П:
О:
Читај ми
До 2010. године преполовити број сиромашних у Србији
Београд/Пландиште,
22. фебруар 2005.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус изјавио је данас да је спровођење Стратегије за смањење сиромаштва један од приоритета Владе како би се до 2010. године преполовио број особа које живе испод границе сиромаштва.
Мирољуб Лабус
Лабус је у Пландишту, отварајући Конференцију о смањењу сиромаштва у Србији, која представља званични почетак примене Стратегије, објаснио да је овај документ заснован на развоју привреде, отварању радних места, спречавању повећања броја сиромашних и социјалној заштити угрожених.
Према његовим речима, приближно 800.000 људи у Србији тренутно живи испод границе сиромаштва од 4.970 динара месечно по члану домаћинства, а да би се тај број за пет година смањио на 400.000, потребно је да годишњи привредни раст износи од 4 до 5 одсто, као и да буде заснован на отварању нових предузећа, уз повећање запослености.
Он је навео да је од 1990. до 2003. године у Србији бележен стални пад запослености, који је у прошлој години заустављен с обзиром на то да је први пут регистрован благи пораст запослености.
Резултати истраживања тима Владе Србије који ради на примени Стратегије показали су да је сиромаштво веће у сеоским него у градским срединама и да су због тога важне мере које Влада предузима у области пољопривреде, истакао је Лабус.
Потпредседник Владе указао је на то да развојне мере које буду спровођене у будућности морају да буду усмерене на рубна подручја Србије јер је истраживање показало да су најсиромашнији делови наше земље југоисточна Србија и гранична подручја западне и источне Србије.
Према анкети о животном стандарду становништва за 2003. годину, коју је представила консултант Горана Крстић, сваки десети становник Србије 2003. године био је сиромашан, што је проценат сличан Румунији, већи него у Бугарској, а мањи само од Албаније.
У поређењу са 2002. годином, половина сиромашних остала је сиромашна и у наредној години, али је исто толико људи пало испод границе сиромаштва због тога што су изгубили посао, навела је Крстић.
На основу резултата анкете, како је нагласила, може се извести закључак да постоји тесна повезаност између степена образовања и степена сиромаштва јер је мали проценат најобразованијих који су сиромашни.
Шеф Канцеларије Светске банке у Србији и Црној Гори Каролин Јунгр најавила је финансијску подршку у износу до 500 милиона долара пројектима комплементарним Стратегији за смањење сиромаштва и споразуму са ЕУ о стабилизацији и асоцијацији.
Реч је о зајмовима и инвестиционим пројектима, објаснила је она и оценила да Србија има позитиван економски раст, који је неодржив јер јавна потрошња и даље надмашује раст друштвеног производа.
Министар рада, запошљавања и социјалне политике у Влади Републике Србије Слободан Лаловић истакао је да ће у наредном периоду Влада предузети енергичне мере на повећању запослености и смањењу рада "на црно". Он је најавио повећање могућности запошљавања за угрожене групе становништва, као и усвајање националне стратегије о запошљавању и закона о запошљавању лица са инвалидитетом. Министар здравља Томица Милосављевић позитивно је оценио то што је Србија, с обзиром на вишегодишње веома тешке услове живота, избегла драстичан пад здравственог стања становништва, уз напомену да је лоше то што у погледу система здравствене заштите Србија драматично заостаје у односу на земље Европске уније. Он је навео и податак да су водећи узроци смрти у нашој земљи болести циркулаторног система (55,3 одсто) и неоплазме (18,3 одсто).
Министар привреде Предраг Бубало рекао је да ниједна социјална заштита, ма каква била, не може надоместити привредни развој и оценио да је нашој земљи за развој неопходан страни капитал. Према његовим речима, шанса домаће привреде лежи у малим и средњим предузећима којих у Србији има свега око 70.000, због чега је процедура отварања предузећа максимално поједностављена, а рок смањен на свега десетак дана.
Примена Стратегије за смањење сиромаштва званично је почела данас у сиромашној банатској општини Пландиште, у Војводини. Пландиште има 13.500 становника, од којих је 10 одсто избеглих и расељених лица. За прва два месеца 2005. године, у овој општини је рођено само девет беба, склопљен је један брак, а умрле су 43 особе, преноси агенција Бета.
Према његовим речима, приближно 800.000 људи у Србији тренутно живи испод границе сиромаштва од 4.970 динара месечно по члану домаћинства, а да би се тај број за пет година смањио на 400.000, потребно је да годишњи привредни раст износи од 4 до 5 одсто, као и да буде заснован на отварању нових предузећа, уз повећање запослености.
Он је навео да је од 1990. до 2003. године у Србији бележен стални пад запослености, који је у прошлој години заустављен с обзиром на то да је први пут регистрован благи пораст запослености.
Резултати истраживања тима Владе Србије који ради на примени Стратегије показали су да је сиромаштво веће у сеоским него у градским срединама и да су због тога важне мере које Влада предузима у области пољопривреде, истакао је Лабус.
Потпредседник Владе указао је на то да развојне мере које буду спровођене у будућности морају да буду усмерене на рубна подручја Србије јер је истраживање показало да су најсиромашнији делови наше земље југоисточна Србија и гранична подручја западне и источне Србије.
Према анкети о животном стандарду становништва за 2003. годину, коју је представила консултант Горана Крстић, сваки десети становник Србије 2003. године био је сиромашан, што је проценат сличан Румунији, већи него у Бугарској, а мањи само од Албаније.
У поређењу са 2002. годином, половина сиромашних остала је сиромашна и у наредној години, али је исто толико људи пало испод границе сиромаштва због тога што су изгубили посао, навела је Крстић.
На основу резултата анкете, како је нагласила, може се извести закључак да постоји тесна повезаност између степена образовања и степена сиромаштва јер је мали проценат најобразованијих који су сиромашни.
Шеф Канцеларије Светске банке у Србији и Црној Гори Каролин Јунгр најавила је финансијску подршку у износу до 500 милиона долара пројектима комплементарним Стратегији за смањење сиромаштва и споразуму са ЕУ о стабилизацији и асоцијацији.
Реч је о зајмовима и инвестиционим пројектима, објаснила је она и оценила да Србија има позитиван економски раст, који је неодржив јер јавна потрошња и даље надмашује раст друштвеног производа.
Министар рада, запошљавања и социјалне политике у Влади Републике Србије Слободан Лаловић истакао је да ће у наредном периоду Влада предузети енергичне мере на повећању запослености и смањењу рада "на црно". Он је најавио повећање могућности запошљавања за угрожене групе становништва, као и усвајање националне стратегије о запошљавању и закона о запошљавању лица са инвалидитетом. Министар здравља Томица Милосављевић позитивно је оценио то што је Србија, с обзиром на вишегодишње веома тешке услове живота, избегла драстичан пад здравственог стања становништва, уз напомену да је лоше то што у погледу система здравствене заштите Србија драматично заостаје у односу на земље Европске уније. Он је навео и податак да су водећи узроци смрти у нашој земљи болести циркулаторног система (55,3 одсто) и неоплазме (18,3 одсто).
Министар привреде Предраг Бубало рекао је да ниједна социјална заштита, ма каква била, не може надоместити привредни развој и оценио да је нашој земљи за развој неопходан страни капитал. Према његовим речима, шанса домаће привреде лежи у малим и средњим предузећима којих у Србији има свега око 70.000, због чега је процедура отварања предузећа максимално поједностављена, а рок смањен на свега десетак дана.
Примена Стратегије за смањење сиромаштва званично је почела данас у сиромашној банатској општини Пландиште, у Војводини. Пландиште има 13.500 становника, од којих је 10 одсто избеглих и расељених лица. За прва два месеца 2005. године, у овој општини је рођено само девет беба, склопљен је један брак, а умрле су 43 особе, преноси агенција Бета.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији