П:
О:
Читај ми
Србија има квалитетан образовни систем
Београд,
11. мај 2013.
Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Жарко Обрадовић изјавио је данас да Србија има веома квалитетан образовни систем, при чему је подсетио на то да је Београдски универзитет на Шангајској листи међу првих 500 од укупно 20.000 универзитета у свету.
Аутор:
Фонет
Обрадовић, који је заједно са шефом Делегације Европске уније у Србији Венсаном Дежером учествовао у дебати "Разговарајмо о Европи“ с неколико стотина ученика средњих школа из целе Србије, навео је да се 54 одсто свих студената у Србији финансира о трошку државе.
Говорећи у прилог квалитету језичих знања српских ђака, министар је указао на то да се први страни језик у основним школама у Србији учи већ од првог разреда а други страни језик од петог, док на пример у Словенији, која је чланица ЕУ, учење страног језика почиње тек од четвртог разреда.
Он је оценио да је у Србији проблем стање привреде, недовољан број радних места и несигурност за инвеститоре, али је изразио наду да ће се таква ситуација променити када Србија почне приступне преговоре са Европском унијом.
Министар је указао на то да чланство у ЕУ није поклон и да ђјаци морају да уче како би се усавршавали, исто као што, како је оценио, држава Србија сада учи како да се прилагоди стандардима Уније.
Дежер је рекао да је Србија протеклих година остварила огроман напредак на путу ка ЕУ и да је сада пред још једним кључним кораком - добијањем датума за почетак преговора.
Он је истакао да ће дужина преговора зависити искључиво од Србије и њених капацитета да спроведе реформе и испуни критеријуме.
Говорећи у прилог квалитету језичих знања српских ђака, министар је указао на то да се први страни језик у основним школама у Србији учи већ од првог разреда а други страни језик од петог, док на пример у Словенији, која је чланица ЕУ, учење страног језика почиње тек од четвртог разреда.
Он је оценио да је у Србији проблем стање привреде, недовољан број радних места и несигурност за инвеститоре, али је изразио наду да ће се таква ситуација променити када Србија почне приступне преговоре са Европском унијом.
Министар је указао на то да чланство у ЕУ није поклон и да ђјаци морају да уче како би се усавршавали, исто као што, како је оценио, држава Србија сада учи како да се прилагоди стандардима Уније.
Дежер је рекао да је Србија протеклих година остварила огроман напредак на путу ка ЕУ и да је сада пред још једним кључним кораком - добијањем датума за почетак преговора.
Он је истакао да ће дужина преговора зависити искључиво од Србије и њених капацитета да спроведе реформе и испуни критеријуме.
Аутор:
Фонет
Дежер је напоменуо да коначну одлуку о пријему у чланство ЕУ доносе сами грађани, на референдуму, и додао је да је могуће и напустити Унију, мада то још нико није учинио.
Одговарајћи на питање због чега ЕУ жели Србију у свом чланству, Дежер је објаснио да Унија има интерес да промовише мир, стабилност и демократију у региону и да би напредак Србије на путу ка ЕУ мотивисао и њене суседе да наставе у истом правцу.
Када је реч о томе да ли ће ЕУ имати додатне услове за Србију пре њеног пријема у чланство, он је нагласио да су услови за пријем у чланство дефинисани још 1993. године критеријумима из Копенхагена.
Шеф Делегације ЕУ је, говорећи о предностима и манама чланства, објаснио да уједињеност значи тржиште од пола милијарде људи, што представља значајну економску силу у глобализованом свету.
Чланице су, с друге стране, обавезне да део свог суверенитета пренесу на европске институције, али ту не губе моћ одлучивања, већ само заједнички доносе одлуке, рекао је Дежер.
Он је навео да земље Уније сада прилагођавају своје системе образовања новим изазовима, и да ЕУ жели да више улаже у младе, при чему је поздравио настојања Србије да и сама модернизује свој систем образовања и да повећа буџетска издвајања за тај сектор.
Дежер је упутио позив српским средњошколцима да се опробају у студирању у земљама Уније, и похвалио их је због доброг знања енглеског језика, али им је поручио да уче и друге језике.
Ученици другог разреда средњих школа из Смедерева, Апатина, Неготина, Лесковца, Краљева, Смедеревске Паланке и Младеновца, који су учествовали у дебати, постављали су, између осталог, питања која су се тицала могућности за усавршавање у земљама ЕУ, али и опстанка српског језика, културе и традиције када Србија постане чланица те уније држава.
Дебате "Разговарајмо о Европи“ реализују се у склопу пројекта "Европски дневник".
Четврто издање „Европског дневника – мудар избор“ на српском језику, који је подељен ученицима другог разреда средњих школа у Србији, има за циљ да информише ученике о ЕУ.
Публикацију користе средњошколци у земљама ЕУ, а објављена је на 23 језика.
Одговарајћи на питање због чега ЕУ жели Србију у свом чланству, Дежер је објаснио да Унија има интерес да промовише мир, стабилност и демократију у региону и да би напредак Србије на путу ка ЕУ мотивисао и њене суседе да наставе у истом правцу.
Када је реч о томе да ли ће ЕУ имати додатне услове за Србију пре њеног пријема у чланство, он је нагласио да су услови за пријем у чланство дефинисани још 1993. године критеријумима из Копенхагена.
Шеф Делегације ЕУ је, говорећи о предностима и манама чланства, објаснио да уједињеност значи тржиште од пола милијарде људи, што представља значајну економску силу у глобализованом свету.
Чланице су, с друге стране, обавезне да део свог суверенитета пренесу на европске институције, али ту не губе моћ одлучивања, већ само заједнички доносе одлуке, рекао је Дежер.
Он је навео да земље Уније сада прилагођавају своје системе образовања новим изазовима, и да ЕУ жели да више улаже у младе, при чему је поздравио настојања Србије да и сама модернизује свој систем образовања и да повећа буџетска издвајања за тај сектор.
Дежер је упутио позив српским средњошколцима да се опробају у студирању у земљама Уније, и похвалио их је због доброг знања енглеског језика, али им је поручио да уче и друге језике.
Ученици другог разреда средњих школа из Смедерева, Апатина, Неготина, Лесковца, Краљева, Смедеревске Паланке и Младеновца, који су учествовали у дебати, постављали су, између осталог, питања која су се тицала могућности за усавршавање у земљама ЕУ, али и опстанка српског језика, културе и традиције када Србија постане чланица те уније држава.
Дебате "Разговарајмо о Европи“ реализују се у склопу пројекта "Европски дневник".
Четврто издање „Европског дневника – мудар избор“ на српском језику, који је подељен ученицима другог разреда средњих школа у Србији, има за циљ да информише ученике о ЕУ.
Публикацију користе средњошколци у земљама ЕУ, а објављена је на 23 језика.
-
Београд, 28. јун 2026.Милићевић упутио честитку поводом Видовдана
-
Пасуљанске ливаде, 28. јун 2026.Успешно извршено бојево гађање из средстава и система ратне...
-
Београд/Дубровник, 28. јун 2026.Србија опредељена за регионалну сарадњу и евроинтеграције
-
Краљево/Чачак, 26. јун 2026.Свечано отворена деоница ауто-пута од Адрана до Прељине
-
Београд/Бразилија, 26. јун 2026.Србија и Бразил опредељени за јачање сарадње у бројним областима
-
Крушевац, 26. јун 2026.Домаћи производни капацитети важан ослонац система одбране
-
mit-1_26.6.2026. 14-48-43.webp)
Београд, 26. јун 2026.Развој телекомуникационе инфраструктуре у општини Пријепоље
-
Крушевац, 26. јун 2026.Крушевац домаћин културно-образовног кампа за децу и младе...
-
Крушевац, 26. јун 2026.Гашић открио бисту некадашњем градоначелнику Крушевца
-
Београд/Никозија, 26. јун 2026.На Кипру отворена изложба „Примењена носталгија:...