П:
О:
Читај ми
Искуства Хрватске у процесу евроинтеграција од великог значаја за Србију
Београд,
25. фебруар 2013.
Главни преговарач Хрватске са Европском унијом и шеф Мисије Републике Хрватске при ЕУ Владимир Дробњак изјавио је данас да у Бриселу нико не доводи у питање улазак Србије у ЕУ и поновио да ће Хрватска наставити да помаже Србији на европском путу.
Аутор:
Фонет
Дробњак је на јавној трибини у Дому Народне скупштине, коју је организовала Канцеларија за европске интеграције Владе Србије, навео да је пут ка ЕУ врло захтеван и да је добијање датума почетка преговора са Унијом за сваку државу велики политички изазов, али да прави посао почиње након отварања преговора.
Када је реч о Србији, како је истакао, тешко је проценити колико ће дуготрајан бити процес преговарања јер ће то зависити од ефикасности српске администрације и природе и броја мерила, односно персонализованих захтева у оквиру програма реформи.
Дробњак је напоменуо да је Турска преговоре почела пре Хрватске, али да Турска данас, од укупно 35 поглавља у преговорима, има затворено само једно, а отворених 12 поглавља, док ће Хрватска ове године постати чланица ЕУ.
Према његовим речима, последњих година правила за улазак нових чланица у ЕУ су пооштрена и Хрватска је прва земља која ће бити примљена након што је задовољила критеријуме по строжим пропозицијама.
Дробњак је као неке од савета навео да би у Србији, као што је то био случај и у Хрватској, требало да постоји политички консензус око циља, односно чланства у ЕУ, као и професионални преговарачки тим, који се у случају његове земље није мењао током читавог тока преговора.
Помоћник министра за спољне и европске послове Хрватске Хрвоје Марушић, који предводи делегацију те државе у посети Београду, саопштио је да је Хрватска спремна да сва искуства из процеса евроинтеграција подели са суседима јер је у њеном интересу да простор западног Балкана буде европска регија.
Марушић је навео да је пут Хрватске у ЕУ, чија ће 28. чланица постати 1. јула ове године, био дуг и нимало лак.
Он је нагласио да улазак Хрватске у ЕУ представља први корак у чланству региона у ЕУ, као и да искуства Загреба показују да је тај циљ остварив.
Директор Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије Милан Пајевић изразио је захвалност колегама из Хрватске на пренесеним знањима и искуствима о процесу прикључивања ЕУ на радно-оперативном нивоу што ће, како је навео, допринети томе да процес припрема Србије за преговоре о чланству буде што темељније урађен.
Пајевић је истакао да се не зна колико ће трајати процес преговора са ЕУ, док се не виде мерила која ће бити примењивана у случају Србије.
То ће бити могуће рећи након годину и нешто више дана од отварања преговора, али ми имамо предност јер имамо искуства Хрватске у овом процесу, нагласио је он, уз напомену да је пред Србијом и решавање једног политичког питања, које се тиче Косова и Метохије.
Трибини је присуствовао и шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, који је поновио важност сарадње Србије и Хрватске, не само због ефикаснијих евроинтегративних процеса, већ и због трајног помирења у региону.
Он је нагласио да Србија и Хрватска имају сличну прошлост, али и сличне изазове, и додао да Србија може да учи из позитивних искустава, али и из потешкоћа са којима се Хрватска сусретала на путу ка ЕУ.
Овај скуп окупио је представнике Владе Србије, Скупштине Србије, стручне јавности академске заједнице, релевантних организација цивилног друштва и медија.
Када је реч о Србији, како је истакао, тешко је проценити колико ће дуготрајан бити процес преговарања јер ће то зависити од ефикасности српске администрације и природе и броја мерила, односно персонализованих захтева у оквиру програма реформи.
Дробњак је напоменуо да је Турска преговоре почела пре Хрватске, али да Турска данас, од укупно 35 поглавља у преговорима, има затворено само једно, а отворених 12 поглавља, док ће Хрватска ове године постати чланица ЕУ.
Према његовим речима, последњих година правила за улазак нових чланица у ЕУ су пооштрена и Хрватска је прва земља која ће бити примљена након што је задовољила критеријуме по строжим пропозицијама.
Дробњак је као неке од савета навео да би у Србији, као што је то био случај и у Хрватској, требало да постоји политички консензус око циља, односно чланства у ЕУ, као и професионални преговарачки тим, који се у случају његове земље није мењао током читавог тока преговора.
Помоћник министра за спољне и европске послове Хрватске Хрвоје Марушић, који предводи делегацију те државе у посети Београду, саопштио је да је Хрватска спремна да сва искуства из процеса евроинтеграција подели са суседима јер је у њеном интересу да простор западног Балкана буде европска регија.
Марушић је навео да је пут Хрватске у ЕУ, чија ће 28. чланица постати 1. јула ове године, био дуг и нимало лак.
Он је нагласио да улазак Хрватске у ЕУ представља први корак у чланству региона у ЕУ, као и да искуства Загреба показују да је тај циљ остварив.
Директор Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије Милан Пајевић изразио је захвалност колегама из Хрватске на пренесеним знањима и искуствима о процесу прикључивања ЕУ на радно-оперативном нивоу што ће, како је навео, допринети томе да процес припрема Србије за преговоре о чланству буде што темељније урађен.
Пајевић је истакао да се не зна колико ће трајати процес преговора са ЕУ, док се не виде мерила која ће бити примењивана у случају Србије.
То ће бити могуће рећи након годину и нешто више дана од отварања преговора, али ми имамо предност јер имамо искуства Хрватске у овом процесу, нагласио је он, уз напомену да је пред Србијом и решавање једног политичког питања, које се тиче Косова и Метохије.
Трибини је присуствовао и шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, који је поновио важност сарадње Србије и Хрватске, не само због ефикаснијих евроинтегративних процеса, већ и због трајног помирења у региону.
Он је нагласио да Србија и Хрватска имају сличну прошлост, али и сличне изазове, и додао да Србија може да учи из позитивних искустава, али и из потешкоћа са којима се Хрватска сусретала на путу ка ЕУ.
Овај скуп окупио је представнике Владе Србије, Скупштине Србије, стручне јавности академске заједнице, релевантних организација цивилног друштва и медија.
-
Београд, 24. фебруар 2026.Од 2. марта јавни позив за пољопривредне подстицаје по хектару
-
Смедерево, 24. фебруар 2026.Партнерство са локалним самоуправама за боље услове повратка из...
-
Лучани/Севојно, 24. фебруар 2026.Наставак изградње широкопојасне инфраструктуре у руралним...
-
Београд, 24. фебруар 2026.Продубљивање односа Србије и Бразила у области ваздухопловне...
-
Београд/Будимпешта, 24. фебруар 2026.Унапређење сарадње са Турском у спровођењу популационих...
-
Каћ, 24. фебруар 2026.Наставак систематске подршке борцима и војним инвалидима
-
Београд, 24. фебруар 2026.Универзитет одбране доследни настављач традиције српског...
-
Београд/Будимпешта, 24. фебруар 2026.Важност институционалне и системске подршке породицама
-
Београд/Скопље, 24. фебруар 2026.Јачање регионалне сарадње у области женског предузетништва
-
Књажевац/Сокобања, 24. фебруар 2026.Иновациони центри отварају нове могућности у Књажевцу и Сокобањи