П:
О:
Читај ми
Коштуница позвао на јединство у доношењу новог устава
Београд/Орашац,
15. фебруар 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница позвао је данас, на свечаности која је поводом Дана државности Србије одржана у Марићевића јарузи код Орашца, све политичке чиниоце у Србији да приближе ставове и створе услове за доношење новог устава.
Чланови Владе Републике Србије на челу са председником Војиславом Коштуницом полажу венац на споменик вођи Првог српског устанка Карађорђу Петровићу
Аутор:
Фонет
Званични сајт Владе Републике Србије преноси обраћање председника Владе Војислава Коштунице у целини.
"Пре 201 године на овом месту почео је препород модерне државе Србије. Овај датум представља прави повод да се присетимо херојских и мудрих дела наших предака, али истовремено и обавезу да их следимо у нашем времену, надограђујући њихова дела. Пред нама је велики задатак да очувамо нашу кућу наслеђену од предака, али и да је стално обнављамо и чинимо бољом за живот данашњих и будућих нараштаја.
На Сретење 1804. године окупио се у Орашцу побуњени српски народ са својим вођама и угледницима и донео судбинску одлуку да се подигне на устанак под вођством Карађорђа Петровића. Спајајући насушну потребу за слободом и жељу за оживљавање вековне државотворне традиције, српски ослободиоци су у кратком року постигли велике успехе и ослободили цео Београдски пашалук. Сваки пети устаник несебично и храбро дао је живот за народну слободу. Пре свега њима, као и свим учесницима устанка, овим државним празником и традиционалним окупљањем на овом историјском месту, изражавамо велику захвалност и одајемо најдубљу почаст.
Карађорђево покољење, међутим, није само ратовало са Турцима и није слободу замишљало само као чин протеривања окупатора из Србије. Они су под слободом подразумевали много више од тога - стварање државе и изградњу државних установа. Већ 1805. године устаници оснивају Правитељствујушчи совјет, други државни орган по значају и доносе први уставни закон у Смедереву, српској средњовековној престоници. Овим уставним законом прописана су права и дужности врховних органа устаничке власти, као и овлашћења свих судова у земљи. Устанички законодавац, уверен у то да је ваљано уредио државу и одредио дужности државним органима, од вожда до сеоских кнезова, завршио је овај акт речима: ''И ово се зове Сербска слобода''! Он, устанички законодавац, био је свестан значаја права и правде, закона и судова, једном речју – потребе да устаничка Србија буде уређена држава, по добро познатом начелу: ''Први, дакле, господар и судија у вилајету јест закон''. Дакле, постојала је свест о томе да слобода не значи само слободу од туђинаца, већ и такво уређење државе у коме ће слобода под окриљем закона бити поштована као основно начело у унутрашњим односима.
Празник Сретења Господњег на историјски непоновљив начин везао је за себе не само устанак, већ и први покушај утемељења модерне уставности у Србији 1835. године. Тада је на чувеној Сретењској скупштини у Крагујевцу донет Сретењски устав, прва модерна конституција Србије. Био је то други историјски основ за избор данашњег дана као државног празника. Овај државни празник симболизује две идеје – идеју борбе за слободну државу у односу на спољно окружење и идеју уставног уређења државе као темеља унутрашње слободе.
После 5. октобра 2000. године поново смо стекли прилику да државу градимо законским и демократским средствима и тиме успоставимо чврсту копчу са богатом српском традицијом. Али, поновно рађање демократије ишло је тешко, а њен развој одвија се споро. Можда зато што смо морали да решавамо мноштво деценијама нагомиланих проблема, да приближавамо непомирљива гледишта и да враћамо углед пољуљаним институцијама. Иако смо свесни тога да смо тек закорачили на дугачки и захтевни пут изградње демократије и прикључења европској породици, задовољни смо тиме што смо крочили на пут без повратка. Јачају демократске институције и изграђује се поверење у њих, ствара се и законски и општи амбијент за пуну независност судства. Политичке партије више не виде у својим противницима крвне непријатеље, већ партнере у изградњи заједничке државе. Као резултат пуног поштовања људских и мањинских права, мањине у Србији могу да виде своју домовину у којој ће уз поштовање државе у потпуности развијати свој идентитет.
Да би се овај започети демократски преображај наставио још бржим темпом, неопходно је да искористимо овај процес унутрашњег смиривања и помирења, и да сви заједно приступимо процесу доношења новог устава Србије. Да би задовољио потребе због којих један устав постоји, нови устав мора бити израз најшире друштвене и политичке сагласности.
Позивам све политичке чиниоце којима је стало до стабилности државе, и посебно оне који су за њу по природи свог положаја задужени, да се укључе у заједнички процес приближавања ставова и стварања услова за коначно доношење устава. Оно је не само суштинска потреба друштва, већ и један од кључних услова за приближавање европским интеграцијама. Подсетимо се на идеје српске револуције - јединство, слобода и уставност, које би морале да служе као водиља нашем народу и данас.
