П:
О:
Читај ми
Повећање квалитета образовања и процента високообразованих
Београд,
12. децембар 2012.
Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Жарко Обрадовић изјавио је данас да Стратегија развоја образовања до 2020. године представља целовит документ који се бави образовањем од предшколског до универзитетског.
Обрадовић је на другом јавном слушању у Народној скупштини Србије навео да је циљ тог документа да се до 2020. године повећа квалитет и проценат високообразованих људи у Србији.
Један од главних циљева Стратегије је, како је истакао, повећање процента високообразованих са 6,5 на 38,5 одсто у популацији од 30. до 34. године.
Министар је саопштио да је у земљама у транзицији готово немогуће ускладити образовање и потребе привреде, уз напомену да су земље које су на време улагале у образовање сада високо развијене, иако то нису биле пре 40 година.
Државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Мухедин Фијуљанин истакао је да је Стратегија документ који се темељи на обухвату, квалитету, целоживотном и инклузивном образовању.
Фијуљанин је напоменуо да је Стратегија усмерена према појединцу, односно да треба да одговори потребама појединца у складу са његовим способностима.
Тај документ је окренут и ка држави, односно идеји да се само уз образоване појединце може управљати државом коришћењем ресурса знања у пуном капацитету, нагласио је он.
Један од аутора Стратегије развоја образовања до 2020. године Иван Ивић истакао је да наша земља нема важнијих проблема од демографских, и упозорио на тренд пада наталитета.
Према његовим речима, 1980. године у Србији је било рођено више од 110.000 деце, а прошле године 65.000, што ће довести до проблема са људским потенцијалима, односно до дефицита људства.
Он је навео да се у Стратегији може видети читав низ мера које држава намерава да предузме како би се повећао квалитет образовања, међу којима су и повећање вредности и улоге завршних испита, као и рад на повећању квалитета наставног кадра.
Један од аутора Стратегије Ана Пешикан оценила је похвалним то што је документом обухваћено образовање од предшколског до универзитетског, као и то што има доста мера које треба да допринесу развоју образовања у сеоским подручјима.
Прво слушање у Народној скупштини Србије одржано је 28. новембра, а Влада Србије усвојила је Стратегију 25. октобра.
Један од главних циљева Стратегије је, како је истакао, повећање процента високообразованих са 6,5 на 38,5 одсто у популацији од 30. до 34. године.
Министар је саопштио да је у земљама у транзицији готово немогуће ускладити образовање и потребе привреде, уз напомену да су земље које су на време улагале у образовање сада високо развијене, иако то нису биле пре 40 година.
Државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Мухедин Фијуљанин истакао је да је Стратегија документ који се темељи на обухвату, квалитету, целоживотном и инклузивном образовању.
Фијуљанин је напоменуо да је Стратегија усмерена према појединцу, односно да треба да одговори потребама појединца у складу са његовим способностима.
Тај документ је окренут и ка држави, односно идеји да се само уз образоване појединце може управљати државом коришћењем ресурса знања у пуном капацитету, нагласио је он.
Један од аутора Стратегије развоја образовања до 2020. године Иван Ивић истакао је да наша земља нема важнијих проблема од демографских, и упозорио на тренд пада наталитета.
Према његовим речима, 1980. године у Србији је било рођено више од 110.000 деце, а прошле године 65.000, што ће довести до проблема са људским потенцијалима, односно до дефицита људства.
Он је навео да се у Стратегији може видети читав низ мера које држава намерава да предузме како би се повећао квалитет образовања, међу којима су и повећање вредности и улоге завршних испита, као и рад на повећању квалитета наставног кадра.
Један од аутора Стратегије Ана Пешикан оценила је похвалним то што је документом обухваћено образовање од предшколског до универзитетског, као и то што има доста мера које треба да допринесу развоју образовања у сеоским подручјима.
Прво слушање у Народној скупштини Србије одржано је 28. новембра, а Влада Србије усвојила је Стратегију 25. октобра.
-
Београд/Вашингтон, 14. мај 2026.Подршка америчких конгресмена јачању стратешког дијалога...
-
Београд, 14. мај 2026.Очување културног и националног идентитета словачке мањине у...
-
Београд, 14. мај 2026.Тема планирања породице важан сегмент односа послодаваца и...
-
Београд, 13. мај 2026.Бригом о породици до демографске обнове Србије
-
Београд, 13. мај 2026.Јачање сарадње са Швајцарском у областима од заједничког...
-
Београд, 13. мај 2026.Допринос ветерана трајно уткан у безбедност и достојанство...
-
Београд/Лондон, 13. мај 2026.Подршка Лондона европским интеграцијама Србије
-
Београд, 12. мај 2026.Важна улога медицинских сестара и техничара у систему одбране
-
Београд/Братислава, 12. мај 2026.Снажна подршка интеграцији Западног Балкана у ЕУ
-
Београд, 12. мај 2026.Српски студенти освојили прво место на такмичењу „Wizz Youth Challengeˮ