П:
О:
Читај ми
Без Београда нема трајног решења за Косово и Метохију
Београд/Брисел,
26. јануар 2005.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић изјавио је синоћ да нема трајног и одрживог решења косовског питања без активне улоге Београда.
Небојша Човић
Човић је, пред Одбором за спољне послове Европског парламента у Бриселу,
рекао да се власти у Београду одлучно противе свакој промени граница и инсистирају на пуном поштовању територијалног интегритета и суверенитета свих земаља у региону.
"Међутим, одлучност међународне заједнице у корацима које предузима на Косову и Метохији у великој мери почиње да зависи од процене да ли ће се они допасти албанској већини или не, и да ли ће ти кораци можда изазвати њихово незадовољство или насилну реакцију", нагласио је Човић.
Он је упозорио на то да је такав приступ опасан и погрешан с обзиром на то да је процес решавања косметске кризе далеко од тога да буде завршен и додао да у том процесу не сме да буде компромиса који су последица претње силом.
Према његовим речима, упркос првобитним тумачењима да ће се процене успеха у достизању стандарда понављати колико год је то потребно и да разговори о статусу неће почети све док се стандарди не буду у потпуности испунили, већ сада чују се дискретне најаве да ће, иако се не очекује да ће они бити достигнути, ипак бити дато зелено светло за почетак разговора о коначном статусу.
Председник Координационог центра рекао је да се Београд и косовски Срби истискују из процеса тврдим ставом према Београду и провокативним одлукама које онемогућавају конструктивно укључивање у процесе који су у току - попут именовања Рамуша Харадинаја за премијера Косова и вишенедељног искључења струје српским енклавама.
Човић је упозорио на то да истискивањем Срба из свих процеса постоји реална опасност да ће на њих бити сваљена кривица што нема резултата у достизању стандарда.
Он је подсетио на то да су и власти у Београду и косовски Срби и остали неалбанци поздравили политику "стандарди пре статуса" и покушали да, кроз процесе дефинисања стандарда, уграде оне елементе који су од пресудног значаја за повратак и опстанак српске и осталих неалбанских националних заједница на Косову и Метохији.
"Многи од ових елемената нису нашли место у Плану за имплементацију косовских стандарда, а стандарди су, упркос противљењу Београда и српске заједнице на Косову и Метохији, дефинисани непрецизно и немерљиво, чиме је отворен простор за опасну могућност да процена успеха у њиховом спровођењу, као услов за отпочињање разговора о коначном статусу, буде предмет произвољног тумачења и не представља реалну слику ствари на терену", рекао је Човић.
Он је нагласио да је прошло више од пет година од доласка међународних снага на Косово и Метохију, а за Србе и остале неалбанце и даље нема безбедности и слободе кретања, њихова имовинска права се не поштују, судбина несталих и киднапованих још се не зна, починиоци етнички мотивисаних злочина не изводе се пред лице правде, а расељени не могу да се врате својим домовима.
"Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, УНМИК и КФОР добили су мандат да помогну успостављање значајне аутономије и самоуправе на Косову и Метохији, да штите и унапређују људска права и обезбеђују и промовишу безбедан и несметан повратак свих избеглица и расељених лица, а не да граде независну државу", истакао је председник Координационог центра.
Човић је пре иступања у Европском парламенту разговорао са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијером Соланом, и том приликом истакао да Београд треба укључити у решење процеса на Косову и Метохији, који никако не би смели да воде ка независности јужне покрајине, већ до примене Резолуције 1244 СБ УН.
Председник Координационог центра је после разговора са Соланом рекао да је охрабрен његовим врло позитивним ставом и жељом да помогне у решавању проблема на Косову и Метохији.
"Међутим, одлучност међународне заједнице у корацима које предузима на Косову и Метохији у великој мери почиње да зависи од процене да ли ће се они допасти албанској већини или не, и да ли ће ти кораци можда изазвати њихово незадовољство или насилну реакцију", нагласио је Човић.
Он је упозорио на то да је такав приступ опасан и погрешан с обзиром на то да је процес решавања косметске кризе далеко од тога да буде завршен и додао да у том процесу не сме да буде компромиса који су последица претње силом.
Према његовим речима, упркос првобитним тумачењима да ће се процене успеха у достизању стандарда понављати колико год је то потребно и да разговори о статусу неће почети све док се стандарди не буду у потпуности испунили, већ сада чују се дискретне најаве да ће, иако се не очекује да ће они бити достигнути, ипак бити дато зелено светло за почетак разговора о коначном статусу.
Председник Координационог центра рекао је да се Београд и косовски Срби истискују из процеса тврдим ставом према Београду и провокативним одлукама које онемогућавају конструктивно укључивање у процесе који су у току - попут именовања Рамуша Харадинаја за премијера Косова и вишенедељног искључења струје српским енклавама.
Човић је упозорио на то да истискивањем Срба из свих процеса постоји реална опасност да ће на њих бити сваљена кривица што нема резултата у достизању стандарда.
Он је подсетио на то да су и власти у Београду и косовски Срби и остали неалбанци поздравили политику "стандарди пре статуса" и покушали да, кроз процесе дефинисања стандарда, уграде оне елементе који су од пресудног значаја за повратак и опстанак српске и осталих неалбанских националних заједница на Косову и Метохији.
"Многи од ових елемената нису нашли место у Плану за имплементацију косовских стандарда, а стандарди су, упркос противљењу Београда и српске заједнице на Косову и Метохији, дефинисани непрецизно и немерљиво, чиме је отворен простор за опасну могућност да процена успеха у њиховом спровођењу, као услов за отпочињање разговора о коначном статусу, буде предмет произвољног тумачења и не представља реалну слику ствари на терену", рекао је Човић.
Он је нагласио да је прошло више од пет година од доласка међународних снага на Косово и Метохију, а за Србе и остале неалбанце и даље нема безбедности и слободе кретања, њихова имовинска права се не поштују, судбина несталих и киднапованих још се не зна, починиоци етнички мотивисаних злочина не изводе се пред лице правде, а расељени не могу да се врате својим домовима.
"Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, УНМИК и КФОР добили су мандат да помогну успостављање значајне аутономије и самоуправе на Косову и Метохији, да штите и унапређују људска права и обезбеђују и промовишу безбедан и несметан повратак свих избеглица и расељених лица, а не да граде независну државу", истакао је председник Координационог центра.
Човић је пре иступања у Европском парламенту разговорао са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијером Соланом, и том приликом истакао да Београд треба укључити у решење процеса на Косову и Метохији, који никако не би смели да воде ка независности јужне покрајине, већ до примене Резолуције 1244 СБ УН.
Председник Координационог центра је после разговора са Соланом рекао да је охрабрен његовим врло позитивним ставом и жељом да помогне у решавању проблема на Косову и Метохији.
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...
-
Београд, 16. април 2024.Приштина свакодневно угрожава егзистенцију српског народа на...
-
Београд, 13. април 2024.На административном прелазу Брњак ухапшен Србин из Звечана
-
Београд, 13. април 2024.За Србе на Kосову и Метохији нема ни права ни правде