П:
О:
Читај ми
У Србији живи више од 43.000 избеглих лица
Београд,
19. јун 2014.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије саопштио је данас поводом Светског дана избеглица да у нашој земљи живи највећи број избеглица у Европи – 43.763, од чега је 32.371 из Хрватске и 11.324 из Босне и Херцеговине.
Аутор:
Танјуг
У саопштењу се наводи да Србија дочекује 20. јун – Светски дан избеглица са разочарањем након недавне препоруке Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) да избеглицама из Хрватске престане избеглички статус.
Ова препорука, којом се занемарује стварни положај избеглица и избегавају бројни нерешени проблеми, донета је упркос изричитом противљењу Србије, као земље са највећим бројем избеглица из Хрватске.
Таква једнострана одлука је без преседана, а Србија је у више наврата јасно изражавала недвосмислено неслагање у вези са доношењем ове неутемељене и очигледно политичке одлуке.
Република Хрватска није исплатила заостале пензије, динарску и девизну штедњу. Неколико десетина хиљада избеглица из ове земље ни након 19 година од престанка рата није повратило своје станарско право.
Такође, Хрватска није обновила више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и приближно 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, док одузето пољопривредно земљиште такође није враћено.
Забрињавајуће је и да надлежне институције у Хрватској не процесуирају појединце који шире говор мржње и воде кампању против српског језика и писма.
Србија је, у време највеће избегличке кризе, пружила уточиште за чак 618.000 избеглица, а тај број се из године у годину смањивао, првенствено као резултат интеграције у Србији која, са више од 300.000 бивших избеглица примљених у држављанство, представља пример најмасовније интеграције избеглица у савременој Европи.
И након више од две деценије, потребе избегличке популације у Србији и даље су велике, а наша земља уз помоћ међународне заједнице успева да обезбеди избеглицама и интерно расељеним лицима у просеку пет стамбених решења дневно.
Од некадашњих 700 колективних центара, који су пружали уточиште за више од 60.000 људи, у Србији и даље постоји њих 23, у којима борави 1.650 корисника, већином интерно расељених лица.
Захваљујући постојећим стамбеним програмима који прате затварање колективних центара, финансијској подршци ЕУ, средствима из буџета Србије и подршци УНХЦР-а, у наредне две године биће затворени сви преостали центри, а њихови станари ће добити одговарајуће стамбено решење.
Затварање колективних центара биће могуће и захваљујући програму „За бољи живот“, који финансира Европска унија.
Бољи дани очекују и избегличке породице које живе у неадекватном приватном смештају јер ће захваљујући Регионалном стамбеном програму Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије, 16.780 најугроженијих породица у Србији добити кров над главом.
Србија ће остати посвећена пружању свих врста помоћи избеглицама и залагаће се за несметано уживање и заштиту приватне својине и стечених права грађана, гарантованих и потврђених кроз анексе Е и Г Споразума о сукцесији.
Детаљније информације можете погледати у прилогу.
Ова препорука, којом се занемарује стварни положај избеглица и избегавају бројни нерешени проблеми, донета је упркос изричитом противљењу Србије, као земље са највећим бројем избеглица из Хрватске.
Таква једнострана одлука је без преседана, а Србија је у више наврата јасно изражавала недвосмислено неслагање у вези са доношењем ове неутемељене и очигледно политичке одлуке.
Република Хрватска није исплатила заостале пензије, динарску и девизну штедњу. Неколико десетина хиљада избеглица из ове земље ни након 19 година од престанка рата није повратило своје станарско право.
Такође, Хрватска није обновила више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и приближно 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, док одузето пољопривредно земљиште такође није враћено.
Забрињавајуће је и да надлежне институције у Хрватској не процесуирају појединце који шире говор мржње и воде кампању против српског језика и писма.
Србија је, у време највеће избегличке кризе, пружила уточиште за чак 618.000 избеглица, а тај број се из године у годину смањивао, првенствено као резултат интеграције у Србији која, са више од 300.000 бивших избеглица примљених у држављанство, представља пример најмасовније интеграције избеглица у савременој Европи.
И након више од две деценије, потребе избегличке популације у Србији и даље су велике, а наша земља уз помоћ међународне заједнице успева да обезбеди избеглицама и интерно расељеним лицима у просеку пет стамбених решења дневно.
Од некадашњих 700 колективних центара, који су пружали уточиште за више од 60.000 људи, у Србији и даље постоји њих 23, у којима борави 1.650 корисника, већином интерно расељених лица.
Захваљујући постојећим стамбеним програмима који прате затварање колективних центара, финансијској подршци ЕУ, средствима из буџета Србије и подршци УНХЦР-а, у наредне две године биће затворени сви преостали центри, а њихови станари ће добити одговарајуће стамбено решење.
Затварање колективних центара биће могуће и захваљујући програму „За бољи живот“, који финансира Европска унија.
Бољи дани очекују и избегличке породице које живе у неадекватном приватном смештају јер ће захваљујући Регионалном стамбеном програму Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије, 16.780 најугроженијих породица у Србији добити кров над главом.
Србија ће остати посвећена пружању свих врста помоћи избеглицама и залагаће се за несметано уживање и заштиту приватне својине и стечених права грађана, гарантованих и потврђених кроз анексе Е и Г Споразума о сукцесији.
Детаљније информације можете погледати у прилогу.
-
Београд, 14. фебруар 2026.Почасна артиљеријска паљба поводом Дана државности
-
Београд, 14. фебруар 2026.Отворен конкурс за упис у војне школе
-
Београд, 14. фебруар 2026.Виноградарство један од најперспективнијих сектора...
-
Београд, 14. фебруар 2026.Ухапшен осумњичени за позивање на насилну промену уставног...
-
Београд/Минхен, 13. фебруар 2026.Интензивирање политичке сарадње Србије и Литваније
-
Београд/Минхен, 13. фебруар 2026.Продубљивање односа са Литванијом у контексту приступања Србије...
-
Београд, 13. фебруар 2026.Јавни позив за нови циклус повољних пољопривредних кредита...
-
Београд, 13. фебруар 2026.Кривична пријава због недозвољеног промета акцизних производа
-
Београд, 13. фебруар 2026.Кривичне пријаве против четири особе због шверца фалсификоване...
-
Београд, 13. фебруар 2026.Ухапшен осумњичени за полно узнемиравање деце на Новом Београду