П:
О:
Читај ми
Приходи у буџету повећани за 30 одсто по основу ПДВ-а
Београд,
4. март 2005.
Директор Пореске управе Републике Србије Владимир Илић изјавио је да су предузећа која имају обавезу месечног пријављивања пореза на додату вредност и чији годишњи промет превазилази 20 милиона динара поднела 15.500 пореских пријава, док 900 обвезника то није учинило.
Владимир Илић
Илић је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао и да је у овој години већ обављено 14.600 контрола, после чега су привремено затворена 903 објекта због тога што нису издавала фискалне исечке. Он је објаснио да се објекат затвара 15 дана за први прекршај, а за поновљени 30 дана, док новчана казна износи од 50.000 до 500.000 динара за предузетнике и од 100.000 до милион динара за правна лица.
Прва искуства примене ПДВ-а веома су позитивна, истакао је директор Пореске управе и прецизирао да су приходи у буџету Србије по основу тог пореза увећани за више од 30 одсто, док је добар део привреде из сиве зоне аутоматски прешао у легалне токове.
Илић је указао на то да су у рекордно кратком року, за 7 до 10 дана по подношење пријаве, извршени повраћаји великим извозницима и да је новац враћен за 10 дана чак и великом броју обвезника који су у режиму повраћаја до 45 дана. Он је саопштио да је до краја фебруара враћено 520 милиона динара и изразио очекивање да ће преостали износ од 760 милиона динара бити враћен у првој половини марта, 25 дана пре рока.
Према његовим речима, читав пројекат система ПДВ-а добро је припремљен, извршена је адекватна обука кадрова у Пореској управи и великог броја обвезника кроз читав низ семинара одржаних у сарадњи са привредним коморама и другим заинтересованим организацијама, што је резултирало успешном применом закона.
Директор Пореске управе оценио је да успешна примена ПДВ-а ствара нови привредни амбијент, доводи у равноправан положај све на тржишту и омогућава извозној привреди знатно већу конкурентност. С друге стране, обезбедиће и боље приходе у буџету Србије, а у наредном периоду створиће претпоставку за даље пореско растерећење привреде тако што ће евентуалне измене закона половином године уважити захтеве дела привреде да део робе и услуга пређе из више на нижу стопу опорезивања, објаснио је Илић.
Закон не предвиђа могућност ослобађања од ПДВ-а, изузев извоза, мада део обвезника може да пређе на нулту стопу, али без права на одбитак претходних пореза, што се већ показало као неповољнија варијанта за привреднике, додао је он.
Уредба која регулише примену закона о ПДВ-у на Косову и Метохији омогућила је формирањем посебних одељења Пореске управе, које је извршено прошле суботе, несметан проток робе домаћег порекла чиме су спречене велике гужве на административној линији, рекао је Илић. Говорећи о пријави пореза на имовину по доношењу новог закона, Илић је нагласио да је до 31. јануара пријављено 11.000 нових обвезника, да је рок продужен до 10. фебруара до кад се пријавило још око 10.000, док је 15. фебруара истекао рок за уплату аконтације прве рате за ову годину. Он је напоменуо да ће грађани добити коначна решења о пореској обавези крајем марта и почетком априла.
Пореска полиција је, како је оценио, у прва два месеца ове године поднела 120 кривичних пријава за избегавање плаћања пореза при чему је укупна вредност избегнутог пореза премашила 909 милиона динара - 586 милиона динара пореза на промет, 13,5 милиона пореза на добит и 309 милиона пореза и доприноса на лична примања.
Илић је навео да је идентификовано 539 фантомских предузећа, основаних ради избегавања плаћања пореза, и да је од 5 таквих фирми одузета роба у вредности 3,5 милиона динара.
Директор Пореске управе најавио је и одржавање нове наградне игре за грађане "Најсрећнији рачун" у циљу промоције ПДВ-а и фискалних рачуна.
Крајњи рок за пријаву годишњег пореза на доходак је 15. март, подсетио је он и напоменуо да су грађани који су остварили приход већи од 986.640 динара, односно четвороструки износ просечне годишње зараде по запосленом исплаћеном лане у Србији, дужни да поднесу ту пријаву.
