П:
О:
Читај ми
Сарадња земаља региона у области заштите животне средине и зелене економије
Београд,
1. март 2013.
Министар енергетике, развоја и заштите животне средине у Влади Републике Србије Зорана Михајловић изјавила је данас да ће сарадњом у области заштите животне средине и улагањем у зелену економију земље региона осигурати привредни раст и отварање радних места.
Аутор:
Танјуг
Михајловић је на регионалној конференцији "Зелена економија, заштита животне средине – изазови за Србију и регион" навела да концепт зелене економије подразумева економску активност која се врши уз ниску емисију угљеника и кроз коју се ресурси ефикасно троше, штити се животна средина и обезбеђује одрживи развој.
Она је истакла да без зелене економије нема будућности и привредног раста ни у Србији, ни у региону, и напоменула да ће приоритети наше земље бити борба против климатских промена, управљање отпадом и производња енергије из отпада, као и развој рециклажних центара и регионалних депонија.
Такође, Михајловић је саопштила да се процењује да Србија до 2030. године треба да уложи приближно десет милијарди евра у област заштите животне средине и одрживог развоја, и додала да је то приближно 1.400 долара по становнику, што није мали износ.
Михајловић је истакла да се очекује да ће Србија, осим трошкова, имати и значајне приходе од тога, с обзиром на то да наша земља има значајне потенцијале и могућности у наведеним областима.
Када је реч о законодавном оквиру, Србија има све потребне прописе, навела је она и поновила значај њихове примене и контроле, због чега ће ресорно министарство посветити већу пажњу сарадњи са локалним самоуправама и јачању инспекције.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер нагласио је да Србија и западни Балкан не могу себи да приуште да буду искључени из процеса преласка на зелену економију и улагања у заштиту животне средине.
Дежер је истакао да су све земље региона на путу придруживања ЕУ, на којем једну трећину прописа које је потребно хармонизовати са европским чине прописи из области заштите животне средине.
Он је нагласио да је неопходно да земље региона преузму одговорност у бризи за глобалне еколошке проблеме, и додао да су основни изазови за земље западног Балкана у области заштите животне средине недостатак релевантних података, ниска енергетска ефикасност, велико учешће угља у производњи енергије, раст загађења у саобраћају, комунални отпад и мала заступљеност пречишћавања отпадних вода.
Земље региона, како је навео, нису саме у решавању тих проблема, с обзиром на то да је финансијски оквир ЕУ за инвестиције у заштиту животне средине за западни Балкан вредан 28 милијарди евра.
Дежер је истакао да је од приближно 2,2 милијарде евра помоћи из ИПА фондова за Србију око 630 милиона евра било намењено инвестицијама у заштиту животне средине.
Министар енергије, рударства и индустрије Федерације Босне и Херцеговине Ердал Трхуљ навео је да заштита животне средине и зелена економија треба да послуже као основа за регионалну сарадњу.
Он је истакао да ће сигурност у снабдевању енергијом и заштита животне средине имати значајну улогу у будућности, и додао да ће способност да се ти циљеви испуне одредити снагу економије држава.
Министар просторног уређења, грађевинарства и екологије Републике Српске Сребренка Голић саопштила је да је зелена економија шанса за одрживи развој, повећање инвестиција и отварање нових радних места.
Државни секретар Министарства животне средине и просторног планирања Македоније Соња Лепиткова напоменула је да улагање у обновљиве изворе енергије представља велику шансу за регион.
Помоћник министра за Сектор за животну средину у Министарству одрживог развоја и туризма Црне Горе Ивана Војиновић навела је да кроз улагања у обновљве изворе енергије Црна Гора може да отвори приближно 5.000 радних места и још између 1.000 и 2.000 у области третмана отпада.
На скупу је наглашено да су улагања у обновљиве изворе и заштиту животне средине важна за економски развој, отварање десетине хиљада нових радних места, промоцију туризма у окружењу, али и борбу против климатских промена, због чега тај потенцијал треба заједнички искористити.
Она је истакла да без зелене економије нема будућности и привредног раста ни у Србији, ни у региону, и напоменула да ће приоритети наше земље бити борба против климатских промена, управљање отпадом и производња енергије из отпада, као и развој рециклажних центара и регионалних депонија.
