Милан Радуловић
Радуловић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да нико нема разлога да заустави процедуру израде закона коју је покренуло надлежно Министарство вера, и да ће закон бити предложен и поред многобројних, често нејасно мотивисаних отпора.
Вера више није како се то некад говорило, само приватна ствар човека, нити су цркве неке егзотичне и маргинализоване организације, потпуно изоловане од других јавних система, како је било у деценијама једнопартијског друштвеног уређења, рекао је Радуловић.
Министар је подсетио на то да према попису из 2002. године, 95 одсто људи у Србији осећа припадност некој од верских заједница.
Сви имају могућност да јавно ставе примедбе на понуђени преднацрт закона и сви су то већ и урадили. Било би идеално кад би се међу свим црквама и верским заједницама, традиционалним и новим, постигла пуна сагласност о садржају закона, додао је министар вера.
Он је навео да ни то не би била гаранција да ће закон бити усвојен јер законе усваја Скупштина Србије а не цркве, и истакао да није нимало лак процес да се помире и намире сви разнородни захтеви мултирелигијске државе каква је нововековна Србија.
Министар је најавио да ће ОЕБС у марту организовати јавну расправу у којој ће бити изложени и ставови политичких кругова из земље и света и ставови свих цркава у Србији.
Радуловић је додао да су се правни саветници које је одабрао Свети архијерејски синод позитивно изјаснили о преднацрту закона и да су у нову верзију овог документа уграђени неки предлози појединих владика СПЦ, као и предлози других цркава и верских заједница.
Према његовим речима, Свети архијерејски сабор изабрао је посебну комисију која с Министарством вера треба да сарађује до коначног уобличења нацрта закона. Неки интелектуални и политички невладини кругови снажно су оспоравали члан закона о почасном месту Српске православне цркве, рекао је он, објаснивши да је природна таква улога већинске цркве, чије је седиште у овој земљи.
То друге цркве и верске заједнице такође признају и прихватају јер СПЦ доживљавају као природног заштитника права свих верујућих људи у Србији.
Министар је истакао да ће законом први пут после шест деценија бити озакоњена помоћ верском образовању.
Он је рекао да је повремено и раније постојала пракса да се помажу верске образовне установе, али је новина одлука да се то уведе и у закон, и подсетио на то да је нормално да држава брине о материјалном и социјалном положају свих носилаца вере - од ђака веронауке до највиших великодостојника.
Према његовим речима, 340 стипендија које су ове године додељене студентима теологије свих конфесија у земљи и иностранству знатно премашује укупна улагања ове врсте у протеклих 60 година.
Радуловић је навео да је слично и са социјалним и здравственим осигурањем носилаца вере, које никад није било законски регулисано иако се повремено и помало практиковало, зависно од добре воље власти, а не од закона. Сад ће та могућност и право бити прецизно одређени законом.
Он је прецизирао да ће ту могућност и право користити свештеници свих конфесија и око 1.000 монаха, док дотације за боравак у интернатима користи 720 полазника православних богословија, 100 ђака Католичке гимназије у Суботици, 20 ђака Медресе у Београду и 250 у Новом Пазару.
Нови закон треба да изједначи дипломе средњих верских школа с дипломама јавних школа, с тим што школе које желе да уђу у јавни образовни систем треба да уведу више општеобразовних предмета, док ће верске програме и даље самостално креирати цркве и верске заједнице.
Говорећи о правном вакууму у законском регулисању места и улоге цркве у друштву, министар је рекао да од 1945. до 1953. године није било никаквог закона, као што га нема ни од 1993. до сада, уз оцену да је то лоше и за цркву и за државу.
Чудно је што саме цркве нису покренуле иницијативу да буде донет закон који би спречио опасне произвољности у њиховим односима са политичким властима, рекао је Радуловић.
Коментаришући тврдње да финансирање свештеника и монаха из буџета води теократизацији Србије, министар је навео да нема државе у Европи која не сарађује са црквама, при чему Немачка, Данска, Грчка, на пример, имају државне цркве, па нико не каже да су оне теократске државе.
Велики је задатак признати и истински прихватити мултирелигијски карактер српског друштва, рекао је министар и подсетио на то да повремено још има отпора законском предлогу који, осим традиционалних, уважава и нове цркве, чија се вера такође заснива на тумачењу Библије.
Са становишта државе не може се говорити о сектама, иако оне то јесу са становишта цркве. За државу то су легалне верске организације којима припада одређен број грађана Србије који имају своја верска права и слободе као и сви други, истакао је министар вера.
Указујући на значај дијалога међу црквама, он је истакао да међу владикама, бискупима, муфтијама и рабинима влада међусобно уважавање и поштовање и да би било добро да се исто расположење пренесе и међу најшире кругове верника.
Људе треба научити толеранцији, помоћи им да превазиђу предрасуде, страхове од другог и другачијег, искључивост и сатанизовање припадника других вера. Као што прихватамо вишестраначки политички систем, тако ваља да прихватимо и мултирелигиозност друштва као форму демократског уређења, закључио је Радуловић.