О уставу и данас говоримо зато што још нисмо ваљано уредили наш државни дом. Али и зато што је тај дом поново озбиљно угрожен. Реч је о Косову и Метохији, на које су увек мислили и Карађорђеви устаници. Њега су од турске власти ослободили тек њихови потомци век касније, али је оно после више деценија поново запало у опасност насилног отцепљења од Србије. И као што морамо бити сабрани и мудри приликом доношења новог устава, морамо бити исти такви и у очувању Косова и Метохије. Али, у томе морамо бити и одлучни, јер у свом науму албански сецесионисти и неки њихови међународни помагачи рачунају пре свега са нашом евентуалном колебљивошћу у ставу према овом државном питању.
Ништа мању одлучност не смемо да показујемо ни у ставу према државној вези Србије и Црне Горе, коју данас треба спасити, очувати и потом јачати. Стварањем модерних држава Србије и Црне Горе и њиховим каснијим уједињавањем наши преци били су у највећем могућем складу са њима савременим европским токовима. Вратити се у ове токове после неког времена искључености, на државном плану значи унутрашњу интеграцију, а не дезинтеграцију. Такву поруку, уосталом, шаље нам и данашња Европа.
Треба да ослушкујемо поруке савремности, као што стално треба да ослушкујемо и поруке из прошлости које нам шаљу градитељи наше државе из доба када су по ономе што су чинили били савремени. Само у том споју можемо рачунати на будућност која ће за нас бити европска само уколико буде аутентично наша.
Нека нас Сретење Господње увек на то опомиње. Драги пријатељи, грађани Србије, наставимо да градимо на дубоким, давно ископаним темељима устаничке и слободарске Србије, поручио је Коштуница окупљенима на свечаности прославе Дана државности Србије која је одржана у Орашцу.
У Марићевића јарузи је, уз присуство више званичника Владе Србије, породице принца Александра Карађорђевића и неколико стотина грађана, служен помен Карађорђу и палима у Првом српском устанку, и изведен драмско-музички програм "Востаније".
Свечаност је организована на месту где је на Сретење 1804. године, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа, подигнут Први српски устанак, који је, као и след осталих историјских догађа међу којима је и Други српски устанак који је подигнут 1815. године, поставио темеље модерне српске нације и државе.
Сретење је за Дан државности Србије проглашено 10. јула 2001. године, усвајањем Закона о државним и другим празницима Србије.
Централне свечаности поводом Дана државности одржане су у Крагујевцу, где је 15. фебруара 1835. године, пре тачно 170 година, донет први конститутивни акт модерне Србије, Сретењски устав.
"Пре 201 године на овом месту почео је препород модерне државе Србије. Овај датум представља прави повод да се присетимо херојских и мудрих дела наших предака, али истовремено и обавезу да их следимо у нашем времену, надограђујући њихова дела. Пред нама је велики задатак да очувамо нашу кућу наслеђену од предака, али и да је стално обнављамо и чинимо бољом за живот данашњих и будућих нараштаја.
На Сретење 1804. године окупио се у Орашцу побуњени српски народ са својим вођама и угледницима и донео судбинску одлуку да се подигне на устанак под вођством Карађорђа Петровића. Спајајући насушну потребу за слободом и жељу за оживљавање вековне државотворне традиције, српски ослободиоци су у кратком року постигли велике успехе и ослободили цео Београдски пашалук. Сваки пети устаник несебично и храбро дао је живот за народну слободу. Пре свега њима, као и свим учесницима устанка, овим државним празником и традиционалним окупљањем на овом историјском месту, изражавамо велику захвалност и одајемо најдубљу почаст.
Карађорђево покољење, међутим, није само ратовало са Турцима и није слободу замишљало само као чин протеривања окупатора из Србије. Они су под слободом подразумевали много више од тога - стварање државе и изградњу државних установа. Већ 1805. године устаници оснивају Правитељствујушчи совјет, други државни орган по значају и доносе први уставни закон у Смедереву, српској средњовековној престоници. Овим уставним законом прописана су права и дужности врховних органа устаничке власти, као и овлашћења свих судова у земљи. Устанички законодавац, уверен у то да је ваљано уредио државу и одредио дужности државним органима, од вожда до сеоских кнезова, завршио је овај акт речима: ''И ово се зове Сербска слобода''! Он, устанички законодавац, био је свестан значаја права и правде, закона и судова, једном речју – потребе да устаничка Србија буде уређена држава, по добро познатом начелу: ''Први, дакле, господар и судија у вилајету јест закон''. Дакле, постојала је свест о томе да слобода не значи само слободу од туђинаца, већ и такво уређење државе у коме ће слобода под окриљем закона бити поштована као основно начело у унутрашњим односима.
