П:
О:
Читај ми
Промене у јавној управи у Србији на свим нивоима
Београд,
10. мај 2013.
Министар правде и државне управе у Влади Републике Србије Никола Селаковић указао је данас на то да реформа јавне управе у нашој земљи подразумева и промене у броју запослених у тој области и њихово стручно усавршавање.
Венсан Дежер и Никола Селаковић
Аутор:
Танјуг
Селаковић је на јавној расправи о Радној верзији стратегије реформе јавне управе, одржаној у Палати Србије, истакао да реформа јавне управе подразумева и гиљотину прописа, али и укидање оних органа којима се преклапају надлежности, што државни апарат чини неефикасним и скупим.
Министар је навео да ће бити промена у броју запослених у јавној управи, што је процес који ће трајати изузетно дуго, и додао да је потребно утврдити бројност целокупног државног апарата у Србији, као и случајеве постојања великих преклапања надлежности.
Селаковић је истакао да процес европских интеграција захтева од Србије повећање стручних, интелектуалних, техничких и и других административних капацитета, уз напомену да се преговори о чланству са ЕУ отварају и затварају поглављима која су у надлежности Министарства правде и државне управе. Оно о чему треба да се води рачуна у будућности није само квантитет већ и квалитет, саопштио је министар и навео да то подразумева преиспитивање стручности и способности просечног српског државног службеника за то да обави задатке који се пред њега постављају.
Селаковић је нагласио да је реформа јавне управе један од најважнијих задатака ресорног министарства, с обзиром на то да само јака, оспособљена и ефикасна државна управа може да буде способна да грађанима, привредним и другим субјектима пружи висок квалитет услуга уз разумне тршкове.
Грађани од нас са правом очекују да им обезбедимо више, да јавне услуге буду бољег квалитета, а да буду пружене уз што мањи утрошак времена и људских и материјалних ресурса, истакао је министар.
Он је навео да је реформа јавне управе реформа саме државе, кроз промене у њеном организовању и функционисању, и нагласио неопходност постојања одговарајућих административних капацитета јер је процес европских интеграција, за који се ова влада чврсто определила, нераскидиво повезан са капацитетом јавне управе да имплементира правну тековину Европске уније у наш правни систем.
Селаковић је, подсећајући на то да је системски приступ реформи државне управе Србија начинила 2004. године, када је усвојила Стратегију реформе државне управе, навео да је 70 одсто предвиђених мера и активности спроведено, да су опште оцене о реализацији те стратегије позитивне, али да има пуно области које изискују даље промене јер је јавна управа знатно шира од државне управе.
Стратегијом реформе јавне управе одређују се промене у јавној управи коју чине државна (централна) управа, субјекти који врше поверене управне послове, други нивои управног одлучивања – аутономна покрајина и локална самоуправа, и јавне службе на централном и локалном нивоу управљања, прецизирао је министар.
Он је рекао да је Радна верзија стратегије реформе јавне управе са трогодишњим акционим планом свеобухватан документ, који препознаје области јавне управе које треба приоритетно реформисати и који даје конкретне реформске мере.
Селаковић је истакао да стратегија реформе јавне управе, стратегија за реформу правосуђа и стратегија за борбу против корупције, чија се финална израда приводи крају, чине три јака стуба на којима Србија гради владавину права и јаке механизме за борбу против системске корупције.
Оне се, како је навео, међусобно прожимају, ослањају једна на другу и тако стварају јаку државу која ће својим грађанима омогућити сигурност.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер поручио је да је реформа јавне управе битна за демократију, али и за европске интеграције Србије јер се њоме побољшавају капацитети Србије не само када је реч о прилагођавању њеног законодавства европском, већ и у смислу убразања преговарачког процеса.
Ово је важан тренутак за Србију и реформа јавне управе је кључна за наредну фазу преговарачког процеса и за убрзање капацитета Србије не само за то да отвори поглавља већ и да их затвори, истакао је Дежер.
Реформа администрације је, како је навео, битна и за евроинтеграције Србије јер ако Србија започне приступне преговоре са ЕУ, што се очекује ускоро, ти преговори неће бити само о усвајању правног оквира и његовом прилагођавању европским тековинама, већ и о нужности њихове примене.
Према његовим речима, закони које припремају Влада и Скупштина Србије треба да буду адекватно примењени, при чему ће Србија на том плану морати да демонстрира своје капацитете јавне управе, која мора да буде добро организована јер без тога неће моћи да се остваре неопходни резултати.
Дежер је указао и на то да ће начин на који јавна администрација буде функционисала утицати и на ефикасност спровођења закона у Србији, и напоменуо да је реформа јавне управе важна за функционисање демократије јер она треба да служи грађанима, као и да почива на принципима ефикасности, транспарентности, одговорности и деполитизације.
Јавна управа, такође, треба да буде економична јер су грађани ти који је као порески обвезници финансирају и они са пуним правом могу да захтевају од управе да им пружи што бољу услугу, указао је он.
Добар начин за то да се смање трошкови јесте увођење електронске управе, а и у самој Европској унији урађене су процене у складу са којима би годишње могло да се уштеди 37,6 милијарди евра, што би могло да се примени и у Србији, закључио је шеф Делегације ЕУ у Србији.
Министар је навео да ће бити промена у броју запослених у јавној управи, што је процес који ће трајати изузетно дуго, и додао да је потребно утврдити бројност целокупног државног апарата у Србији, као и случајеве постојања великих преклапања надлежности.
