П:
О:
Читај ми
Изложба о животу и делу владике Николаја Велимировића
Нови Сад,
11. јануар 2005.
Библиотека Матице српске у Новом Саду приредила је изложбу поводом 125 година од рођења владике Николаја Велимировића, која обухвата литературу о његовом животу и раду, факсимиле и фотографије, као и владикино стваралаштво.
Владика Николај Велимировић
Владика Николај Велимировић рођен је у Лелићу код Ваљева 1881. године. Након завршене богословије, школовао се на старо-римокатоличком факултету у Берну, где је и докторирао. Други докторат припремао је на Оксфорду, а одбранио у Женеви.
Замонашио се крајем 1909. године у манастиру Раковица код Београда, а за епископа жичког изабран је у марту 1919. године, да би потом крајем 1920. године био премештен у Охридску-битољску епархију, а 1934. године враћен у Жичку епархију. Током Другог светског рата, у јесен 1944. године, ухапшен је и спроведен у немачки концентрациони логор Дахау, одакле су га крајем рата ослободили савезници. Владика Николај преминуо је 5. марта 1956. године и сахрањен је у српском манастиру Светог Саве у Либертвилу у САД, а његове мошти пренете су 1991. године у родни Лелић. Као богословски писац, беседник, песник, мисионар, духовник, добротвор и задужбинар, владика Николај оставио је бројне радове, међу којима су "О Васкрсењу Христовом", "Моје успомене из Боке", "Религија Његошева", "Изнад греха и смрти", "Речи о Свечовеку", "Молитве на језеру", "Мисли о добру и злу". Свети архијерејски сабор Српске православне цркве унео је 19. маја 2003. године епископа охридског и жичког у календар Светих, одредивши као дане литургијског помена 5. март и 20. април. Изложбу о владики Николају у Библиотеци Матице српске у Новом Саду поставиле су Ксенија Шуловић и Александра Драпшин, а биће отворена за посетиоце до 4. фебруара.
Замонашио се крајем 1909. године у манастиру Раковица код Београда, а за епископа жичког изабран је у марту 1919. године, да би потом крајем 1920. године био премештен у Охридску-битољску епархију, а 1934. године враћен у Жичку епархију. Током Другог светског рата, у јесен 1944. године, ухапшен је и спроведен у немачки концентрациони логор Дахау, одакле су га крајем рата ослободили савезници. Владика Николај преминуо је 5. марта 1956. године и сахрањен је у српском манастиру Светог Саве у Либертвилу у САД, а његове мошти пренете су 1991. године у родни Лелић. Као богословски писац, беседник, песник, мисионар, духовник, добротвор и задужбинар, владика Николај оставио је бројне радове, међу којима су "О Васкрсењу Христовом", "Моје успомене из Боке", "Религија Његошева", "Изнад греха и смрти", "Речи о Свечовеку", "Молитве на језеру", "Мисли о добру и злу". Свети архијерејски сабор Српске православне цркве унео је 19. маја 2003. године епископа охридског и жичког у календар Светих, одредивши као дане литургијског помена 5. март и 20. април. Изложбу о владики Николају у Библиотеци Матице српске у Новом Саду поставиле су Ксенија Шуловић и Александра Драпшин, а биће отворена за посетиоце до 4. фебруара.
-
Београд, 30. април 2024.Рогановић честитао Васкрс
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића