Народна скупштина Републике Србије, Скупштина Републике Црне Горе и Савезна скупштина СРЈ доносе:

УСТАВНУ ПОВЕЉУ ДРЖАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА

ИМЕ

Члан 1

Име државне заједнице је Србија и Црна Гора.

НАЧЕЛО РАВНОПРАВНОСТИ

Члан 2

Србија и Црна Гора засована је на равноправности две државе чланице, државе Србије и државе Црне Горе.

ЦИЉЕВИ

Члан 3

Циљеви су:

• Поштовање људских права свих особа у њеној надлежности,
• Очување и унапређење људског достојанства, равноправности и владавине права,
• Укључивање у европске структуре, а нарочито у Европску унију,
• Усклађивање прописа и праксе с европским и међународним стандардима,
• Стварање тржишне економије која се заснива на слободи предузетништва, конкуренцији и социјалној правди и
• Успостављање и обезбедивање неометаног функционисања заједничког тржишта на својој територији, кроз координацију и хармонизацију економских система држава чланица у складу с принципима и стандардима Европске уније.

Члан 4

Србија и Црна Гора има заставу, химну и грб који се уредују законом Србије и Црне Горе.

ТЕРИТОРИЈА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Члан 5

Територију Србије и Црне Горе чине територије држава чланица Србије и Црне Горе. Граница Србије и Црне Горе је неповредива. Граница измеду држава чланица је непроменљива, осим уз обострану сагласност.

ЗАЈЕДНИЧКО ТРЖИШТЕ И СЛОБОДА КРЕТАЊА

Члан 6

Економски односи у Србији и Црној Гори заснивају се на тржишној економији утемељној на слободном предузетништву, конкуренцији, либералној спољно-трговинској политици и заштити својине.

Србија и Црна Гора има заједничко тржиште.

У Србији и Црној Гори слободно је кретање људи, робе, услуга и капитала.

Забрањено је постављање препрека за слободан проток робе, људи, услуга и капитала измеду државе Србије и државе Црне Горе.

За несметано функционисање заједничког тржишта одговорне су државе чланице.

Србија и Црна Гора координира и са државама чланицама хармонизује економске системе.

СЕДИШТЕ ИНСТИТУЦИЈА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Члан 7

Административни центар Србије и Црне Горе је у Београду.

Седиште Скупштине Србије и Црне Горе и Савета министара је у Београду, а седиште Суда Србије и Црне Горе је у Подгорици.

ДРЖАВЉАНСТВО

Члан 8

Држављанин државе чланице је и држављанин Србије и Црне Горе.

Држављанин државе цланице има једнака права и обавезе у другој држави чланици као и њен држављанин, изузев изборног права.

ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И ГРАДАНСКЕ СЛОБОДЕ

Члан 9

Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама, која је саставни део ове повеље, усваја се по поступку и на начин предвиден за усвајање Уставне повеље.

Државе чланице уредују, обезбедују и штите људска и мањинска права и грађанске слободе на својој територији.

Одредбе међународних уговора о људским и мањинским правима и грађанским слободама који важе на територији Србије и Црне Горе непосредно се примењују.

Србија и Црна Гора прати остваривање људских и мањинских права и грађанских слобода и обезбеђује њихову заштиту, у случају када та заштита у државама чланицама није обезбеђена.

Достигнути ниво људских и мањинских права, индивидуалних и колективних и грађанских слобода не може се смањивати.

МЕЂУНАРОДНО ПРАВО И ОДНОСИ

Члан 10

Србија и Црна Гора је један субјект међународног права и члан међународних глобалних и регионаних организација за чије чланство је услов међународни субјективитет.

Србија и Црна Гора успоставља међународне односе с другим државама и међународним организацијама и закључује међународне уговоре и споразуме.

Ратификовани међународни уговори и опште прихваћена правила међународног права имају примат над правом Србије и Црне Горе и правом држава чланица.

Државе чланице могу одржавати међународне односе, закључивати међународне споразуме и оснивати представништва у другим државама, ако то није у супротности с надлежностима Србије и Црне Горе и интересима друге државе чланице. Државе чланице могу бити чланице међународних глобалних и регионалних организација за чије чланство није услов међународни субјективитет.

НАДЛЕЖНОСТ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Члан 11

Србија и Црна Гора има оне надлежности које су јој поверене овом Уставном повељом.

Државе чланице могу заједнички поверити Србији и Црној Гори вршење додатних послова из своје надлежности.

Државе чланице ће обезбедити финансијска средства за обављање поверених надлежности и додатних послова Србије и Црне Горе.

СКУПШТИНА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Члан 12

Скупштина Србије и Црне Горе одлучује о Уставној повељи, као највишем правном акту Србије и Црне Горе на начин утврден овом Уставном повељом и доноси законе и друге акте о:

• институцијама основаним у складу са овом Уставном повељом и њиховом функционисању,
• примени међународног права и конвенција које утврдују обавезе о сарадњи Србије и Црне Горе с међународним судовима.
• проглашењу и укидању ратног стања уз претходну сагласност скупштина држава чланица,
• војним питањима и одбрани,
• чланству Србије и Црне Горе као субјекту међународног права у међународним организацијама и правима и обавезама која проистичу из тог чланства уз претходну сагласност надлежних органа држава чланица,
• утврђивању граница Србије и Црне Горе, уз претходну сагласност Скупштине државе чланице на чијој територији је та граница,
• питањима која се односе на стандардизацију, интелектуалну својину, мере и драгоцене метале и статистику,
• политици усељавања, давања азила, визног система и интегрисаном управљању граничним пословима, у складу са стандардима Европске уније,
• ратификовању међународних споразума Србије и Црне Горе,
• годишњим приходима и расходима неопходним за финансирање надлежности поверених Србији и Црној Гори на предлог надлежних органа држава чланица и Савета министара,
• спречавању и уклањању препрека слободном кретању робе, услуга, лица и капитала у оквиру Србије и Црне Горе,
• избору председника и Савета министара,
• застави, химни и грбу Србије и Црне Горе,
• врши и друге послове из надлежности Србије и Црне Горе утврдене овом Уставном повељом.

Скупштина је једнодома и чини је 126 посланика, од којих је 91 из Србије и 35 из Црне Горе. Мандат посланика је четири године.

Посланици Скупштине Србије и Црне Горе бирају се из сваке државе чланице у складу с европским и демократским стандардима, на основу закона држава чланица. Током прве две године по усвајању Уставне повеље посланици се бирају посредно, сразмерно заступљености у Народној Скупштини Србије и Скупштини Црне Горе.

На првим изборима посланици се бирају из састава Народне скупштине Србије, Скупштине Црне Горе и Савезне скупштине. Ако се у држави чланици у том периоду одрже парламентарни избори, састав њене делегације у Скупштини Србије и Црне Горе биће усаглашен сразмерно резултатима избора.

После овог почетног периода, посланици Скупштине Србије и Црне Горе бирају се на непосредним изборима.

Скупштина из реда посланика бира председника и потпредседника Скупштине, који не могу бити из исте државе чланице.

Председник Скупштине и председник Србије и Црне Горе не могу бити из исте државе чланице.

Скупштина доноси одлуке већином гласова од укупног броја посланика, с тим да за одлуку гласа и већина од укупног броја посланика из сваке државе чланице.

Предлог закона Скупштини може поднети Савет министара, посланик и Скупштина државе чланице.

Посланик има слободу говора у Скупштини и ужива имунитет за изговорене речи и друга дела извршена у својству посланика. Не може бити позван на одговорност, притворен или кажњен без одобрења Скупштине, осим ако је затечен у вршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година.

Имунитет, као и посланик, уживају и председник Србије и Црне Горе, чланови Савета министара и судије Суда Србије и Црне Горе.

Скупштина доноси Пословник о свом раду.

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Члан 13

Председник и потпредседник Скупштине предлажу Скупштини кандидата за председника Србије и Црне Горе.

Уколико предложени кандидат не добије потребну већину гласова председник и потпредседник скупштине, у року од 10 дана, предлажу новог кандидата. Уколико и тај кандидат не добије потребну већину гласова, Скупштина се распушта и расписују се избори.

Уколико је изабрани председник Србије и Црне Горе из исте државе чланице као и председник Скупштине, тада председник и потпредседник Скупштине замењују функције.

Мандат председника Србије и Црне Горе траје четири године.

Председник Србије и Црне Горе не може два пута узастопно бити из исте државе чланице.

Председник Србије и Црне Горе:

• представља Србију и Црну Гору у земљи и иностранству,
• председава Саветом министара и руководи његовим радом,
• предлаже састав Савета министара и разрешење његових чланова,
• члан је Врховног савета одбране,
• доноси указе о постављењу и опозиву шефова дипломатско-конзуларних представништава Србије и Црне Горе и прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника,
• додељује одликовања и друге почасти,
• проглашава законе које доноси Скупштина Србије и Црне Горе и прописе које доноси Савет министара,
• расписује изборе за Скупштину Србије и Црне Горе,
• обавља и друге послове одредене овом Уставном повељом.

САВЕТ МИНИСТАРА

Члан 14

Председник Србије и Црне Горе предлаже Скупштини кандидате за министре Савета министара и кандидате за заменика министра спољних послова и заменика министра одбране.

Два кандидата за министра су из исте државе чланице као и председник, а три из друге државе чланице.

Кандидати за министра спољних послова и министра одбране су из различитих држава чланица као и њихови заменици.

Мандат министара траје четири године.

У представништвима Србије и Црне Горе у међународним организацијама УН, ОЕБС, ЕУ, Савет Европе државе чланице су представљене на паритетној основи путем ротације.

Начин представљања и заступљености држава чланица у међународним финансијским организацијама утврдује Савет министара уз сагласност надлежних институција држава чланица.

Заступљеност држава чланица у диопломатско-конзуларним представништвима Србије и Црне Горе одредује Савет министара уз сагласност надлежних институција држава чланица.

Скупштина гласа за листу кандидата за Савет министара. Уколико листа не добије потребну већину гласова, председник може предложити још два пута листе кандидата. Уколико листа кандидата не добије потребну вехцину у року од 60 дана од дана предлагања прве листе кандидата, Скупштина се распушта и расписују се избори.

Савет министара:

• утврђује и спроводи политику Србије и Црне Горе, сагласно утврденој заједничкој политици и интересима држава чланица,
• координира рад министарстава,
• предлаже Скупштини законе и друге акте из надлежности министарстава,
• именује и разрешава шефове дипломатско-конзуларних предствништава Србије и Црне Горе и друге функционере у складу са законом,
• доноси подзаконске акте, одлуке и друге опште акте за извршавање закона Србије и Црне Горе,
• врши и друге извршне функције у складу са овом Уставном повељом.

Савет министара одлуке доноси већином гласова. У случају једнаког броја гласова одлучујући је глас председника, уколико је за одлуку гласао бар један министар из друге државе чланице.

ОДГОВОРНОСТ И ПРЕСТАНАК МАНДАТА ПРЕДСЕДНИКА

Члан 15

Председник Србије и Црне Горе за свој рад одговара Скупштини.

Мандат председнику Србије и Црне Горе може престати пре времена на које је изабран оставком, разрешењем и распуштањем Скупштине.

Мандат председника Србије и Црне Горе престаје оставком када је констатује Скупштина.

Скупштина може разрешити дужности председника Србије и Црне Горе ако се утврди да је повредио Уставну повељу. Повреду Уставне повеље утврдује Суд Србије и Црне Горе. Поступак за утврдивање повреде Уставне повеље покреће Скупштина Србије и Црне Горе.

Председник Србије и Црне Горе коме је мандат престао због распуштања Скупштине наставља да врши дужност до избора новог председника.

Ако председник Србије и Црне Горе поднесе оставку или буде разрешен, његову дужност привремено до избора новог председника Србије и Црне Горе преузима потпредседник Скупштине.

Поступак избора и разрешења председника Србије и Црне Горе утврдује се законом.

