П:
О:
Читај ми
У претходних годину дана остварени значајни резултати
Београд,
2. март 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" да у оцени резултата које је Влада Србије постигла за годину дана треба поћи од стања које је затекла у институцијама у време свог формирања. Он је подсетио на то да Србија тада није имала председника, да су постојали бројни спорови између Владе, Скупштине, Уставног суда, као и између политичких странака, док сада све институције постоје, а односи између њих су у складу са Уставом предвиђеним овлашћењима.
Аутор:
Фонет
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Резултати у законодавној активности:
- Скупштина Србије урадила је велики посао и усвојила не само бројне, већ и важне системске законе. Резултати овакве законодавне активности када је реч о побољшању живота грађана не могу се очекивати одмах. Разумем тешке прилике у којима се живи, али су и у економској сфери учињени важни кораци да стање почне да се поправља. Постигнути су охрабрујући резултати у привредном расту и отписивању многих дугова којима је земља била оптерећена. Остварен је напредак и у сарадњи са Хашким трибуналом. Волео бих да су промене које треба да донесу бољи живот грађанима биле брже, да се ефекат више осетио, али те промене ће тек дати резултат.
Доношење новог устава:
- У том процесу одмакло се далеко у стварању свих претпоставки да се тај посао приведе крају, али још нема потребне политичке воље на свим странама да се посао заврши. Надам се да ће и у овом случају бити позитиван утицај ЕУ. После, сигурни смо, позитивне Студије о изводљивости очекујем да и са те стране стигне јасна порука да корак даље у правцу Европе, преговори о Споразуму о стабилности и придруживању, не могу да започну без новог Устава... У почетку је та воља постојала на свим странама. Постојала је оног тренутка када су посланици у Скупштини Србије пре непуних годину дана постигли сагласност о томе да се приступи раду на новом уставу, када су затим изабрани Уставни одбор и Пододбор. Почетком јуна Влада Србије предложила је текст Устава који се у много чему заснива на компромисима и који унапред гледа како би се различити ставови могли приближити. Застој је настао, из мени необјашњивих разлога, нешто касније. Појавио се још један Предлог устава експертске групе коју је овластио председник Републике. Према тврдњама неких од тих експерата, не постоје веће разлике између тог и Владиног предлога. Ако не постоје, не видим зашто се тај посао не би привео крају.
Комуникација са председником Републике:
- Мислим да тешких речи није било од стране Владе Србије или у изјавама које сам ја давао. Према насем Уставу постоји подела власти, а чињеница да председник Републике и Влада нису из истих странака доводи до потребе за више усаглашавања ставова. То је до сада углавном функционисало и увек ће функционисати ако се сви држе својих уставних овлашћења. Зна се шта су функције председника, Владе и Скупштине, али није увек било разумевања тих једноставних ствари. Један од примера је План Владе Србије за Косово и Метохију. Тај план је усвојила Скупштина Србије и он је морао да обавезује све државне органе, што иначе није био случај. Разногласје се испољило и поводом Закона о избору посланика државне заједнице усвојеном у Скупштини Србије. Било је тврдњи да упркос том закону и Уставној повељи треба тежити некаквом договору са Црном Гором којим би се избегли или одложили избори.
Да ли ће Влада издржати до краја мандата или ће бити превремених избора:
- Овој Влади су прорицали не само кратак век него да неће ни бити формирана. Садашња Влада је за Србију специфична и прва истински коалициона извршна власт. Ова Влада је своје деловање подредила обављању тешких државних послова који не доносе јефтине политичке поене, али се не могу избећи и представљају инвестицију у будућност. Влада Србије је државни интерес ставила изнад интереса појединих странака које чине Владу. То је за нас значајније од самог трајања Владе. Влада је уосталом од самог почетка пожелела да не буде дуговечна, да траје до усвајања Устава. После ових испуњених послова, искушења, тешкоћа, спокојно гледамо на будућност, јер постоји нешто што је важније од сваке Владе, а то су држава и бољитак њених грађана.
Приватизација Књаза Милоша:
-Мислим да је тај случај завршен, али случајеви приватизације тако великих предузећа никада нису једноставни. Увек носе неку поуку у себи и када је реч о проблемима који се могу јавити у самом приватизационом поступку и манама у самим законским прописима. Мислим да је тога овде било доста. Настојало се уз сва та ограничења која су постојала ићи за једним решењем које не би никога повластило када је реч о онима који су се јавили на тендер. Можда је најбољи доказ за то и чињеница да су сви још једном добили прилику да понове понуду. Нама недостаје искуство и у овој области јер се налазимо на преласку из једног у други систем.