Празник Сретења Господњег на историјски непоновљив начин везао је за себе не само устанак, већ и први покушај утемељења модерне уставности у Србији 1835. године. Тада је на чувеној Сретењској скупштини у Крагујевцу донет Сретењски устав, прва модерна конституција Србије. Био је то други историјски основ за избор данашњег дана као државног празника. Овај државни празник симболизује две идеје – идеју борбе за слободну државу у односу на спољно окружење и идеју уставног уређења државе као темеља унутрашње слободе.
После 5. октобра 2000. године поново смо стекли прилику да државу градимо законским и демократским средствима и тиме успоставимо чврсту копчу са богатом српском традицијом. Али, поновно рађање демократије ишло је тешко, а њен развој одвија се споро. Можда зато што смо морали да решавамо мноштво деценијама нагомиланих проблема, да приближавамо непомирљива гледишта и да враћамо углед пољуљаним институцијама. Иако смо свесни тога да смо тек закорачили на дугачки и захтевни пут изградње демократије и прикључења европској породици, задовољни смо тиме што смо крочили на пут без повратка. Јачају демократске институције и изграђује се поверење у њих, ствара се и законски и општи амбијент за пуну независност судства. Политичке партије више не виде у својим противницима крвне непријатеље, већ партнере у изградњи заједничке државе. Као резултат пуног поштовања људских и мањинских права, мањине у Србији могу да виде своју домовину у којој ће уз поштовање државе у потпуности развијати свој идентитет.
Да би се овај започети демократски преображај наставио још бржим темпом, неопходно је да искористимо овај процес унутрашњег смиривања и помирења, и да сви заједно приступимо процесу доношења новог устава Србије. Да би задовољио потребе због којих један устав постоји, нови устав мора бити израз најшире друштвене и политичке сагласности.
Позивам све политичке чиниоце којима је стало до стабилности државе, и посебно оне који су за њу по природи свог положаја задужени, да се укључе у заједнички процес приближавања ставова и стварања услова за коначно доношење устава. Оно је не само суштинска потреба друштва, већ и један од кључних услова за приближавање европским интеграцијама. Подсетимо се на идеје српске револуције - јединство, слобода и уставност, које би морале да служе као водиља нашем народу и данас.
О уставу и данас говоримо зато што још нисмо ваљано уредили наш државни дом. Али и зато што је тај дом поново озбиљно угрожен. Реч је о Косову и Метохији, на које су увек мислили и Карађорђеви устаници. Њега су од турске власти ослободили тек њихови потомци век касније, али је оно после више деценија поново запало у опасност насилног отцепљења од Србије. И као што морамо бити сабрани и мудри приликом доношења новог устава, морамо бити исти такви и у очувању Косова и Метохије. Али, у томе морамо бити и одлучни, јер у свом науму албански сецесионисти и неки њихови међународни помагачи рачунају пре свега са нашом евентуалном колебљивошћу у ставу према овом државном питању.
Ништа мању одлучност не смемо да показујемо ни у ставу према државној вези Србије и Црне Горе, коју данас треба спасити, очувати и потом јачати. Стварањем модерних држава Србије и Црне Горе и њиховим каснијим уједињавањем наши преци били су у највећем могућем складу са њима савременим европским токовима. Вратити се у ове токове после неког времена искључености, на државном плану значи унутрашњу интеграцију, а не дезинтеграцију. Такву поруку, уосталом, шаље нам и данашња Европа.
Треба да ослушкујемо поруке савремности, као што стално треба да ослушкујемо и поруке из прошлости које нам шаљу градитељи наше државе из доба када су по ономе што су чинили били савремени. Само у том споју можемо рачунати на будућност која ће за нас бити европска само уколико буде аутентично наша.
Нека нас Сретење Господње увек на то опомиње. Драги пријатељи, грађани Србије, наставимо да градимо на дубоким, давно ископаним темељима устаничке и слободарске Србије, поручио је Коштуница окупљенима на свечаности прославе Дана државности Србије која је одржана у Орашцу.
У Марићевића јарузи је, уз присуство више званичника Владе Србије, породице принца Александра Карађорђевића и неколико стотина грађана, служен помен Карађорђу и палима у Првом српском устанку, и изведен драмско-музички програм "Востаније".
Свечаност је организована на месту где је на Сретење 1804. године, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа, подигнут Први српски устанак, који је, као и след осталих историјских догађа међу којима је и Други српски устанак који је подигнут 1815. године, поставио темеље модерне српске нације и државе.
Сретење је за Дан државности Србије проглашено 10. јула 2001. године, усвајањем Закона о државним и другим празницима Србије.
Централне свечаности поводом Дана државности одржане су у Крагујевцу, где је 15. фебруара 1835. године, пре тачно 170 година, донет први конститутивни акт модерне Србије, Сретењски устав.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...