ОДГОВОРНОСТ И ПРЕСТАНАК МАНДАТА САВЕТА МИНИСТАРА

Члан 16

Савет министара за свој рад одговара Скупштини.

Мандат министара и заменика министара може престати пре времена на које су изабрани оставком, изгласавањем неповерења, разрешењем или распуштањем Скупштине.

Министри и заменици министара којима је престао мандат обављају функцију до избора нових.

Поступак избора и престанка мандата Савета министара утврдује се законом.

МИНИСТРИ

Члан 17

Министар спољних послова спроводи и одговоран је за спроводење спољне политике Србије и Црне Горе, преговара о међународним споразумима и предлаже Савету министара кандидате за шефове конзуларних представништава Србије и Црне Горе. Министар спољних послова координира утврдивање спољне политике с надлежним органима држава чланица.

Министар одбране је цивилно лице. Министар одбране координира и спроводи утврдену одбрамбену политику и руководи војском у складу са законом и овлашћењима Врховног савета одбране. Предлаже Врховном савету одбране кандидате за именовање и поставља, унапредује и разрешава дужности официре у складу са законом.

Након периода од две године, министри иностраних послова и одбране замењују функције са својим заменицима.

Министар за економске односе с иностранством је одговоран за преговарање и координацију имплементације међународних споразума, укључујући уговорне односе с Европском унијом и координацију односа с међународним економским и финансијским институцијама након консултација с надлежним министрима држава чланица.

Министар за унутрашње економске односе је одговоран за координацију и хармонизацију економских система држава чланица у циљу успостављања и неометаног функционисања заједничког тржишта, укључујући слободно кретање људи, робе, услуга и капитала.

Министар за људска и мањинска права прати остваривање људских и мањинских права и с надлежним органима држава чланица координира рад на спроводењу и поштовању међународних конвенција о заштити људских и мањинских права.

ВОЈСКА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Члан 18

Србија и Црна Гора има војску која је под демократском и цивилном контролом.

Задатак војске је одбрана Србије и Црне Горе, у складу са овом Уставном повељом и принципима међународног права која регулишу употребу силе. Стратегију одбране доноси Скупштина Србије и Црне Горе у складу са законом.

Врховни командант војске је Врховни савет одбране, који одлучује о употреби војске Србије и Црне Горе.

Врховни савет одбране чине председник Србије и Црне Горе и председници држава чланица.

Врховни савет одбране одлуке доноси консензусом.

Регрути војни рок служе на територији државе чланице чији су држављани, уз могућност служења на територији друге државе чланице по својој слободној вољи.

Регруту се гарантује право на приговор савести.

Надлежност војних правосудних органа преноси се на редовне у складу са законом.

СУД СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Члан 19

Суд Србије и Црне Горе чини једнак број судија из обе државе чланице.

Судије Суда Србије и Црне Горе бира Скупштина државне заједнице на предлог Савета министара на период од шест година.

Судије су дипломирани правници са најмање 15 година искуства у струци. Судије могу бити само једном биране. Независне су у свом раду и не могу бити разрешени дужности пре истека времена на које су бирани, изузев у случајевима прописаним законом.

Суд је надлежан да решава:

• спорове између институција Србије и Црне Горе по питањима њихове надлежности из Уставне повеље,
• спорове измеду Србије и Црне Горе и једне или обе дрзаве чланице или измеду две државе чланице по питањима из њихове надлежности,
• жалбе грађана, када нису предвидена друга правна средства, уколико им је нека институција Србије и Црне Горе угрозила права или слободе које им гарантује Уставна повеља,
• усклађеност устава држава чланица с Уставном повељом,
• усклађеност закона Србије и Црне Горе с Уставном повељом,
• усклађеност закона држава чланица са законом државне заједнице,
• о законитости коначних управних аката институција Србије и Црне Горе.

Суд заузима правне ставове и мишљења који се односе на уједначавање судске праксе.

Одлуке Суда Србије и Црне Горе су обавезујуће и без права жалбе. Суд је овлашћен да стави ван снаге законе, друге прописе и акта институција Србије и Црне Горе који су у супротности с Уставном повељом и законима Србије и Црне Горе.

