П:
О:
Читај ми
Неопходно смањити број лажних азиланата из Србије у западну Европу
Београд,
8. октобар 2012.
Председник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је данас да је Србија низом превентивних и рестриктивних мера успела да знатно смањи број лажних азиланата који из економских разлога покушавају да дођу у земље западне Европе, али да је безвизни режим Србије са државама шенгенског простора и даље угрожен.
Мажи де Блок и Ивица Дачић
Дачић је, после састанка са државним секретаром Краљевине Белгије за азил и миграције Мажи де Блок, навео да је из Србије у 2010. години у западну Европу тражећи азил покушало да оде 17.000 грађана, а да је у прошлој години тај број преполовљен.
Према његовим речима, Влада Србије веома добро сарађује са белгијском и другим европским владама, али проблем лажних азиланата и даље прети да угрози визну либерализацију са државама шенгенског простора.
Ми смо много уложили да бисмо добили визну либерализацију, а можемо је лако изгубити, истакао је Дачић и напоменуо да не жели да се у Србији ствара анимозитет према Ромима и Албанцима који најчешће траже лажни азил у иностранству.
Председник Владе је саопштио да међу азилантима највише има Рома и Албанаца и зато МУП обазриво приступа у примени мери како се не би десило нешто што би се могло тумачити као кршење људских права.
Он је нагласио да су Немачка, Шведска, Белгија и Луксембург, а у последње време и Швајцарска, државе у којима се бележи највећи број лажних азиланата из Србије и додао да они и не желе да добију азил, већ да рачунају на финансијску помоћ држава домаћина док се њихов случај разматра.
Дачић је истакао да су државе западне Европе знатно смањиле износе којима помажу азилантима, тако да се више никоме не исплати да тражи азил са том намером.
И поред контроле граница, увођења нових кривичних дела и других рестриктивнх мера, важно је да се примењују мере како би се подручја са којих долазе азиланти што више економски развила, а када је реч о Ромима, битно је да се спроведе инклузија, навео је Дачић.
Он је изнео податак да је прошле године у СР Немачкој азил тражило 4.579 грађана Србије, у Шведској 2.699, у Луксембургу 932, у Белгији 1.109 и у Швајцарској 1.117.
У Белгији је ове године, закључно са септембром, забележено 400 азиланата из Србије, тако да се очекује да ће на крају године тај број бити мањи него лане, нагласио је Дачић.
Такође, он је упозорио на то да је Србија, без обзира на смањење броја азиланата у септембру, ипак била на осмом месту по броју захтева за азил у Белгији.
Де Блок је саопштила да, уколико се не смањи број лажних захтева за азил, то може представљати претњу за безвизни режим са Србијом, али је изразила очекивање да до тога неће доћи.
Доста тога је већ урађено, али много тога треба још да се учини, навела је Де Блок, која је јуче посетила југ Србије како би обавестила тамошње становништво о променама у прописима земаља ЕУ када је реч о добијању азила.
Такође, она је истакла да је за неколико година добре сарадње са властима Србије на спречавају илегалних миграција број азиланата опао, али и даље 50 до 70 људи сваког месеца долази из Србије.
Србија је демократска и безбедна држава, тако да је и тај број велики и желимо да се додатно смањи, нагласила је Де Блок.
Она је напоменула да је за Србију, будући да је на листи сигурних земаља, одлука по захтевима за азил готово увек негативна, и да у неким случајевима постоји и забрана уласка у све земље шенгенског простора у трајању од три до пет година.
Белгија жели да Србији као кандидату за чланство у ЕУ помогне у испуњавању услова, навела је Де Блок.
Према његовим речима, Влада Србије веома добро сарађује са белгијском и другим европским владама, али проблем лажних азиланата и даље прети да угрози визну либерализацију са државама шенгенског простора.
Ми смо много уложили да бисмо добили визну либерализацију, а можемо је лако изгубити, истакао је Дачић и напоменуо да не жели да се у Србији ствара анимозитет према Ромима и Албанцима који најчешће траже лажни азил у иностранству.
Председник Владе је саопштио да међу азилантима највише има Рома и Албанаца и зато МУП обазриво приступа у примени мери како се не би десило нешто што би се могло тумачити као кршење људских права.
Он је нагласио да су Немачка, Шведска, Белгија и Луксембург, а у последње време и Швајцарска, државе у којима се бележи највећи број лажних азиланата из Србије и додао да они и не желе да добију азил, већ да рачунају на финансијску помоћ држава домаћина док се њихов случај разматра.
Дачић је истакао да су државе западне Европе знатно смањиле износе којима помажу азилантима, тако да се више никоме не исплати да тражи азил са том намером.
И поред контроле граница, увођења нових кривичних дела и других рестриктивнх мера, важно је да се примењују мере како би се подручја са којих долазе азиланти што више економски развила, а када је реч о Ромима, битно је да се спроведе инклузија, навео је Дачић.
Он је изнео податак да је прошле године у СР Немачкој азил тражило 4.579 грађана Србије, у Шведској 2.699, у Луксембургу 932, у Белгији 1.109 и у Швајцарској 1.117.
У Белгији је ове године, закључно са септембром, забележено 400 азиланата из Србије, тако да се очекује да ће на крају године тај број бити мањи него лане, нагласио је Дачић.
Такође, он је упозорио на то да је Србија, без обзира на смањење броја азиланата у септембру, ипак била на осмом месту по броју захтева за азил у Белгији.
Де Блок је саопштила да, уколико се не смањи број лажних захтева за азил, то може представљати претњу за безвизни режим са Србијом, али је изразила очекивање да до тога неће доћи.
Доста тога је већ урађено, али много тога треба још да се учини, навела је Де Блок, која је јуче посетила југ Србије како би обавестила тамошње становништво о променама у прописима земаља ЕУ када је реч о добијању азила.
Такође, она је истакла да је за неколико година добре сарадње са властима Србије на спречавају илегалних миграција број азиланата опао, али и даље 50 до 70 људи сваког месеца долази из Србије.
Србија је демократска и безбедна држава, тако да је и тај број велики и желимо да се додатно смањи, нагласила је Де Блок.
Она је напоменула да је за Србију, будући да је на листи сигурних земаља, одлука по захтевима за азил готово увек негативна, и да у неким случајевима постоји и забрана уласка у све земље шенгенског простора у трајању од три до пет година.
Белгија жели да Србији као кандидату за чланство у ЕУ помогне у испуњавању услова, навела је Де Блок.
-
Дубона/Мало Орашје, 4. мај 2024.Србија никада неће прежалити убијене у Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 4. мај 2024.Први званични сусрет премијера са патријархом Порфиријем
-
Београд, 4. мај 2024.Председник Владе честитао Васкрс
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима