Обрадовић је на другом јавном слушању у Народној скупштини Србије навео да је циљ тог документа да се до 2020. године повећа квалитет и проценат високообразованих људи у Србији.
Један од главних циљева Стратегије је, како је истакао, повећање процента високообразованих са 6,5 на 38,5 одсто у популацији од 30. до 34. године.
Министар је саопштио да је у земљама у транзицији готово немогуће ускладити образовање и потребе привреде, уз напомену да су земље које су на време улагале у образовање сада високо развијене, иако то нису биле пре 40 година.
Државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Мухедин Фијуљанин истакао је да је Стратегија документ који се темељи на обухвату, квалитету, целоживотном и инклузивном образовању.
Фијуљанин је напоменуо да је Стратегија усмерена према појединцу, односно да треба да одговори потребама појединца у складу са његовим способностима.
Тај документ је окренут и ка држави, односно идеји да се само уз образоване појединце може управљати државом коришћењем ресурса знања у пуном капацитету, нагласио је он.
Један од аутора Стратегије развоја образовања до 2020. године Иван Ивић истакао је да наша земља нема важнијих проблема од демографских, и упозорио на тренд пада наталитета.
Према његовим речима, 1980. године у Србији је било рођено више од 110.000 деце, а прошле године 65.000, што ће довести до проблема са људским потенцијалима, односно до дефицита људства.
Он је навео да се у Стратегији може видети читав низ мера које држава намерава да предузме како би се повећао квалитет образовања, међу којима су и повећање вредности и улоге завршних испита, као и рад на повећању квалитета наставног кадра.
Један од аутора Стратегије Ана Пешикан оценила је похвалним то што је документом обухваћено образовање од предшколског до универзитетског, као и то што има доста мера које треба да допринесу развоју образовања у сеоским подручјима.
Прво слушање у Народној скупштини Србије одржано је 28. новембра, а Влада Србије усвојила је Стратегију 25. октобра.