Ситуација у ЈАТ-у:
- Мислим да ће мере које су предузете омогућити да ЈАТ преживи. Суочавамо се са озбиљним проблемом са којим ће ова Влада морати да се понесе, а то је реструктурирање ЈАТ-а и осталих јавних предузећа. То је питање које је могло бити решено. Многа од ових питања, од ЈАТ-а до сарадње са Хагом, могла су да буду решена чиме бисмо у наслеђе добили мање проблеме. Али не желим да гледам назад и бавим се кривицом других. Реструктурирање јавних предузећа Влади можда неће одмах донети похвале, али је нешто што је неопходно, што ће привреди донети опоравак, а грађанима бољи живот.
Да ли ће потписивање Студије о изводљивости са ЕУ омогућити и стављање наше земље на “белу шенгенску” листу:
- Грађани Србије могу да очекују многа побољшања од Студије о изводљивости и приближавања ЕУ. Видећемо како ће то изгледати, али мислим да је та промена значајна не само правно и политички, већ и психолошки. После октобарских промена, очекивања и наде наших грађана биле су, сасвим природно, велике. У реформама смо за другим посткомунистичким земљама заостајали десетак година. Из различитих разлога, делимично одговорношћу свих нас који смо били на власти, али још више затеченим стањем, показало се да то заостајање није лако отклонити. Код грађана су се појавиле фрустрација, апатија, неверовање у то да било какав позитиван сигнал може доћи из Европе. Ово је први такав глас који долази са Студијом о изводљивости. Наравно далек је пут до чланства у ЕУ, али мислим да је овај први корак политички и психолошки веома важан.
Званична Србија одбацила је предлог Подгорице о савезу независних држава, да ли ће ускоро бити разговора о будућности СЦГ:
- Подгорица је изашла са предлогом који је изненађујућ тиме што је, с једне стране, супротан Београдском споразуму и Уставној повељи, а, с друге стране представља необјашњиво враћање уназад. Тај предлог подсећа на неке прве идеје о Србији и Црној Гори као независним државама које би требало да ступе у савез који је тадашњи председник Ђукановић износио још октобра 2000. Од тога се у међувремену одустало. Покренут је други процес, ЕУ се укључила у разговоре Београда и Подгорице и дошло се до решења, Београдског споразума и Уставне повеље. Поставља се питање на који начин се може објаснити одступање од споразума, који је и Подгорица прихватила и ваља га спроводити и поштовати. Београдски споразум и Уставна повеља потврђени су и септембра прошле године у Мастрихту када је ЕУ предложила стратегију двоструког колосека. Београдски споразум је на тај начин новелиран, али и потврђен. Није ми јасно шта се променило за пола године, па актуелна црногорска власт излази с новим предлогом. Није ли наш интерес да уместо спорења те врсте, убрзамо кретање ка Европи, уз могућност расписивања референдума после три године по демократским стандардима. Подгорица је до сада избегавала изборе за Скупштину СЦГ, а бојим се да сада избегавају и референдум. Брисел је јасно рекао шта о томе мисли.
Да ли ће бити разговора о томе:
-Свакако да ће бити контаката. Ти разговори одвијају се у троуглу Београд, Подгорица, Брисел. Сигуран сам у то да ће током Ђукановићеве посете Бриселу бити покренуто и ово питање. Ако не раније, разговараћемо након Студије изводљивости.
Сарадња са Хашким трибуналом:
-На примеру Хрватске види се да док се и само једна преостала обавеза према Хашком трибуналу не испуни, сматра се да сарадња није испуњена. Тако да је неважно ко ће се следећи добровољно предати, важно је да Србија испуни све своје обавезе. Последњих месеци процес сарадње са Хагом је побољшан. На то се сада другачије гледа у Србији, Хагу, Бриселу, Вашингтону. Решавање сваког случаја појединачно подстиче друге да крену путем добровољне предаје. Очекујем и пуштање неких оптуженика на слободу до почетка суђења што ће такође мотивисати оне који се нису до сада добровољно предали да то учине.
Хашко бреме неће бити скинуто без изручења Младића. Неки у међународној заједници и даље тврде да је он у Србији:
- Све те тврдње ћемо кредибилно проверити.
Како ћете то доказати када се испоставило да су његови блиски сарадници, бивши официри ВРС живели и предали се из Србије:
- Ствар је врло једноставна. Ти официри ВРС јавили су се врло брзо пошто су оптужнице против њих објављене. У случају генерала Младића, таква спремност није показана. Нама критичари замерају да недовољно сарађујемо са Хагом, али је питање зашто то они, пошто се углавном јављају представници бивше власти, нису учинили? Зашто они нису ухапсили Младића? Не сматрам да треба међусобно да се оптужујемо. Свесни смо тога да ова обавеза не може бити делимично испуњена већ у потпуности и то ћемо учинити на начин који Влада заступа и који се показује да је у најбољем интересу државе, оптужених и њихових породица.
Да ли очекујете да ове године буде покренуто питање статуса Косова и може ли Београд да буде искључен из договора:
- Београд никако не може бити искључен и то никоме не пада на памет. Ми смо потпуно спремни за сарадњу, али за сада када је у питању децентрализација постоји неразумевање са стране Унмика и специјалног представника Петерсена. Из мени необјашњивих разлога Петерсен сматра да представници Београда у радној групи за децентрализацију могу да учествују само у саветодавној улози. Од 17. марта сарадња и рад по радним групама је у застоју, али ће бити настављена.
За када је планирана посета Загребу, и да ли ћете том приликом са хрватским званичницима разговарати о недавном формирању крајишке владе у избеглиштву:
- Ићи ћу средином године. Одлазак у Загреб је договорен и представља узвратну посету после веома важне посете премијера Санадера Београду. Сигурно је да ће наш сусрет бити посвећен свим важним питањима која треба да унапреде односе Србије, СЦГ и Хрватске: проблем избеглица, њихове имовине, афирмација права мањина, трансфер осуђеника…Мислим да ће кад дође до тог сусрета ова епизода везана за формирање Скупштине и владе у избеглиштву увелико бити за нама. Преко својих представника, Влада Србије се изјаснила о овом догађају, сматрајући да односи између Србије и Хрватске треба да се крећу у оквиру споразума који су протеклих година потписани. Мислим на све споразуме потписане од 1995. године о нормализацији односа СРЈ и Хрватске до последњег о заштити националних мањина потписаног током Санадерове посете. То је оквир за деловање и решавање проблема које сам помињао. Све ван тога има незваничан карактер и не може да допринесе ни побољшању односа ни решавању проблема. Укључујем ту и пре неколико дана одржан скуп у Београду.
Резултати у законодавној активности:
- Скупштина Србије урадила је велики посао и усвојила не само бројне, већ и важне системске законе. Резултати овакве законодавне активности када је реч о побољшању живота грађана не могу се очекивати одмах. Разумем тешке прилике у којима се живи, али су и у економској сфери учињени важни кораци да стање почне да се поправља. Постигнути су охрабрујући резултати у привредном расту и отписивању многих дугова којима је земља била оптерећена. Остварен је напредак и у сарадњи са Хашким трибуналом. Волео бих да су промене које треба да донесу бољи живот грађанима биле брже, да се ефекат више осетио, али те промене ће тек дати резултат.
Доношење новог устава:
- У том процесу одмакло се далеко у стварању свих претпоставки да се тај посао приведе крају, али још нема потребне политичке воље на свим странама да се посао заврши. Надам се да ће и у овом случају бити позитиван утицај ЕУ. После, сигурни смо, позитивне Студије о изводљивости очекујем да и са те стране стигне јасна порука да корак даље у правцу Европе, преговори о Споразуму о стабилности и придруживању, не могу да започну без новог Устава... У почетку је та воља постојала на свим странама. Постојала је оног тренутка када су посланици у Скупштини Србије пре непуних годину дана постигли сагласност о томе да се приступи раду на новом уставу, када су затим изабрани Уставни одбор и Пододбор. Почетком јуна Влада Србије предложила је текст Устава који се у много чему заснива на компромисима и који унапред гледа како би се различити ставови могли приближити. Застој је настао, из мени необјашњивих разлога, нешто касније. Појавио се још један Предлог устава експертске групе коју је овластио председник Републике. Према тврдњама неких од тих експерата, не постоје веће разлике између тог и Владиног предлога. Ако не постоје, не видим зашто се тај посао не би привео крају.
