П:
О:
Читај ми
Јавна расправа о здравственим законима биће продужена
Београд,
26. јануар 2005.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић најавио је данас да ће на наредној седници Владе Србије упутити предлог да буде продужена расправа о нацртима два системска закона из области здравства.
Аутор:
Танјуг
Милосављевић је на јавној расправи у Београду рекао да ће то учинити због оцене стручне јавности да је рок за јавну расправу о нацртима закона о здравственој заштити и закона о коморама здравствених радника био кратак.
Коментаришући досадашње примедбе са расправа одржаних у више градова у Србији, министар је навео да је стекао утисак да су на њима говорили само они који се противе законским решењима. Он је одбацио примедбу да би требало прво успоставити мрежу здравствених установа, донети националну стратегију о здравственој заштити, па тек онда усвојити законе.
Милосављевић је истакао да сматра оправданим и предлог из Нацрта закона о здравственој заштити да, поред незапослених особа, и пензионери могу да оснују приватне здравствене установе.
Када је реч о Нацрту закона о коморама, министар здравља је навео да ће Суд части у оквиру коморе моћи да изриче казне за пропусте у обављању професије, од јавне опомене до трајне забране.
Окупљеним стручњацима из области здравства - представницима здравствених установа, института, удружења, синдиката, као и Српског лекарског друштва (СЛД), Милосављевић је указао на то да су Албанија и СЦГ једине земље у Европи које немају систем лиценцирања здравствених радника.
Он је најавио да ће, након што буду достављене примедбе на законе, за три недеље бити сачињени нови текстови нацрта.
Нацртима ових докумената, чије се усвајање најављује већ две године, предвиђене су значајне промене у области здравства, укључујући и повратак комора у здравствени систем Србије после 60 година.
Нацрт закона о здравственој заштити предвиђа усвајање националне стратегије здравствене заштите у Републици, увођење лиценци за лекаре и акредитација за здравствене установе, као и формирање националног савета за здравство.
На основу закона требало би да буде формиран и републички етички одбор, а њиме би се први пут дефинисала и област традиционалне медицине. Нацртом закона предвиђена је и подела одговорности у остваривању здравствене заштите између републике, покрајине и општина.
Нацртом закона о коморама здравствених радника, предвиђа се увођење судова части, а комора доноси и кодекс професионалне етике и даје лиценце лекарима, стоматолозима и фармацеутима. Лиценце се издају на 7 година, а да би биле обновљене, неопходно је приложити доказе о едукацији, напоменуо је министар здравља.
Коментаришући досадашње примедбе са расправа одржаних у више градова у Србији, министар је навео да је стекао утисак да су на њима говорили само они који се противе законским решењима. Он је одбацио примедбу да би требало прво успоставити мрежу здравствених установа, донети националну стратегију о здравственој заштити, па тек онда усвојити законе.
Милосављевић је истакао да сматра оправданим и предлог из Нацрта закона о здравственој заштити да, поред незапослених особа, и пензионери могу да оснују приватне здравствене установе.
Када је реч о Нацрту закона о коморама, министар здравља је навео да ће Суд части у оквиру коморе моћи да изриче казне за пропусте у обављању професије, од јавне опомене до трајне забране.
Окупљеним стручњацима из области здравства - представницима здравствених установа, института, удружења, синдиката, као и Српског лекарског друштва (СЛД), Милосављевић је указао на то да су Албанија и СЦГ једине земље у Европи које немају систем лиценцирања здравствених радника.
Он је најавио да ће, након што буду достављене примедбе на законе, за три недеље бити сачињени нови текстови нацрта.
Нацртима ових докумената, чије се усвајање најављује већ две године, предвиђене су значајне промене у области здравства, укључујући и повратак комора у здравствени систем Србије после 60 година.
Нацрт закона о здравственој заштити предвиђа усвајање националне стратегије здравствене заштите у Републици, увођење лиценци за лекаре и акредитација за здравствене установе, као и формирање националног савета за здравство.
На основу закона требало би да буде формиран и републички етички одбор, а њиме би се први пут дефинисала и област традиционалне медицине. Нацртом закона предвиђена је и подела одговорности у остваривању здравствене заштите између републике, покрајине и општина.
Нацртом закона о коморама здравствених радника, предвиђа се увођење судова части, а комора доноси и кодекс професионалне етике и даје лиценце лекарима, стоматолозима и фармацеутима. Лиценце се издају на 7 година, а да би биле обновљене, неопходно је приложити доказе о едукацији, напоменуо је министар здравља.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији