П:
О:
Читај ми
Више од половине грађана Србије за чланство у ЕУ
Београд,
29. јануар 2014.
Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије објавила је резултате истраживања јавног мњења на тему “Европска оријентација грађана Србије – трендови”, које је током децембра прошле године спровела на целој територији наше земље.
Анкета, у којој је учествовало 1.038 испитаника старијих од 18 година, рађена је према стандарду Евробарометра.
Уколико би сутра био одржан референдум са питањем “Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 51 одсто грађана Србије гласало би за, што је пораст од 1 одсто у односу на претходно истраживање.
Резултати показују да би се 22 одсто становништва изјаснило против, што је пад за 2 одсто у поређењу са претходним истраживањем, 20 одсто не би гласало, док 7 одсто не зна шта би одговорило.
Овај ниво подршке процесу приступања наше земље ЕУ објашњава се тиме да се грађани позитивније изражавају о чланству у Унији у светлу отпочињања приступних преговора.
Испитаници су истакли да би чланство у ЕУ за 44 одсто њих била добра ствар, 26 одсто грађана сматра да је то лоше, а 29 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
Проценат оних који сматрају да би реформе неопходне за улазак у ЕУ требало спроводити због добробити самих грађана, односно стварања боље уређене земље, и да оне не представљају услов за чланство, износи 68 одсто.
Борбу против корупције, која највише утиче на свакодневни живот грађана, чак 39 одсто испитаника сврстава међу најзначајније реформе.
Иако је у односу на претходна истраживања опао проценат оних који сматрају да се Косово и Метохија поставља као главни услов Србији за добијање датума за почетак преговора, 39 одсто грађана и даље ову ситуацију види као главну препреку даљем приступању Србије ЕУ.
У складу с тим, чак 70 одсто грађана разуме важност овог питања и сматра да би проблеме Београда и Приштине требало свакако решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ.
Као главне факторе који отежавају улазак у ЕУ, грађани су наводили политику сталног условљавања ЕУ (38 одсто), неспособност домаћег руководства (12 одсто), као и менталитет наших људи и неспремност на промене (11 одсто).
Међутим, према резултатима најновијег истраживања, 34 одсто грађана изразило је спремност на то да се у циљу уласка у ЕУ додатно школује и усавршава, што представља пораст за 7 одсто у односу на 2012. годину.
За 45 одсто грађана чланство у ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (42 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (40 одсто).
Кад је реч о развојној помоћи Србији, грађани немају јасну слику о томе ко су највећи донатори наше земље у последњих 13 година, уз напомену да званични подаци говоре да су од 2000. до 2010. године ЕУ и њене државе чланице са више од 4,5 милијарде евра донираних средстава допринели развоју Србије.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси, како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу и очекивања од политичара којима дају мандат да спроводе реформе на путу ка чланству Србије у ЕУ.
Резултати истраживања могу се преузети са сајта Канцеларије за европске интеграције, наводи се у саопштењу ове канцеларије.
Уколико би сутра био одржан референдум са питањем “Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 51 одсто грађана Србије гласало би за, што је пораст од 1 одсто у односу на претходно истраживање.
Резултати показују да би се 22 одсто становништва изјаснило против, што је пад за 2 одсто у поређењу са претходним истраживањем, 20 одсто не би гласало, док 7 одсто не зна шта би одговорило.
Овај ниво подршке процесу приступања наше земље ЕУ објашњава се тиме да се грађани позитивније изражавају о чланству у Унији у светлу отпочињања приступних преговора.
Испитаници су истакли да би чланство у ЕУ за 44 одсто њих била добра ствар, 26 одсто грађана сматра да је то лоше, а 29 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
Проценат оних који сматрају да би реформе неопходне за улазак у ЕУ требало спроводити због добробити самих грађана, односно стварања боље уређене земље, и да оне не представљају услов за чланство, износи 68 одсто.
Борбу против корупције, која највише утиче на свакодневни живот грађана, чак 39 одсто испитаника сврстава међу најзначајније реформе.
Иако је у односу на претходна истраживања опао проценат оних који сматрају да се Косово и Метохија поставља као главни услов Србији за добијање датума за почетак преговора, 39 одсто грађана и даље ову ситуацију види као главну препреку даљем приступању Србије ЕУ.
У складу с тим, чак 70 одсто грађана разуме важност овог питања и сматра да би проблеме Београда и Приштине требало свакако решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ.
Као главне факторе који отежавају улазак у ЕУ, грађани су наводили политику сталног условљавања ЕУ (38 одсто), неспособност домаћег руководства (12 одсто), као и менталитет наших људи и неспремност на промене (11 одсто).
Међутим, према резултатима најновијег истраживања, 34 одсто грађана изразило је спремност на то да се у циљу уласка у ЕУ додатно школује и усавршава, што представља пораст за 7 одсто у односу на 2012. годину.
За 45 одсто грађана чланство у ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (42 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (40 одсто).
Кад је реч о развојној помоћи Србији, грађани немају јасну слику о томе ко су највећи донатори наше земље у последњих 13 година, уз напомену да званични подаци говоре да су од 2000. до 2010. године ЕУ и њене државе чланице са више од 4,5 милијарде евра донираних средстава допринели развоју Србије.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси, како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу и очекивања од политичара којима дају мандат да спроводе реформе на путу ка чланству Србије у ЕУ.
Резултати истраживања могу се преузети са сајта Канцеларије за европске интеграције, наводи се у саопштењу ове канцеларије.
-
Београд, 22. април 2026.Почасна артиљеријска паљба поводом Дана Војске Србије
-
Београд, 22. април 2026.Објављен План уписа у средње школе за школску 2026/2027. годину
-
Београд, 22. април 2026.Јавни позив за унапређење пословних процеса и јавних услуга...
-
Београд, 22. април 2026.Представљен нови стратешки оквир за реформу јавне управе
-
Београд, 22. април 2026.Неопходан посебан опрез учесника у саобраћају у зонама школа
-
Београд, 22. април 2026.Почео поступак за исплату школарина самофинансирајућим...
-
Београд, 22. април 2026.Кривична пријава против једне особе због недозвољеног промета...
-
Београд, 22. април 2026.Кривична пријава у Краљеву због недозвољеног промета акцизним...
-
Крагујевац, 22. април 2026.Представљене могућности које европске интеграције доносе...
-
Београд, 22. април 2026.Започет извоз јагњади из Србије у Либију