П:
О:
Читај ми
Расте подршка чланству Србије у ЕУ
Београд,
2. август 2013.
Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије саопштила је данас да би, уколико би сутра био одржан референдум са питањем “да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 50 одсто грађана наше земље гласало за, 24 одсто против, 19 одсто не би гласало, док осам одсто не зна шта би одговорило.
У саопштењу се наводи да су то резултати првог овогодишњег истраживања јавног мњења “Европска оријентација грађана Србије – трендови”, које је Канцеларија за европске интеграције спровела почетком јула ове године.
Анкета рађена према стандарду Евробарометра, у којој је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, показује да је садашњи ниво подршке грађана ЕУ чак за девет одсто већи у односу на претходно истраживање, као и да је седам одсто мање оних који су против приступања наше земље Унији.
Овакав пораст нивоа подршке процесу приступања наше земље ЕУ објашњава се тиме да се грађани позитивније изражавају о чланству у Унији у ситуацији када се виде конкретнији позитивни помаци у решавању питања од којих зависи њихов свакодневни живот, и када ЕУ те реформе оцењује као успешне, као што је била одлука европских лидера на самиту у Бриселу 28. јуна да отпочне приступни процес за нашу земљу.
Испитаници кажу и да би чланство у ЕУ за 42 одсто њих била добра ствар, 25 одсто грађана сматра да је то лоше, а 32 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
Велики број грађана - 68 одсто, и даље сматра да би реформе неопходне за улазак у ЕУ требало спроводити и да нису услов за чланство, већ да треба то чинити због нас самих, у циљу стварања боље Србије.
Највише грађана, чак 41 одсто, борбу против корупције сврстава међу најзначајније реформе и са највише утицаја на њихов свакодневни живот.
И поред тога што је опао проценат оних који сматрају да се Косово поставља као главни услов Србији за добијање датума за почетак преговора, највећи број грађана, њих 40 одсто, и даље ову ситуацију види као главну препреку даљем приступању.
У складу с тим, 66 одсто грађана, разуме важност овог питања и сматра да би проблеме Београда и Приштине требало свакако решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ.
Највише грађана сматра да ће статус кандидата Србији донети бољи живот, нова радна места (38 одсто), приступ европским фондовима (33 одсто), али је у односу на децембарско истраживање за пет одсто повећан број оних који кандидатуру повезују са више административних обавеза, већим ценама и порезима, па такав став тренутно има 21 одсто грађана.
Као главне факторе који отежавају улазак наше земље у ЕУ грађани су наводили политику сталног условљавања ЕУ (37 одсто), менталитет наших људи и неспремност на промене (12 одсто), као и неспособност домаћег руководства (11 одсто).
Такође, опада и проценат оних који су спремни да се у циљу уласка у ЕУ усавршавају, дошколују и измене досадашње навике. На пример, у односу на децембар 2009. године, када је чак 44 одсто грађана Србије било спремно на додатно школовање и усавршавање, тај број сада је смањен на 25 одсто.
Повећан је ниво информисаности грађана о фондовима ЕУ, па тако тренутно 41 одсто грађана ЕУ види као највећег донатора Србије од 2000. године, што одговара реалном стању према којем су ЕУ и земље чланице заиста највећи донатори и инвеститори у Србији, након чега следе САД, Норвешка, Швајцарска и Јапан.
Готово је подједнак проценат оних грађана Србије који верују у будућност ЕУ, са оним који изражава отворену сумњу у њен опстанак. Тако 25 одсто њих мисли да ће ЕУ превазићи садашње проблеме и даље се ширити, као и да је пред њом добра будућност.
Оних који имају супротан став је један одсто више - 26 одсто испитаника, и они верују да ће се ЕУ у будућности сусретати са све већим проблемима и да је вероватније да ће се потпуно затворити, или чак распасти.
Ипак, за највећи број грађана, њих 41 одсто, ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (41 одсто), као и више могућности за запошљавање (38 одсто).
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би испитала рационалну процену грађана о томе који су њихови интереси, како виде будућност коју очекују за себе и своју децу, као и каква су њихова очекивања од политичара којима дају мандат да спроводе реформе на путу ка Европској унији.
Резултате најновијег истраживања можете детаљније да погледате у прилогу.
Анкета рађена према стандарду Евробарометра, у којој је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, показује да је садашњи ниво подршке грађана ЕУ чак за девет одсто већи у односу на претходно истраживање, као и да је седам одсто мање оних који су против приступања наше земље Унији.