Комуникација са председником Републике:
- Мислим да тешких речи није било од стране Владе Србије или у изјавама које сам ја давао. Према насем Уставу постоји подела власти, а чињеница да председник Републике и Влада нису из истих странака доводи до потребе за више усаглашавања ставова. То је до сада углавном функционисало и увек ће функционисати ако се сви држе својих уставних овлашћења. Зна се шта су функције председника, Владе и Скупштине, али није увек било разумевања тих једноставних ствари. Један од примера је План Владе Србије за Косово и Метохију. Тај план је усвојила Скупштина Србије и он је морао да обавезује све државне органе, што иначе није био случај. Разногласје се испољило и поводом Закона о избору посланика државне заједнице усвојеном у Скупштини Србије. Било је тврдњи да упркос том закону и Уставној повељи треба тежити некаквом договору са Црном Гором којим би се избегли или одложили избори.
Да ли ће Влада издржати до краја мандата или ће бити превремених избора:
- Овој Влади су прорицали не само кратак век него да неће ни бити формирана. Садашња Влада је за Србију специфична и прва истински коалициона извршна власт. Ова Влада је своје деловање подредила обављању тешких државних послова који не доносе јефтине политичке поене, али се не могу избећи и представљају инвестицију у будућност. Влада Србије је државни интерес ставила изнад интереса појединих странака које чине Владу. То је за нас значајније од самог трајања Владе. Влада је уосталом од самог почетка пожелела да не буде дуговечна, да траје до усвајања Устава. После ових испуњених послова, искушења, тешкоћа, спокојно гледамо на будућност, јер постоји нешто што је важније од сваке Владе, а то су држава и бољитак њених грађана.
Приватизација Књаза Милоша:
-Мислим да је тај случај завршен, али случајеви приватизације тако великих предузећа никада нису једноставни. Увек носе неку поуку у себи и када је реч о проблемима који се могу јавити у самом приватизационом поступку и манама у самим законским прописима. Мислим да је тога овде било доста. Настојало се уз сва та ограничења која су постојала ићи за једним решењем које не би никога повластило када је реч о онима који су се јавили на тендер. Можда је најбољи доказ за то и чињеница да су сви још једном добили прилику да понове понуду. Нама недостаје искуство и у овој области јер се налазимо на преласку из једног у други систем.
Ситуација у ЈАТ-у:
- Мислим да ће мере које су предузете омогућити да ЈАТ преживи. Суочавамо се са озбиљним проблемом са којим ће ова Влада морати да се понесе, а то је реструктурирање ЈАТ-а и осталих јавних предузећа. То је питање које је могло бити решено. Многа од ових питања, од ЈАТ-а до сарадње са Хагом, могла су да буду решена чиме бисмо у наслеђе добили мање проблеме. Али не желим да гледам назад и бавим се кривицом других. Реструктурирање јавних предузећа Влади можда неће одмах донети похвале, али је нешто што је неопходно, што ће привреди донети опоравак, а грађанима бољи живот.
Да ли ће потписивање Студије о изводљивости са ЕУ омогућити и стављање наше земље на “белу шенгенску” листу:
- Грађани Србије могу да очекују многа побољшања од Студије о изводљивости и приближавања ЕУ. Видећемо како ће то изгледати, али мислим да је та промена значајна не само правно и политички, већ и психолошки. После октобарских промена, очекивања и наде наших грађана биле су, сасвим природно, велике. У реформама смо за другим посткомунистичким земљама заостајали десетак година. Из различитих разлога, делимично одговорношћу свих нас који смо били на власти, али још више затеченим стањем, показало се да то заостајање није лако отклонити. Код грађана су се појавиле фрустрација, апатија, неверовање у то да било какав позитиван сигнал може доћи из Европе. Ово је први такав глас који долази са Студијом о изводљивости. Наравно далек је пут до чланства у ЕУ, али мислим да је овај први корак политички и психолошки веома важан.