Организација и функционисање Суда Србије и Црне Горе утврдује се законом.

ОДНОСИ ЗАКОНА И НАДЛЕЖНОСТИ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ И ДРЖАВА ЧЛАНИЦА

Члан 20

Уставна повеља, закони и надлежности Србије и Црне Горе и устави, закони и надлежности држава чланица морају бити ускладени.

Када се оцењује ускладеност закона или надлежности држава са законима или надлежностима Србије и Црне Горе или држава чланица медусобно, у раду седнице Суда Србије и Црне Горе учествују и одлучују и судије уставних судова држава чланица.

Када се оцењују ускладеност устава, закона или надлежности државе чланице с Уставном повељом, законима или надлежностима Србије и Црне Горе у раду седнице Суда Србије и Црне Горе учествују и одлучују и судије Уставног суда те државе чланице.

Начин одлучивања уредује се законом о Суду Србије и Црне Горе.

СТУПАЊЕ НА СНАГУ

Члан 21

Закони и други акти органа Србије и Црне Горе ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања.

Изузетно, када за то постоје разлози утврдени у поступку његовог доношења, може се предвидети да закони и други акти органа Србије и Црне Горе ступе на снагу најраније даном објављивања.

ПОВРАТНО ДЕЈСТВО

Члан 22

Закони и други акти органа Србије и Црне Горе не могу имати повратно дејство.

Изузетно, поједине одредбе закона, ако то захтева јавни интерес утврден у поступку доношења закона, могу имати повратно дејство.

ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 23

Ова Уставна повеља усваја се у Народној скупштини Републике Србије и Скупштини Црне Горе у истоветном тексту и ступа на снагу када се, у том тексту, усвоји и прогласи у Скупштини СРЈ.

Након ступања на снагу ове Уставне повеље, сва права и обавезе СРЈ прелазе на Србију и Црну Гору, у складу са овом Уставном повељом.

Закони СРЈ у пословима Србије и Црне Горе примењиваће се као закони Србије и Црне Горе.

Закони СРЈ изван послова Србије и Црне Горе примењиваће се као закони држава чланица до доношења нових прописа од стране држава чланица, осим закона за које скупштина државе чланице одлучи да се не примењује.

Државе чланице ће извршити измену својих устава или донети нове уставе, ради усаглашавања са овом Уставном повељом, у року од шест месеци од дана усвајања Уставне повеље.

ИМОВИНА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Члан 24

Имовина СРЈ потребна за рад институција Србије и Црне Горе, које настављају да функционишу, имовина је Србије и Црне Горе.

Имовина СРЈ на територији држава чланица, имовина је држава чланица по територијалном принципу.

Имовина СРЈ у иностранству имовина је Србије и Црне Горе.

ИСТУПАЊЕ ИЗ ДРЖАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Члан 25

По истеку периода од три године, државе чланице имају право да покрену поступак за промену државног статуса, односно за иступање из Србије и Црне Горе.

Одлука о иступању из Србије и Црне Горе доноси се након референдума. Закон о референдуму доноси држава чланица, водећи рачуна о међународно признатим демократским стандардима.

У случају иступања Црне Горе из Србије и Црне Горе међународни документи који се односе на СРЈ, посебно Резолуција 1244 СБ УН, односили би се и у целости важили за Србију, као следбеника.

Држава чланица која то право искористи не наследује право на међународно-правни субјективитет, а сва спорна питања посебно се регулишу измеду државе-следбеника и осамостаљене државе.

У случају да се обе државе чланице у референдумском постуку изјасне за промену државног статуса, односно незавиност, у поступку сукцесије регулишу се сва спорна питања, као у случају бивше Југославије.

ПРОМЕНЕ УСТАВНЕ ПОВЕЉЕ

Члан 26

Промена ове Уставне повеље врши се по поступку и на начин на који се доноси Уставна повеља.

ЗАКОН О СПРОВОДЕЊУ УСТАВНЕ ПОВЕЉЕ

Члан 27

Закон о спроводењу Уставне повеље доноси се на исти начин и истовремено са Уставном повељом.