Овакав пораст нивоа подршке процесу приступања наше земље ЕУ објашњава се тиме да се грађани позитивније изражавају о чланству у Унији у ситуацији када се виде конкретнији позитивни помаци у решавању питања од којих зависи њихов свакодневни живот, и када ЕУ те реформе оцењује као успешне, као што је била одлука европских лидера на самиту у Бриселу 28. јуна да отпочне приступни процес за нашу земљу.
Испитаници кажу и да би чланство у ЕУ за 42 одсто њих била добра ствар, 25 одсто грађана сматра да је то лоше, а 32 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
Велики број грађана - 68 одсто, и даље сматра да би реформе неопходне за улазак у ЕУ требало спроводити и да нису услов за чланство, већ да треба то чинити због нас самих, у циљу стварања боље Србије.
Највише грађана, чак 41 одсто, борбу против корупције сврстава међу најзначајније реформе и са највише утицаја на њихов свакодневни живот.
И поред тога што је опао проценат оних који сматрају да се Косово поставља као главни услов Србији за добијање датума за почетак преговора, највећи број грађана, њих 40 одсто, и даље ову ситуацију види као главну препреку даљем приступању.
У складу с тим, 66 одсто грађана, разуме важност овог питања и сматра да би проблеме Београда и Приштине требало свакако решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ.
Највише грађана сматра да ће статус кандидата Србији донети бољи живот, нова радна места (38 одсто), приступ европским фондовима (33 одсто), али је у односу на децембарско истраживање за пет одсто повећан број оних који кандидатуру повезују са више административних обавеза, већим ценама и порезима, па такав став тренутно има 21 одсто грађана.
Као главне факторе који отежавају улазак наше земље у ЕУ грађани су наводили политику сталног условљавања ЕУ (37 одсто), менталитет наших људи и неспремност на промене (12 одсто), као и неспособност домаћег руководства (11 одсто).
Такође, опада и проценат оних који су спремни да се у циљу уласка у ЕУ усавршавају, дошколују и измене досадашње навике. На пример, у односу на децембар 2009. године, када је чак 44 одсто грађана Србије било спремно на додатно школовање и усавршавање, тај број сада је смањен на 25 одсто.
Повећан је ниво информисаности грађана о фондовима ЕУ, па тако тренутно 41 одсто грађана ЕУ види као највећег донатора Србије од 2000. године, што одговара реалном стању према којем су ЕУ и земље чланице заиста највећи донатори и инвеститори у Србији, након чега следе САД, Норвешка, Швајцарска и Јапан.
Готово је подједнак проценат оних грађана Србије који верују у будућност ЕУ, са оним који изражава отворену сумњу у њен опстанак. Тако 25 одсто њих мисли да ће ЕУ превазићи садашње проблеме и даље се ширити, као и да је пред њом добра будућност.
Оних који имају супротан став је један одсто више - 26 одсто испитаника, и они верују да ће се ЕУ у будућности сусретати са све већим проблемима и да је вероватније да ће се потпуно затворити, или чак распасти.
Ипак, за највећи број грађана, њих 41 одсто, ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (41 одсто), као и више могућности за запошљавање (38 одсто).
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би испитала рационалну процену грађана о томе који су њихови интереси, како виде будућност коју очекују за себе и своју децу, као и каква су њихова очекивања од политичара којима дају мандат да спроводе реформе на путу ка Европској унији.
Резултате најновијег истраживања можете детаљније да погледате у прилогу.
-
Београд, 11. април 2026.Ухапшен осумњичени за убиство у Лесковцу
-
Београд, 9. април 2026.Пуковник полиције Владан Стојановић поставаљен за начелника ПУ...
-
Београд, 9. април 2026.Пуковница полиције Драгана Трајковић нова начелница Управе за...
-
Београд, 9. април 2026.Уручени укази о унапређењима и постављењима на нове дужности у...
-
Београд, 9. април 2026.Јачање институционалног оквира за унапређење и заштиту права...
-
Београд, 9. април 2026.Конкретни кораци ка трајном стамбеном решењу за кориснике HELP...
-
Београд, 8. април 2026.Славиша Лакићевић поново постављен на место начелника Управе...
-
Београд, 8. април 2026.Васкршња изложба радова осуђеника Окружног затвора у Зајечару
-
Шид, 8. април 2026.Уручени пакети хране за породице избеглица и интерно расељених у...
-
Београд, 8. април 2026.Ухапшен држављанин Северне Македоније због недозвољеног...