Илић је објаснио да пореска стопа износи 10 одсто на основицу у коју улазе све зараде у току године, приходи од самосталне делатности, ауторских права, приходи од некретнина, покретних ствари, од осигурања, приходи спортиста, као и приходи остварени у другој држави.
Према његовим речима, основица пореског обвезника може да буде умањена до 40 одсто просечне годишње зараде по запосленом (98.664 динара) и за сваког издржаваног члана још по 15 одсто (36.999 динара), с тим што укупан износ одбитка не може да премаши 50 одсто дохотка за опорезивање.
Илић је указао на то да су у рекордно кратком року, за 7 до 10 дана по подношење пријаве, извршени повраћаји великим извозницима и да је новац враћен за 10 дана чак и великом броју обвезника који су у режиму повраћаја до 45 дана. Он је саопштио да је до краја фебруара враћено 520 милиона динара и изразио очекивање да ће преостали износ од 760 милиона динара бити враћен у првој половини марта, 25 дана пре рока.
Према његовим речима, читав пројекат система ПДВ-а добро је припремљен, извршена је адекватна обука кадрова у Пореској управи и великог броја обвезника кроз читав низ семинара одржаних у сарадњи са привредним коморама и другим заинтересованим организацијама, што је резултирало успешном применом закона.
Директор Пореске управе оценио је да успешна примена ПДВ-а ствара нови привредни амбијент, доводи у равноправан положај све на тржишту и омогућава извозној привреди знатно већу конкурентност. С друге стране, обезбедиће и боље приходе у буџету Србије, а у наредном периоду створиће претпоставку за даље пореско растерећење привреде тако што ће евентуалне измене закона половином године уважити захтеве дела привреде да део робе и услуга пређе из више на нижу стопу опорезивања, објаснио је Илић.
Закон не предвиђа могућност ослобађања од ПДВ-а, изузев извоза, мада део обвезника може да пређе на нулту стопу, али без права на одбитак претходних пореза, што се већ показало као неповољнија варијанта за привреднике, додао је он.
Уредба која регулише примену закона о ПДВ-у на Косову и Метохији омогућила је формирањем посебних одељења Пореске управе, које је извршено прошле суботе, несметан проток робе домаћег порекла чиме су спречене велике гужве на административној линији, рекао је Илић. Говорећи о пријави пореза на имовину по доношењу новог закона, Илић је нагласио да је до 31. јануара пријављено 11.000 нових обвезника, да је рок продужен до 10. фебруара до кад се пријавило још око 10.000, док је 15. фебруара истекао рок за уплату аконтације прве рате за ову годину. Он је напоменуо да ће грађани добити коначна решења о пореској обавези крајем марта и почетком априла.
Пореска полиција је, како је оценио, у прва два месеца ове године поднела 120 кривичних пријава за избегавање плаћања пореза при чему је укупна вредност избегнутог пореза премашила 909 милиона динара - 586 милиона динара пореза на промет, 13,5 милиона пореза на добит и 309 милиона пореза и доприноса на лична примања.
Илић је навео да је идентификовано 539 фантомских предузећа, основаних ради избегавања плаћања пореза, и да је од 5 таквих фирми одузета роба у вредности 3,5 милиона динара.
Директор Пореске управе најавио је и одржавање нове наградне игре за грађане "Најсрећнији рачун" у циљу промоције ПДВ-а и фискалних рачуна.
Крајњи рок за пријаву годишњег пореза на доходак је 15. март, подсетио је он и напоменуо да су грађани који су остварили приход већи од 986.640 динара, односно четвороструки износ просечне годишње зараде по запосленом исплаћеном лане у Србији, дужни да поднесу ту пријаву.
Илић је објаснио да пореска стопа износи 10 одсто на основицу у коју улазе све зараде у току године, приходи од самосталне делатности, ауторских права, приходи од некретнина, покретних ствари, од осигурања, приходи спортиста, као и приходи остварени у другој држави.
Према његовим речима, основица пореског обвезника може да буде умањена до 40 одсто просечне годишње зараде по запосленом (98.664 динара) и за сваког издржаваног члана још по 15 одсто (36.999 динара), с тим што укупан износ одбитка не може да премаши 50 одсто дохотка за опорезивање.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи