П:
О:
Читај ми
Неопходно створити рационалну и функционалну мрежу судова
Београд,
31. октобар 2012.
Министар правде и државне управе у Влади Републике Србије Никола Селаковић оценио је данас да постојећа мрежа судова није дала добре резултате, због чега је неопходно створити рационалну и функционалну мрежу, уједначити оптерећености судија и обезбедити једнаку доступност правде грађанима.
Аутор:
infobiro.tv
Селаковић је на отварању јавне расправе о радном тексту закона о изменама и допунама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, која је одржана у Дому Народне скупштине, нагласио да без допуњене судске мреже није могуће извршити интеграцију реизабраних судија и тужилаца, нити постићи ефикасност и праведност у поступању.
Министар је навео да је реформом правосуђа спроведеном пре три године дошло до привидне редукције у постојећој мрежи судова, уз напомену да се на главна питања о њеној успешности добијају само негативни одговори.
На питање да ли је судска мрежа функционалнија и рационалнија него раније и да ли грађани лакше, ефикасније и јефтиније могу да заштите своја права одговор је негативан. Када саберете негативне одговоре добићете и одговор на питање да ли је Србији потребна промена судске мреже, нагласио је Селаковић.
Он је саопштио да европска статистика показује да је Србија, у поређењу са земљама некадашње Југославије, на зачељу по броју судова на 100.000 становника.
Према његовим речима, иза нас је једино Македонија која има 1,1 суд на 100.000 становника, Србија има 1,7, Босна и Херцеговина 2,9, Црна Гора 3,8, док Хрватска и Словенија имају више од четири суда на поменути број становника.
Селаковић је објаснио да је радна група, која је формирана да одреди критеријуме неопходне за формирање нове мреже судова, као главни критеријум издвојила прилив предмета и заостатак предмета.
Постављен је критеријум и установљено каква је тенденција раста и опадања предмета. Грађане највише интересује оно што су нама допунски услови које морамо испунити, а то је доступност судова, што подразумева развијену путну инфраструктуру и саобраћајне везе, указао је министар.
Према његовим речима, радна група је приликом формирања критеријума водила рачуна и о површини општина, броју грађана који у њима живе, као и о удаљености судске јединице од основног суда.
Министар је изразио очекивање да ће на данашњој јавној расправи бити конкретизовани резултати рада те радне групе, и поновио да се реформа правосуђа мора наставити на другачији начин, са рационалним приступом.
Не треба да дозволимо да се ново отварање суда у некој средини схвати као прилика за отварање радних места за партијску бирократију јер суд то не сме да буде, истакао је Селаковић.
Министарство правде и државне управе наредне недеље ће, како је потврдио, формирати посебну комисију чији ће задатак бити да утврди стање у којем се тренутно налазе судске зграде у оним местима где су пре три године формиране судске јединице.
Ова комисија утврдиће да ли те зграде испуњавају неопходне услове за функционисање суда и колика су улагања како би се оспособиле за рад, рекао је Селаковић и напоменуо да се све што је рекао за судове односи и на тужилаштва.
Јавна тужилаштва неће свуда морати да прате мрежу судова, али ће и она морати да функционишу тако да испуњавају све потребе, а да не троше много новца, закључио је министар правде и државне управе.
Министар је навео да је реформом правосуђа спроведеном пре три године дошло до привидне редукције у постојећој мрежи судова, уз напомену да се на главна питања о њеној успешности добијају само негативни одговори.
На питање да ли је судска мрежа функционалнија и рационалнија него раније и да ли грађани лакше, ефикасније и јефтиније могу да заштите своја права одговор је негативан. Када саберете негативне одговоре добићете и одговор на питање да ли је Србији потребна промена судске мреже, нагласио је Селаковић.
Он је саопштио да европска статистика показује да је Србија, у поређењу са земљама некадашње Југославије, на зачељу по броју судова на 100.000 становника.
Према његовим речима, иза нас је једино Македонија која има 1,1 суд на 100.000 становника, Србија има 1,7, Босна и Херцеговина 2,9, Црна Гора 3,8, док Хрватска и Словенија имају више од четири суда на поменути број становника.
Селаковић је објаснио да је радна група, која је формирана да одреди критеријуме неопходне за формирање нове мреже судова, као главни критеријум издвојила прилив предмета и заостатак предмета.
Постављен је критеријум и установљено каква је тенденција раста и опадања предмета. Грађане највише интересује оно што су нама допунски услови које морамо испунити, а то је доступност судова, што подразумева развијену путну инфраструктуру и саобраћајне везе, указао је министар.
Према његовим речима, радна група је приликом формирања критеријума водила рачуна и о површини општина, броју грађана који у њима живе, као и о удаљености судске јединице од основног суда.
Министар је изразио очекивање да ће на данашњој јавној расправи бити конкретизовани резултати рада те радне групе, и поновио да се реформа правосуђа мора наставити на другачији начин, са рационалним приступом.
Не треба да дозволимо да се ново отварање суда у некој средини схвати као прилика за отварање радних места за партијску бирократију јер суд то не сме да буде, истакао је Селаковић.
Министарство правде и државне управе наредне недеље ће, како је потврдио, формирати посебну комисију чији ће задатак бити да утврди стање у којем се тренутно налазе судске зграде у оним местима где су пре три године формиране судске јединице.
Ова комисија утврдиће да ли те зграде испуњавају неопходне услове за функционисање суда и колика су улагања како би се оспособиле за рад, рекао је Селаковић и напоменуо да се све што је рекао за судове односи и на тужилаштва.
Јавна тужилаштва неће свуда морати да прате мрежу судова, али ће и она морати да функционишу тако да испуњавају све потребе, а да не троше много новца, закључио је министар правде и државне управе.
-
Београд, 3. април 2026.Честитке министра одбране поводом Ускрса по грегоријанском...
-
Београд, 3. април 2026.Честитка министра правде поводом Ускрса по грегоријанском...
-
Београд, 3. април 2026.Јачање свеукупних односа са Северном Македонијом
-
Београд, 3. април 2026.Станковић упутио честитку за Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд, 3. април 2026.Бериша честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Смедерево, 3. април 2026.Дијалог са младима важан за развој друштва
-
Београд, 2. април 2026.Војска Србије остаје посвећена задацима UNIFIL-а
-
Панчево , 2. април 2026.Нових 100 теренских возила за јединице Војске Србије
-
Ниш, 2. април 2026.Системски рад на побољшању услова за одрастање најмлађих
-
Београд, 2. април 2026.Унапређење услова за боравак и учење у установама студентског...