Зоран Лончар
Лончар је на конференцији за новинаре рекао да је апсолутно незадовољан реформом државне управе коју је у последње три године спроводила претходна влада Србије.
“Не могу да кажем да није било реформских потеза. Радило се, али ништа није урађено. Конкретан доказ томе је чињеница да у периоду од 2001. до 2004. године није усвојен ниједан закон у области државне управе. Зато је реформа државне управе на самом почетку и сада јој се мора системски приступити”, рекао је министар и додао да је само постојање овог министарства доказ реформске концепције Владе Републике Србије, јер је његов основни задатак управо реформисање ова два сегмента.
Лончар је истакао да ће тај циљ бити остварен кроз доношење јасне стратегије, која ће бити заснована на четири основна начела, а то су рационализација, деполитизација, професионализација и децентрализације управе.
Према његовим речима, главни задаци у раду Министарства биће и успостављање правног и институцијалног оквира за реформу државне управе, јер се до сада није знало ни ко је спроводи, ни ко је за њу одговоран. Влада Србије намерава да тај посао повери Министарству за државну управу, при чему би постојала два тела - политичко у оквиру Владе које би давало политички смер те реформе, и стручно тело при самом Министарству.
Лончар је навео да у оквиру нормативне активности којом треба да започне реформа државне управе постоје краткорочни приоритети, у које пре свега улази доношење закона о сукобу интереса. Он је подсетио на то да је Влада Србије прошле недеље упутила тај закон у скупштинску процедуру, као и да се о њему управо води расправа, и изразио очекивање да ће ово законско решење у понедељак бити и усвојено. Он је истакао да је то први системски закон у борби против сукоба интереса, и најавио да ће бити и низ других, као што је на пример закон који ће регулисати спречавање сукоба интереса функционера на челу јавних установа на покрајинском и локалном нивоу.
Министар је рекао да ће бити донет и закон о јавним службеницима, чији би саставни део требало да буде етички кодекс понашања јавних службеника, а који ће, такође, ићи у прилог борби против сукоба интереса. Имплементацију овог кодекса Савет Европе препоручио је свим својим чланицама, међу којима је и Србија и Црна Гора.
Лончар је навео да је у току и израда пројекта реформе система плата и награђивања у државној управи, чији је превасходни циљ, када су у питању надлежности овог министарства, исправљање неправилности које постоје, а тичу се тога да су плате за иста звања и квалификације различите у сваком министарству и државном органу. Новина која би требало да буде уведена, а која је и коначни циљ овог пројекта реформе, јесте измена система награђивања државних службеника, који је данас веома нестимулативан. Он је објаснио да је потребно увести стимулативнији систем и награђивање, не само на основу квалификације, већ и на основу резултата рада, што је иначе пракса у развијеним земљама. Овај пројекат се, уз сагласност и под руководством представника Светске банке у Београду, ради у две фазе, од којих је прва у току и треба да буде завршена крајем маја ове године.
Према његовим речима, у краткорочне планове Министарства укључено је и доношење закона о општем управном поступку и закона о управним споровима, на којима се већ интензивно ради. Реформом ова два закона биће постигнута ефикаснија и свеобухватнија контрола законитости управних аката које доносе органи државне управе.
Као краткорочни приоритет, Лончар је навео и доношење закона о Омбудсману као веома значајној институцији коју Србија, за разлику од свих бивших југословенских и совјетских република, нема. Он је подсетио на то да је претходна влада проследила такав закон Скупштини Србије, али да се он никада није нашао на њеном дневном реду. Према његовим речима, Министарство усвајањем овог закона и његовим спровођењем, односно успостављањем институције Омбудсмана, жели да грађани Србије добију додатни вид заштите својих права од самовоље и неефикасности државне власти.
Он је додао да Министарство има и обавезу да регулише област удруживања грађана, и то на савремен начин, кроз доношење новог закона о удруживању грађана, јер је ова област тренутно регулисана законом који је стар више од 20 година.
У средњорочне планове Министарства у области државне управе улази системски рад на сређивању бирачких спискова, који би за резултат требало да има то да сваки грађанин који има бирачко право буде само једном уписан у бирачки списак. Министар је рекао да то може бити постигнуто једино доношењем новог закона о бирачком списку и израдом јединственог информационог система, који би омогућио стварање јединственог бирачког списка, односно јединствене базе података.
У Србији сада нема такве базе, већ постоји 161 бирачки списак који воде општинске управе. Министарство намерава, а то ће према оцени Лончара бити тежак задатак, да се путем јединственог информационог система дође до јединствене базе података, чиме би се заувек избегла могућност постојања неажурног бирачког списка. Он је навео да је током ових месец дана рада новог тима Министарства за државну управу и локалну самоуправу било почетних разговора са страним донаторима који би у скорије време могли да обезбеде донације које би помогле да Србија у наредним годинама добије оно што имају све демократске и развијене земље, а то је тачан и ажуран бирачки списак.
Министар је као средњорочне приоритете навео и доношење закона о државној управи, који је такође системски закон, као и закона о територијалној организацији власти, који би требало да буду донети по усвајању новог устава Србије.
У сегменту локалне самоуправе, стратешки циљ Владе Србије је децентрализација власти и у оквиру тога успостављање новог положаја јединица локалне самоуправе, односно општина и градова. То би, такође, требало да буде регулисано новим уставом, а потом и новим законима о локалној самоуправи и о локалним изборима. Лончар је, међутим, објаснио да би се, уколико процес израде новог устава буде неефикасан, јавила потреба да се приступи изменама и допунама постојећих закона о локалној самоуправи и о локалним изборима. Он је рекао да би ове промене имале за циљ постизање већег степена децентрализације власти и успостављање функционалније и ефикасније локалне самоуправе, и додао да Министарство има обавезу и да донесе закон о главном граду - Београду