утиче на свакодневни живот грађана, чак 58 одсто испитаника сврстава међу најзначајније реформе, док су на другом и трећем месту по важности реформа здравственог система (41 одсто) и боља заштита људских права (37 одсто).
Испитаници су оценили да реформа правосуђа, такође, спада међу најважније реформе са 29 одсто, затим унапређење образовног система са 29 одсто, побољшање пољопривредне производње са 25 одсто, заштита потрошача са 16 одсто и заштита животне средине са 15 одсто.
Највећи број грађана, њих 61 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи Европска унија.
Истовремено, две трећине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога о нормализацији односа и спремности да се сарадњом и дијалогом дође до одрживих решења.
Испитаници су истакли да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 22 одсто грађана сматра да је то лоше, а 43 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
Ипак, за највећи број грађана, њих 47 одсто, чланство у ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих, више шанси за запошљавање (36 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (36 одсто).
У овој анкети забележен је и мањи проценат оних који страхују од губитка националног идентитета и културе и све мање употребе српског језика.
Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији, грађани немају јасну слику о томе ко су највећи донатори Србије у последњих 13 година.
Званични подаци говоре о томе да су од 2000. до 2013. године највећи донатори били Европска унија и њене државе чланице, које су са више од 3,5 милијарде евра значајно допринеле развоју Србије.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.
Резултате истраживања јавног мњења из јуна можете преузети са интернет презентације Канцеларије за европске интеграције, наводи се у саопштењу.
-
.webp)
Београд, 26. март 2026.Ухапшена једна особа и заплењено 90 килограма марихуане
-
Београд, 26. март 2026.У Бујановцу заплењено 120 килограма резаног дувана без акцизних...
-
Београд, 26. март 2026.Отворен конкурс за пријем 16 лекара у службу Министарства одбране...
-
Београд, 26. март 2026.Ухапшене четири особе због „WhatsApp“ преваре
-
Београд, 26. март 2026.Владан Милосављевић постављен на дужност начелника Оперативне...
-
Београд, 26. март 2026.Пуна посвећеност полиција Србије и РС у сузбијању свих видова...
-
Београд, 26. март 2026.Полиција предузела све радње поводом напада на активисте СНС у...
-
Београд, 26. март 2026.Почиње јавна расправа о изменама и допунама Породичног закона
-
Београд, 26. март 2026.Продужено радно време три гранична прелаза између Србије и...
-
Београд, 26. март 2026.Повећање цензуса за остваривање права на дечји додатак на 18.000...