Заједничка фотографија учесника састанка министара спољних послова земаља Европске уније и западног Балкана
Аутор:
Фонет (кликните на фотографију да је увећате)
Дачић је упутио позив ЕУ да размотри већу економску и финансијску подршку региону, уз оцену да би то допринело његовој даљој политичкој стабилизацији и економском развоју, на обострану корист - и за западни Балкан, и за ЕУ.
Он је поновио да је пуноправно чланство у ЕУ приоритет Владе Србије, која је опредељена за то да оконча приступне преговоре до краја свог мандата, 2018. године.
Такође, први потпредседник Владе је изразио очекивање да би 2020. године наша земља могла да постане пуноправна чланица.
Дачић је у расправи на тему “2004–2014: Десет година од проширења и европска интеграција западног Балкана” поручио да Србија у наставку процеса проширења ЕУ очекује да свака земља напредује у складу са учинком и оствареним реформама.
Србија је, како је истакао, спремна да се ухвати у коштац са захтевним друштвеним и економским реформама.
Он је изразио уверење да ће нови приступ ЕУ, који је предвидео отварање најтежих поглавља 23 и 24 на самом почетку преговарачког процеса, допринети бржој трансформацији државе и друштва и убрзању преговарачког процеса.
Први потпредседник Владе је оценио да је досадашњи процес проширења ЕУ допринео просперитету Уније, али и да су се прилике у региону значајно промениле од Солунског самита 2003. године, када је западни Балкан добио европску перспективу.
Захваљујући европској перспективи, сва отворена питања у региону – од питања везаних за избеглице, до граничних и других проблема, решавају се дијалогом, нагласио је Дачић.
Према његовим речима, у том смислу европска перспектива суштински је допринела унапређењу регионалне сарадње, која се остварује кроз учешће у бројним регионалним иницијативама.
Дачић је указао на то да је европска перспектива била и кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине, уз оцену да то показује да политика проширења и даље представља мотивациону снагу за земље западног Балкана.