Селаковић је истакао да процес европских интеграција захтева од Србије повећање стручних, интелектуалних, техничких и и других административних капацитета, уз напомену да се преговори о чланству са ЕУ отварају и затварају поглављима која су у надлежности Министарства правде и државне управе. Оно о чему треба да се води рачуна у будућности није само квантитет већ и квалитет, саопштио је министар и навео да то подразумева преиспитивање стручности и способности просечног српског државног службеника за то да обави задатке који се пред њега постављају.
Селаковић је нагласио да је реформа јавне управе један од најважнијих задатака ресорног министарства, с обзиром на то да само јака, оспособљена и ефикасна државна управа може да буде способна да грађанима, привредним и другим субјектима пружи висок квалитет услуга уз разумне тршкове.
Грађани од нас са правом очекују да им обезбедимо више, да јавне услуге буду бољег квалитета, а да буду пружене уз што мањи утрошак времена и људских и материјалних ресурса, истакао је министар.
Он је навео да је реформа јавне управе реформа саме државе, кроз промене у њеном организовању и функционисању, и нагласио неопходност постојања одговарајућих административних капацитета јер је процес европских интеграција, за који се ова влада чврсто определила, нераскидиво повезан са капацитетом јавне управе да имплементира правну тековину Европске уније у наш правни систем.
Селаковић је, подсећајући на то да је системски приступ реформи државне управе Србија начинила 2004. године, када је усвојила Стратегију реформе државне управе, навео да је 70 одсто предвиђених мера и активности спроведено, да су опште оцене о реализацији те стратегије позитивне, али да има пуно области које изискују даље промене јер је јавна управа знатно шира од државне управе.
Стратегијом реформе јавне управе одређују се промене у јавној управи коју чине државна (централна) управа, субјекти који врше поверене управне послове, други нивои управног одлучивања – аутономна покрајина и локална самоуправа, и јавне службе на централном и локалном нивоу управљања, прецизирао је министар.
Он је рекао да је Радна верзија стратегије реформе јавне управе са трогодишњим акционим планом свеобухватан документ, који препознаје области јавне управе које треба приоритетно реформисати и који даје конкретне реформске мере.
Селаковић је истакао да стратегија реформе јавне управе, стратегија за реформу правосуђа и стратегија за борбу против корупције, чија се финална израда приводи крају, чине три јака стуба на којима Србија гради владавину права и јаке механизме за борбу против системске корупције.
Оне се, како је навео, међусобно прожимају, ослањају једна на другу и тако стварају јаку државу која ће својим грађанима омогућити сигурност.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер поручио је да је реформа јавне управе битна за демократију, али и за европске интеграције Србије јер се њоме побољшавају капацитети Србије не само када је реч о прилагођавању њеног законодавства европском, већ и у смислу убразања преговарачког процеса.
Ово је важан тренутак за Србију и реформа јавне управе је кључна за наредну фазу преговарачког процеса и за убрзање капацитета Србије не само за то да отвори поглавља већ и да их затвори, истакао је Дежер.
Реформа администрације је, како је навео, битна и за евроинтеграције Србије јер ако Србија започне приступне преговоре са ЕУ, што се очекује ускоро, ти преговори неће бити само о усвајању правног оквира и његовом прилагођавању европским тековинама, већ и о нужности њихове примене.
Према његовим речима, закони које припремају Влада и Скупштина Србије треба да буду адекватно примењени, при чему ће Србија на том плану морати да демонстрира своје капацитете јавне управе, која мора да буде добро организована јер без тога неће моћи да се остваре неопходни резултати.
Дежер је указао и на то да ће начин на који јавна администрација буде функционисала утицати и на ефикасност спровођења закона у Србији, и напоменуо да је реформа јавне управе важна за функционисање демократије јер она треба да служи грађанима, као и да почива на принципима ефикасности, транспарентности, одговорности и деполитизације.
Јавна управа, такође, треба да буде економична јер су грађани ти који је као порески обвезници финансирају и они са пуним правом могу да захтевају од управе да им пружи што бољу услугу, указао је он.
Добар начин за то да се смање трошкови јесте увођење електронске управе, а и у самој Европској унији урађене су процене у складу са којима би годишње могло да се уштеди 37,6 милијарди евра, што би могло да се примени и у Србији, закључио је шеф Делегације ЕУ у Србији.
-
Београд, 28. јун 2026.Милићевић упутио честитку поводом Видовдана
-
Пасуљанске ливаде, 28. јун 2026.Успешно извршено бојево гађање из средстава и система ратне...
-
Београд/Дубровник, 28. јун 2026.Србија опредељена за регионалну сарадњу и евроинтеграције
-
Краљево/Чачак, 26. јун 2026.Свечано отворена деоница ауто-пута од Адрана до Прељине
-
Београд/Бразилија, 26. јун 2026.Србија и Бразил опредељени за јачање сарадње у бројним областима
-
Крушевац, 26. јун 2026.Домаћи производни капацитети важан ослонац система одбране
-
mit-1_26.6.2026. 14-48-43.webp)
Београд, 26. јун 2026.Развој телекомуникационе инфраструктуре у општини Пријепоље
-
Крушевац, 26. јун 2026.Крушевац домаћин културно-образовног кампа за децу и младе...
-
Крушевац, 26. јун 2026.Гашић открио бисту некадашњем градоначелнику Крушевца
-
Београд/Никозија, 26. јун 2026.На Кипру отворена изложба „Примењена носталгија:...