Званична Србија одбацила је предлог Подгорице о савезу независних држава, да ли ће ускоро бити разговора о будућности СЦГ:
- Подгорица је изашла са предлогом који је изненађујућ тиме што је, с једне стране, супротан Београдском споразуму и Уставној повељи, а, с друге стране представља необјашњиво враћање уназад. Тај предлог подсећа на неке прве идеје о Србији и Црној Гори као независним државама које би требало да ступе у савез који је тадашњи председник Ђукановић износио још октобра 2000. Од тога се у међувремену одустало. Покренут је други процес, ЕУ се укључила у разговоре Београда и Подгорице и дошло се до решења, Београдског споразума и Уставне повеље. Поставља се питање на који начин се може објаснити одступање од споразума, који је и Подгорица прихватила и ваља га спроводити и поштовати. Београдски споразум и Уставна повеља потврђени су и септембра прошле године у Мастрихту када је ЕУ предложила стратегију двоструког колосека. Београдски споразум је на тај начин новелиран, али и потврђен. Није ми јасно шта се променило за пола године, па актуелна црногорска власт излази с новим предлогом. Није ли наш интерес да уместо спорења те врсте, убрзамо кретање ка Европи, уз могућност расписивања референдума после три године по демократским стандардима. Подгорица је до сада избегавала изборе за Скупштину СЦГ, а бојим се да сада избегавају и референдум. Брисел је јасно рекао шта о томе мисли.
Да ли ће бити разговора о томе:
-Свакако да ће бити контаката. Ти разговори одвијају се у троуглу Београд, Подгорица, Брисел. Сигуран сам у то да ће током Ђукановићеве посете Бриселу бити покренуто и ово питање. Ако не раније, разговараћемо након Студије изводљивости.
Сарадња са Хашким трибуналом:
-На примеру Хрватске види се да док се и само једна преостала обавеза према Хашком трибуналу не испуни, сматра се да сарадња није испуњена. Тако да је неважно ко ће се следећи добровољно предати, важно је да Србија испуни све своје обавезе. Последњих месеци процес сарадње са Хагом је побољшан. На то се сада другачије гледа у Србији, Хагу, Бриселу, Вашингтону. Решавање сваког случаја појединачно подстиче друге да крену путем добровољне предаје. Очекујем и пуштање неких оптуженика на слободу до почетка суђења што ће такође мотивисати оне који се нису до сада добровољно предали да то учине.
Хашко бреме неће бити скинуто без изручења Младића. Неки у међународној заједници и даље тврде да је он у Србији:
- Све те тврдње ћемо кредибилно проверити.
Како ћете то доказати када се испоставило да су његови блиски сарадници, бивши официри ВРС живели и предали се из Србије:
- Ствар је врло једноставна. Ти официри ВРС јавили су се врло брзо пошто су оптужнице против њих објављене. У случају генерала Младића, таква спремност није показана. Нама критичари замерају да недовољно сарађујемо са Хагом, али је питање зашто то они, пошто се углавном јављају представници бивше власти, нису учинили? Зашто они нису ухапсили Младића? Не сматрам да треба међусобно да се оптужујемо. Свесни смо тога да ова обавеза не може бити делимично испуњена већ у потпуности и то ћемо учинити на начин који Влада заступа и који се показује да је у најбољем интересу државе, оптужених и њихових породица.
Да ли очекујете да ове године буде покренуто питање статуса Косова и може ли Београд да буде искључен из договора:
- Београд никако не може бити искључен и то никоме не пада на памет. Ми смо потпуно спремни за сарадњу, али за сада када је у питању децентрализација постоји неразумевање са стране Унмика и специјалног представника Петерсена. Из мени необјашњивих разлога Петерсен сматра да представници Београда у радној групи за децентрализацију могу да учествују само у саветодавној улози. Од 17. марта сарадња и рад по радним групама је у застоју, али ће бити настављена.
За када је планирана посета Загребу, и да ли ћете том приликом са хрватским званичницима разговарати о недавном формирању крајишке владе у избеглиштву:
- Ићи ћу средином године. Одлазак у Загреб је договорен и представља узвратну посету после веома важне посете премијера Санадера Београду. Сигурно је да ће наш сусрет бити посвећен свим важним питањима која треба да унапреде односе Србије, СЦГ и Хрватске: проблем избеглица, њихове имовине, афирмација права мањина, трансфер осуђеника…Мислим да ће кад дође до тог сусрета ова епизода везана за формирање Скупштине и владе у избеглиштву увелико бити за нама. Преко својих представника, Влада Србије се изјаснила о овом догађају, сматрајући да односи између Србије и Хрватске треба да се крећу у оквиру споразума који су протеклих година потписани. Мислим на све споразуме потписане од 1995. године о нормализацији односа СРЈ и Хрватске до последњег о заштити националних мањина потписаног током Санадерове посете. То је оквир за деловање и решавање проблема које сам помињао. Све ван тога има незваничан карактер и не може да допринесе ни побољшању односа ни решавању проблема. Укључујем ту и пре неколико дана одржан скуп у Београду.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи