П:
О:
Читај ми
Закон о општем управном поступку уводи два нова правна института
Ниш,
27. мај 2013.
Државни секретар Министарства правде и државне управе Владе Републике Србије Гордана Стаменић указала је данас на то да су друштвене реформе и промене, међу којима је усвајање Устава 2006. године и усклађивање домаћег законодавства са прописима ЕУ, наметнуле потребу доношења новог Закона о општем управном поступку (ЗУП).
Стаменић је на јавној расправи о Предлогу нацрта закона о општем управном поступку, која је одржана на Правном факултету у Нишу, подсетила на то да је важећи закон донет 1997. године.
Она је најавила да ће јавна расправа о овом документу, након Ниша, бити организована и у Крагујевцу, Београду и Новом Саду, и скренула посебну пажњу на два нова правна института у том нацрту.
То су управни уговор и гарантни акт, навела је Стаменић и додала да ће управни уговор омогућити једнострано раскидање уговора у циљу заштите јавног интереса када странка не испуњава уредно своје обавезе, док је гарантни акт мера којом се странци гарантује стицање неког права у одређеном року и уколико правни и чињенични основ није битно промењен у међувремену.
Према њеним речима, управни уговор већ постоји у одређеном облику у прописима о јавно-приватном партнерству и концесијама, а гарантни акт је сличан обавезујућем обавештењу из царинских прописа, којим се заинтересована странка информише о важним елементима стицања неког права, или испуњењу неке обавезе.
Помоћник министра правде и државне управе Владана Јовић истакла је да посебним поступцима предвиђеним другим актима странци не могу бити умањена права гарантована "кровним" законом о управном поступку, као и да посебне законске одредбе не могу бити у супротности са ЗУП-ом.
ЗУП, како је истакла, предвиђа приговор када је странка незадовољна пружањем јавних услуга на основу којег старешина доноси решење и странка на тај начин стиче могућност вођења даљег поступка.
У расправи је посебно похваљено решење којим странка, која је задовољна оствареним, може да се одрекне права на жалбу, чиме се избегава непотребно чекање истека рока након којег тај акт постаје правоснажан. Расправи су присуствовали и чланови радне групе која је радила на изради Предлога нацрта закона о општем управном поступку, као и представници стручне јавности.
Циљ јавне расправе јесте да се широј јавности представи овај документ, који је радна група ресорног министарства припремила уз подршку програма Сигма (ЕУ и ОЕЦД - заједничка иницијатива).
Министарство правде и државне управе организује већи број јавних расправа о нацрту овог закона како би прикупило коментаре и препоруке од стране службеника који примењују закон, правних експерата и представника цивилног друштва у циљу добијања што квалитетнијег и потпунијег радног текста Закона о општем управном поступку.
Она је најавила да ће јавна расправа о овом документу, након Ниша, бити организована и у Крагујевцу, Београду и Новом Саду, и скренула посебну пажњу на два нова правна института у том нацрту.
То су управни уговор и гарантни акт, навела је Стаменић и додала да ће управни уговор омогућити једнострано раскидање уговора у циљу заштите јавног интереса када странка не испуњава уредно своје обавезе, док је гарантни акт мера којом се странци гарантује стицање неког права у одређеном року и уколико правни и чињенични основ није битно промењен у међувремену.
Према њеним речима, управни уговор већ постоји у одређеном облику у прописима о јавно-приватном партнерству и концесијама, а гарантни акт је сличан обавезујућем обавештењу из царинских прописа, којим се заинтересована странка информише о важним елементима стицања неког права, или испуњењу неке обавезе.
Помоћник министра правде и државне управе Владана Јовић истакла је да посебним поступцима предвиђеним другим актима странци не могу бити умањена права гарантована "кровним" законом о управном поступку, као и да посебне законске одредбе не могу бити у супротности са ЗУП-ом.
ЗУП, како је истакла, предвиђа приговор када је странка незадовољна пружањем јавних услуга на основу којег старешина доноси решење и странка на тај начин стиче могућност вођења даљег поступка.
У расправи је посебно похваљено решење којим странка, која је задовољна оствареним, може да се одрекне права на жалбу, чиме се избегава непотребно чекање истека рока након којег тај акт постаје правоснажан. Расправи су присуствовали и чланови радне групе која је радила на изради Предлога нацрта закона о општем управном поступку, као и представници стручне јавности.
Циљ јавне расправе јесте да се широј јавности представи овај документ, који је радна група ресорног министарства припремила уз подршку програма Сигма (ЕУ и ОЕЦД - заједничка иницијатива).
Министарство правде и државне управе организује већи број јавних расправа о нацрту овог закона како би прикупило коментаре и препоруке од стране службеника који примењују закон, правних експерата и представника цивилног друштва у циљу добијања што квалитетнијег и потпунијег радног текста Закона о општем управном поступку.
-
Београд/Женева, 23. март 2026.Србија наставља да придаје велики значај решавању питања...
-
Аранђеловац, 23. март 2026.Расписани јавни позиви за запошљавање и самозапошљавање
-
Београд, 23. март 2026.Нове могућности за сарадњу са Чешком у области пољопривреде
-
Београд, 23. март 2026.Јачање сарадње са Италијом у економији и новим технологијама
-
Мајданпек, 23. март 2026.Подизање цензуса за остваривање права на дечји додатак
-
Београд/Париз, 23. март 2026.Дигитализација и вештачка интелигенција будућност образовања
-
Кула, 23. март 2026.Посвећеност државе реформама у циљу ефикасног и одговорног...
-
Кладово, 23. март 2026.Унапређење демографске политике у Кладову
-
Кладово, 23. март 2026.Подршка пројектима који доприносе бољем квалитету живота...
-
Аранђеловац, 23. март 2026.Економско оснаживање жена од великог значаја за развој друштва