Такође, Михајловић је саопштила да се процењује да Србија до 2030. године треба да уложи приближно десет милијарди евра у област заштите животне средине и одрживог развоја, и додала да је то приближно 1.400 долара по становнику, што није мали износ.
Михајловић је истакла да се очекује да ће Србија, осим трошкова, имати и значајне приходе од тога, с обзиром на то да наша земља има значајне потенцијале и могућности у наведеним областима.
Када је реч о законодавном оквиру, Србија има све потребне прописе, навела је она и поновила значај њихове примене и контроле, због чега ће ресорно министарство посветити већу пажњу сарадњи са локалним самоуправама и јачању инспекције.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер нагласио је да Србија и западни Балкан не могу себи да приуште да буду искључени из процеса преласка на зелену економију и улагања у заштиту животне средине.
Дежер је истакао да су све земље региона на путу придруживања ЕУ, на којем једну трећину прописа које је потребно хармонизовати са европским чине прописи из области заштите животне средине.
Он је нагласио да је неопходно да земље региона преузму одговорност у бризи за глобалне еколошке проблеме, и додао да су основни изазови за земље западног Балкана у области заштите животне средине недостатак релевантних података, ниска енергетска ефикасност, велико учешће угља у производњи енергије, раст загађења у саобраћају, комунални отпад и мала заступљеност пречишћавања отпадних вода.
Земље региона, како је навео, нису саме у решавању тих проблема, с обзиром на то да је финансијски оквир ЕУ за инвестиције у заштиту животне средине за западни Балкан вредан 28 милијарди евра.
Дежер је истакао да је од приближно 2,2 милијарде евра помоћи из ИПА фондова за Србију око 630 милиона евра било намењено инвестицијама у заштиту животне средине.
Министар енергије, рударства и индустрије Федерације Босне и Херцеговине Ердал Трхуљ навео је да заштита животне средине и зелена економија треба да послуже као основа за регионалну сарадњу.
Он је истакао да ће сигурност у снабдевању енергијом и заштита животне средине имати значајну улогу у будућности, и додао да ће способност да се ти циљеви испуне одредити снагу економије држава.
Министар просторног уређења, грађевинарства и екологије Републике Српске Сребренка Голић саопштила је да је зелена економија шанса за одрживи развој, повећање инвестиција и отварање нових радних места.
Државни секретар Министарства животне средине и просторног планирања Македоније Соња Лепиткова напоменула је да улагање у обновљиве изворе енергије представља велику шансу за регион.
Помоћник министра за Сектор за животну средину у Министарству одрживог развоја и туризма Црне Горе Ивана Војиновић навела је да кроз улагања у обновљве изворе енергије Црна Гора може да отвори приближно 5.000 радних места и још између 1.000 и 2.000 у области третмана отпада.
На скупу је наглашено да су улагања у обновљиве изворе и заштиту животне средине важна за економски развој, отварање десетине хиљада нових радних места, промоцију туризма у окружењу, али и борбу против климатских промена, због чега тај потенцијал треба заједнички искористити.
-
Београд, 21. фебруар 2026.Србија посвећена јачању веза са младима из дијаспоре
-
Лучани, 21. фебруар 2026.Подршка женском предузетништву у општини Лучани
-
Београд, 20. фебруар 2026.Простор за развој односа са Турском у области социјалне заштите
-
Београд, 20. фебруар 2026.Опредељеност за развој просветне сарадње са Малавијем
-
Kрушевац, 20. фебруар 2026.Даљи кораци на унапређењу положаја жена на локалном нивоу
-
Београд/Будимпешта, 20. фебруар 2026.Односи Србије и Мађарске пример добросуседске сарадње
-
Београд, 20. фебруар 2026.Представљене нове мере за уређење тржишта и јачање домаће...
-
Београд, 20. фебруар 2026.Јачање билатералне сарадње Србије и Холандије у контексту...
-
Београд/Темишвар, 19. фебруар 2026.Значај обележавања важних државних празника са припадницима...
-
Београд, 19. фебруар 2026.Интеграција региона у ЕУ од суштинског значаја за његову...