П:
О:
Читај ми
Обележено ослобађање концентрационог логора Маутхаузен
Београд/Маутхаузен,
5. мај 2013.
Председник Владе Републике Србије Ивица Дачић присуствовао је данас у Аустрији свечаном отварању две нове изложбе у Меморијалном центру Маутхаузен поводом годишњице ослобађања истоименог злогласног концентрационог логора из Другог светског рата.
Аутор:
Танјуг
Дачић је данас у Маутхаузену добио уверавање саговорника да Србија треба да добије датум за почетак преговора са Европском унијом уколико се крене са имплементацијом бриселског споразума Београда и Приштине.
Он је указао на то да је разговарао са председницима Аустрије и Пољске, који су изразили позитиван став када је у питању подршка нашој земљи на путу ка европским интеграцијама.
Председник Владе је навео да је ова посета Маутхаузену значајна и из моралних разлога јер велики број жртава са наших простора почива овде.
Дачић је истакао да се процењује да је са простора бивше Југославије у логору било смештено 12.000 људи, од којих су већина били Срби, а половина од тога је изгубила животе у логору.
Такође, он је напоменуо да се у селу Маутхаузен налази Војничко гробље на којем почива велики број наших људи који су изгубили животе у Првом светском рату у заробљеништву, њих приближно 8.000.
Премијер је нагласио да ће посету Аустрији искористити за разговоре са канцеларом Аустрије Вернером Фајманом и вицеканцеларом Аустрије и министром спољних послова Михаелом Шпинделегером, са којима се састаје сутра.
Дачић ће данас обићи и споменик југословенским жртвама у Меморијалном центру Маутхаузен, где ће положити венац, а потом ће положити венац и на Војничко гробље из Првог светског рата у селу Маутхаузен.
Уз присуство политичара из више земаља свечано су отворене изложбе „Концентрациони логор Маутхаузен 1938–1945“ и „Место злочина Маутхаузен – потрага за траговима“.
Отворена је и нова просторија сећања „Просторија без имена“, у којој се налази списак 81.000 убијених.
Маутхаузен је био највећи концентрациони логор на територији данашње Аустрије, у којем је било затворено више од 200.000 људи, а приближно половина затвореника није преживела нацистичку машинерију смрти.
У Маутхаузену, и његових 40 споредних логора, од 8. августа 1938. године до 5. маја 1945. године, када су логор ослободили војници 3. америчке армије, било је заточено приближно 200.000 људи из више од 30 европских и ваневропских земаља.
Више од 120.000 људи није преживело страхоте овог концентрационог логора, који је био обележен степеном три, најгором категоријом логора Трећег рајха.
Међу заточенима је било више од 7.000 Срба, а више од половине није дочекало ослобађање логора.
Први заточеници српског порекла стигли су у Маутхаузен у октобру 1940. године. То су била четворица шпанских интербригадиста који су дошли са групом од 40 бораца републиканске армије из шпанског грађанског рата.
Друга већа скупина из Србије упућена је у Маутхаузен у октобру 1942. године, а последња је стигла почетком новембра 1944. године.
Поред та два, било је још 18 транспорта из нацистичких логора у окупираној Србији.
Он је указао на то да је разговарао са председницима Аустрије и Пољске, који су изразили позитиван став када је у питању подршка нашој земљи на путу ка европским интеграцијама.
Председник Владе је навео да је ова посета Маутхаузену значајна и из моралних разлога јер велики број жртава са наших простора почива овде.
Дачић је истакао да се процењује да је са простора бивше Југославије у логору било смештено 12.000 људи, од којих су већина били Срби, а половина од тога је изгубила животе у логору.
Такође, он је напоменуо да се у селу Маутхаузен налази Војничко гробље на којем почива велики број наших људи који су изгубили животе у Првом светском рату у заробљеништву, њих приближно 8.000.
Премијер је нагласио да ће посету Аустрији искористити за разговоре са канцеларом Аустрије Вернером Фајманом и вицеканцеларом Аустрије и министром спољних послова Михаелом Шпинделегером, са којима се састаје сутра.
Дачић ће данас обићи и споменик југословенским жртвама у Меморијалном центру Маутхаузен, где ће положити венац, а потом ће положити венац и на Војничко гробље из Првог светског рата у селу Маутхаузен.
Уз присуство политичара из више земаља свечано су отворене изложбе „Концентрациони логор Маутхаузен 1938–1945“ и „Место злочина Маутхаузен – потрага за траговима“.
Отворена је и нова просторија сећања „Просторија без имена“, у којој се налази списак 81.000 убијених.
Маутхаузен је био највећи концентрациони логор на територији данашње Аустрије, у којем је било затворено више од 200.000 људи, а приближно половина затвореника није преживела нацистичку машинерију смрти.
У Маутхаузену, и његових 40 споредних логора, од 8. августа 1938. године до 5. маја 1945. године, када су логор ослободили војници 3. америчке армије, било је заточено приближно 200.000 људи из више од 30 европских и ваневропских земаља.
Више од 120.000 људи није преживело страхоте овог концентрационог логора, који је био обележен степеном три, најгором категоријом логора Трећег рајха.
Међу заточенима је било више од 7.000 Срба, а више од половине није дочекало ослобађање логора.
Први заточеници српског порекла стигли су у Маутхаузен у октобру 1940. године. То су била четворица шпанских интербригадиста који су дошли са групом од 40 бораца републиканске армије из шпанског грађанског рата.
Друга већа скупина из Србије упућена је у Маутхаузен у октобру 1942. године, а последња је стигла почетком новембра 1944. године.
Поред та два, било је још 18 транспорта из нацистичких логора у окупираној Србији.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...