П:
О:
Читај ми
Мере економске политике биће усмерене на одржање макроекономске стабилности
Београд,
14. јануар 2005.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус изјавио је данас да је поређењем података из децембра прошле и децембра претпрошле године инфлација била 13,7 одсто, а да се за 2005. планира њено успоравање и ниво од 9,1 одсто.
Лабус је у интервјуу агенцији Танјуг рекао да је просечна прошлогодишња инфлација износила 10,1 и да ове године не би требало да премаши 12,5 одсто. Он је објаснио да је то због тога што у ову годину улази и пренета инфлација из последњег квартала 2004. године када су органи локалне самоуправе неоправдано подизали цене услуга које контролишу.
Потпредседник Владе је истовремено упозорио на то да ће бити тешко одржати стопу инфлације уколико преовладају психолошки фактори уместо реалних трошковних фактора формирања цена.
Мора се зауставити тренд раста цена из децембра који се преноси у јануар ове године, оценио је он и подсетио на то да је потпуно неоправдан психолошки удар на цене постојао у лето прошле године, када су повећане цене јаја, млека, уља и шећера. У време када су постојали вишкови тих врста роба, а трошкови се нису мењали, произвођачи су почели нагло да подижу цене, али је Влада интервенисала и мерама економске политике и истовременим психолошким и политичким притиском, ефикасно зауставила нагли раст цена због чега цене нису прешле ниво од 20 одсто, истакао је Лабус. Према његовим речима, нови психолошки удар на цене наступио је крајем децембра и прелази у јануар ове године, а правда се увођењем пореза на додату вредност иако нема везе са тим и показује се да су због тога цене до сада само симболично кориговане. Објашњавајући укупну структуру цена, потпредседник Владе навео је да се приближно трећина налази под неком врстом контроле Владе и општина, док се две трећине формирају слободно на тржишту и додао да у укупном индексу цена роба чини две трећине, а услуге трећину. Прошле године слободно формиране тржишне цене (6,7 одсто) мање су порасле него цене под контролом (око 7 одсто), мерено децембром 2004. у односу на децембар 2003. године, што чини укупно 13,7 одсто, навео је Лабус и објаснио да у оквиру цена под контролом, значајан део контролише локална самоуправа и то су цене јавног и такси превоза, грејања, као и водоводних и комуналних услуга. Он је прецизирао да у инфлацији од 13,7 одсто, на те врсте услуга отпада четири одсто, са три одсто учествује цена горива (која је 7 пута промењена), а један одсто отпада на цену струје која је најмање допринела укупној инфлацији. На цену горива, која се делимично контролише, а делимично слободно формира, утицао је пораст акциза за 1,5 одсто и цена сирове нафте 1,5 одсто. На пораст укупног индекса цена значајно су утицале цене услуга које контролише локална управа, оценио је потпредседник Владе и, као посебно негативно искуство, указао на цену јавног превоза у Београду која је била толика да је само у децембру прошле године повећала укупну инфлацију за 1,6 одсто. Да утицај понашања локалних самоуправа није за потцењивање, показује и то што буџети Ниша, Новог Сада и Београда одговарају буџету Србије и Црне Горе, истакао је он. Према његовим речима, питање система контроле цена је суштинско пошто оно не обухвата локалну самоуправу, а Влада за комунална предузећа нема никаква овлашћења. Лабус је најавио да ће Влада Србије путем контаката с општинама и градовима покушати да постигне неки степен разумевања, уз напомену да уколико он не би био достигнут, Влада може да примени антимонополски закон јер је, како је оценио, очигледно да се ради о локалним монополима. Курс динара прошле године врло мало је допринео инфлацији, константно се прилагођавао, био је стабилан и реалан и, у односу на 13,7 одсто инфлације, депресирао је само три одсто, нагласио је Лабус. Девизне резерве су у сталном порасту, додао је он и прецизирао да су пре неколико дана износиле 4,2 милијарде долара. Међутим, остаје проблем високог дефицита платног биланса јер Влада очигледно рестриктивном монетарном и фискалном политиком, као и политиком контроле плата није успела да побољша платни биланс иако последњи квартал даје повољније резултате, објаснио је потпредседник Владе и поновио да ће све мере економске политике бити усмерене на одржање макроекономске стабилности.
Мора се зауставити тренд раста цена из децембра који се преноси у јануар ове године, оценио је он и подсетио на то да је потпуно неоправдан психолошки удар на цене постојао у лето прошле године, када су повећане цене јаја, млека, уља и шећера. У време када су постојали вишкови тих врста роба, а трошкови се нису мењали, произвођачи су почели нагло да подижу цене, али је Влада интервенисала и мерама економске политике и истовременим психолошким и политичким притиском, ефикасно зауставила нагли раст цена због чега цене нису прешле ниво од 20 одсто, истакао је Лабус. Према његовим речима, нови психолошки удар на цене наступио је крајем децембра и прелази у јануар ове године, а правда се увођењем пореза на додату вредност иако нема везе са тим и показује се да су због тога цене до сада само симболично кориговане. Објашњавајући укупну структуру цена, потпредседник Владе навео је да се приближно трећина налази под неком врстом контроле Владе и општина, док се две трећине формирају слободно на тржишту и додао да у укупном индексу цена роба чини две трећине, а услуге трећину. Прошле године слободно формиране тржишне цене (6,7 одсто) мање су порасле него цене под контролом (око 7 одсто), мерено децембром 2004. у односу на децембар 2003. године, што чини укупно 13,7 одсто, навео је Лабус и објаснио да у оквиру цена под контролом, значајан део контролише локална самоуправа и то су цене јавног и такси превоза, грејања, као и водоводних и комуналних услуга. Он је прецизирао да у инфлацији од 13,7 одсто, на те врсте услуга отпада четири одсто, са три одсто учествује цена горива (која је 7 пута промењена), а један одсто отпада на цену струје која је најмање допринела укупној инфлацији. На цену горива, која се делимично контролише, а делимично слободно формира, утицао је пораст акциза за 1,5 одсто и цена сирове нафте 1,5 одсто. На пораст укупног индекса цена значајно су утицале цене услуга које контролише локална управа, оценио је потпредседник Владе и, као посебно негативно искуство, указао на цену јавног превоза у Београду која је била толика да је само у децембру прошле године повећала укупну инфлацију за 1,6 одсто. Да утицај понашања локалних самоуправа није за потцењивање, показује и то што буџети Ниша, Новог Сада и Београда одговарају буџету Србије и Црне Горе, истакао је он. Према његовим речима, питање система контроле цена је суштинско пошто оно не обухвата локалну самоуправу, а Влада за комунална предузећа нема никаква овлашћења. Лабус је најавио да ће Влада Србије путем контаката с општинама и градовима покушати да постигне неки степен разумевања, уз напомену да уколико он не би био достигнут, Влада може да примени антимонополски закон јер је, како је оценио, очигледно да се ради о локалним монополима. Курс динара прошле године врло мало је допринео инфлацији, константно се прилагођавао, био је стабилан и реалан и, у односу на 13,7 одсто инфлације, депресирао је само три одсто, нагласио је Лабус. Девизне резерве су у сталном порасту, додао је он и прецизирао да су пре неколико дана износиле 4,2 милијарде долара. Међутим, остаје проблем високог дефицита платног биланса јер Влада очигледно рестриктивном монетарном и фискалном политиком, као и политиком контроле плата није успела да побољша платни биланс иако последњи квартал даје повољније резултате, објаснио је потпредседник Владе и поновио да ће све мере економске политике бити усмерене на одржање макроекономске стабилности.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи