П:
О:
Читај ми
Србија припада европском научном простору
Београд,
7. март 2005.
Министар науке и заштите животне средине у Влади Републике Србије Александар Поповић изјавио је јуче, поводом прве годишњице рада тог министарства, да је Србија у појединим научним доменима испред неких чланица Европске уније.
Александар Поповић
Поповић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да је систем рада научних института и научника у Србији делимично прилагођен систему Европске уније, с којом је успостављена интензивна сарадња.
Иако нас Европа прихвата као део јединственог европског научног простора, после доношења новог закона о научно-истраживачкој делатности уследиће додатна интеграција српског научно-истраживачког простора у европски, нагласио је Поповић. Он је изразио наду да ће пројекте наших научника ЕУ финансијски помоћи путем фондова ЦАРДС, и додао да за почетак финансирања науке у Србији, која би била прва земља чија се наука финансира из тих фондова, имамо подршку земаља као што су Немачка, Аустрија, Италија, Грчка, Ирска и Словенија.
Поповић је нагласио да ће се и даље залагати за то да Министарство буде само технички орган, који неће да арбитрира о битним научним питањима, већ да слуша глас научне јавности, што је и концепција предложеног закона о научно-истраживачкој делатности.
Тај закон омогућиће формирање матичних научних одбора као представника научне заједнице с великим законским овлашћењима, објаснио је Поповић и додао да ће на тај начин, из Министарства бити измештена власт и оно ће се добрим делом претворити у технички орган.
Закон ће увести ред у домаћу науку, пошто је сада познат само број научника које финансирамо, али не и њихов укупан број, напоменуо је министар и додао да ће тиме регистрација и пререгистрација научника постати обавезна, чиме ће Министарство стећи увид у њихове пројекте, биографије и оно чиме се баве.
Поповић је још једном указао на важност усвајања закона о иновационој делатности и закона о речнику Српске академије наука и уметности, уз напомену да ће усвајањем закона о иновационој делатности коначно бити уведен ред у ову делатност код нас, док закон о речнику САНУ треба да обезбеди стабилно финансирање овог капиталног вишедеценијског пројекта од националног значаја. Он је подсетио на то да је Скупштини Србије предат Нацрт закона о српској енциклопедији, којим се стварају предуслови за почетак израде националне енциклопедије, капиталног издања о Србији, људима који су је насељавали и насељавају, али и Србима који су живели и живе ван ње.
Говорећи о практичним могућностима повезивања Министарства са српском привредом, он је најавио почетак акције чији ће циљ бити проглашење најбоље технолошке иновације у овој години, а награда ће служити за финансирање израде бизнис планова, док ће друга акција бити "1.000 српских технологија", која ће пласман квалитетних, научно примењивих производа, подржати на домаћем и страном тржишту. Поповић је навео да су тренутно отклоњени и санирани сви наслеђени системски проблеми управљања и организације научних института и најавио да ће већини научника у институтима који су на пројектима које финансира Министарство, плата бити повећана за приближно 22 одсто, почевши од фебруарских исплата. Србија је међу шест европских земаља с најбољим приступом базама података преко Интернета, навео је он и додао да ће Министарство ове године дати више од милион евра за базе података са научним часописима, тако да ће наши научници имати помоћу Интернета увид у више од 80 одсто међународно признатих научних часописа, а ове године биће издвојено и 15 милиона динара за набавку књига.
Иако нас Европа прихвата као део јединственог европског научног простора, после доношења новог закона о научно-истраживачкој делатности уследиће додатна интеграција српског научно-истраживачког простора у европски, нагласио је Поповић. Он је изразио наду да ће пројекте наших научника ЕУ финансијски помоћи путем фондова ЦАРДС, и додао да за почетак финансирања науке у Србији, која би била прва земља чија се наука финансира из тих фондова, имамо подршку земаља као што су Немачка, Аустрија, Италија, Грчка, Ирска и Словенија.
Поповић је нагласио да ће се и даље залагати за то да Министарство буде само технички орган, који неће да арбитрира о битним научним питањима, већ да слуша глас научне јавности, што је и концепција предложеног закона о научно-истраживачкој делатности.
Тај закон омогућиће формирање матичних научних одбора као представника научне заједнице с великим законским овлашћењима, објаснио је Поповић и додао да ће на тај начин, из Министарства бити измештена власт и оно ће се добрим делом претворити у технички орган.
Закон ће увести ред у домаћу науку, пошто је сада познат само број научника које финансирамо, али не и њихов укупан број, напоменуо је министар и додао да ће тиме регистрација и пререгистрација научника постати обавезна, чиме ће Министарство стећи увид у њихове пројекте, биографије и оно чиме се баве.
Поповић је још једном указао на важност усвајања закона о иновационој делатности и закона о речнику Српске академије наука и уметности, уз напомену да ће усвајањем закона о иновационој делатности коначно бити уведен ред у ову делатност код нас, док закон о речнику САНУ треба да обезбеди стабилно финансирање овог капиталног вишедеценијског пројекта од националног значаја. Он је подсетио на то да је Скупштини Србије предат Нацрт закона о српској енциклопедији, којим се стварају предуслови за почетак израде националне енциклопедије, капиталног издања о Србији, људима који су је насељавали и насељавају, али и Србима који су живели и живе ван ње.
Говорећи о практичним могућностима повезивања Министарства са српском привредом, он је најавио почетак акције чији ће циљ бити проглашење најбоље технолошке иновације у овој години, а награда ће служити за финансирање израде бизнис планова, док ће друга акција бити "1.000 српских технологија", која ће пласман квалитетних, научно примењивих производа, подржати на домаћем и страном тржишту. Поповић је навео да су тренутно отклоњени и санирани сви наслеђени системски проблеми управљања и организације научних института и најавио да ће већини научника у институтима који су на пројектима које финансира Министарство, плата бити повећана за приближно 22 одсто, почевши од фебруарских исплата. Србија је међу шест европских земаља с најбољим приступом базама података преко Интернета, навео је он и додао да ће Министарство ове године дати више од милион евра за базе података са научним часописима, тако да ће наши научници имати помоћу Интернета увид у више од 80 одсто међународно признатих научних часописа, а ове године биће издвојено и 15 милиона динара за набавку књига.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи