П:
О:
Читај ми
Повећани бруто домаћи и друштвени производ
Београд,
28. децембар 2004.
Помоћник директора Републичког завода за статистику Србије Андра Милојић саопштио је данас да је процењено да ће укупне економске активности у 2004. години, мерене бруто домаћим производом и исказане у сталним ценама, имати раст од 7 одсто у односу на претходну годину.
Милојић је на конференцији за новинаре навео да је друштвени производ за 2004. годину, изражен у сталним ценама, виши за 8,5 одсто у односу на претходну годину и да је забележио највећу динамику раста у последњих неколико деценија. Различит раст ова два основна макроекономска агрегата последица је различитог обухвата производње и избора базне године.
Друштвени производ обухвата само материјалну производњу и услуге повезане са материјалном производњом, док бруто домаћи производ, поред наведеног, обухвата и нематеријалне услуге, тачније услуге у финансијском сектору, услуге здравства, образовања, услуге државе, као и све остале нематеријалне услуге. Подаци о друштвеном производу исказани су у ценама 1994. године, а подаци о бруто домаћем производу у ценама 2002. године.
Милојић је нагласио да ће, према подацима Републичког завода за статистику, индустријска производња, после пада у 2003. години, имати раст од 7,1 одсто у 2004. години. Процењује се да ће пољопривредна производња, после две изразито слабе године, у 2004. години забележити раст од 19,8 одсто. Овом расту највише је допринела биљна производња, при чему су поједине културе (пшеница, кукуруз) имале већи раст од просека делатности.
Према његовим речима, грађевинарство, као и сви остали сектори, бележи раст од 8,2 одсто. Трговина на мало у 2004. години забележиће раст од 17,1 одсто, док ће раст трговине на велико, који се процењује на 11,9 одсто, бити спорији. Једна од ретких делатности која ће у 2004. години остати на истом нивоу као и у претходној години јесте угоститељство, са растом од 0,6 одсто. Саобраћај има тенденцију раста од 4,8 одсто, телекомуникације и даље бележе велики раст од 24,3 одсто, а делатност пошта, после великог пада у 2003. години, бележи раст од 42 одсто у 2004. години.
Запослени су на нивоу претходне године и имају тенденцију малог раста од 0,5 одсто. Зараде без пореза и доприноса наставиле су да расту и у 2004. години, тако да су у односу на 2003. годину, номинално веће за 21,7 одсто. У привреди тај раст износи 22,5 одсто, а у ванпривреди 18,3 одсто.
Процењено је да ће просечни годишњи раст цене на мало у 2004. години износити 10 одсто, при чему ће цене на мало индустријских производа порасти за 10,3 одсто, док ће цене пољопривредних производа порасти за 3,4 одсто. Трошкови живота биће већи за 11,4 одсто, а цене произвођача индустријских производа имаће просечни годишњи раст од 9,3 одсто.
У поређењу са 2003. годином, када је друштвени производ по глави становника у Србији износио 2.006 долара по методологији Светске банке, за ову годину тај показатељ не може се прецизно утврдити, напоменуо је Милојић и додао да ће највероватније друштвени производ по глави становника за 2004. годину бити већи од прошлогодишњег. Према његовим речима, то повећање уследиће због пада вредности долара на светским берзама.
Према његовим речима, укупан раст саобраћаја ове године износио је 4,8 одсто, у оквиру кога је сектор телекомуникација остварио раст од 24,3 одсто, а делатност поштанског саобраћаја је, након великог пада прошле године, порасла за 42 одсто.
Запослени су, како је истакао Милојић, са растом плата од свега 0,8 одсто остали на прошлогодишњем нивоу, док су нето зараде у Србији номинално веће за 21,7 одсто у односу на прошлогодишњи просек, а реално за 9,2 одсто, а трошкови живота ове године повећани су за 11,4 одсто.
Он је указао на то да ће ова година, према проценама РЗС-а, бити завршена са просечним растом цена на мало од 10 одсто, међу којима ће цене на мало индустријских производа порасти за 10,3 одсто, а цене пољопривредних производа за 3,4 одсто.
Друштвени производ обухвата само материјалну производњу и услуге повезане са материјалном производњом, док бруто домаћи производ, поред наведеног, обухвата и нематеријалне услуге, тачније услуге у финансијском сектору, услуге здравства, образовања, услуге државе, као и све остале нематеријалне услуге. Подаци о друштвеном производу исказани су у ценама 1994. године, а подаци о бруто домаћем производу у ценама 2002. године.
Милојић је нагласио да ће, према подацима Републичког завода за статистику, индустријска производња, после пада у 2003. години, имати раст од 7,1 одсто у 2004. години. Процењује се да ће пољопривредна производња, после две изразито слабе године, у 2004. години забележити раст од 19,8 одсто. Овом расту највише је допринела биљна производња, при чему су поједине културе (пшеница, кукуруз) имале већи раст од просека делатности.
Према његовим речима, грађевинарство, као и сви остали сектори, бележи раст од 8,2 одсто. Трговина на мало у 2004. години забележиће раст од 17,1 одсто, док ће раст трговине на велико, који се процењује на 11,9 одсто, бити спорији. Једна од ретких делатности која ће у 2004. години остати на истом нивоу као и у претходној години јесте угоститељство, са растом од 0,6 одсто. Саобраћај има тенденцију раста од 4,8 одсто, телекомуникације и даље бележе велики раст од 24,3 одсто, а делатност пошта, после великог пада у 2003. години, бележи раст од 42 одсто у 2004. години.
Запослени су на нивоу претходне године и имају тенденцију малог раста од 0,5 одсто. Зараде без пореза и доприноса наставиле су да расту и у 2004. години, тако да су у односу на 2003. годину, номинално веће за 21,7 одсто. У привреди тај раст износи 22,5 одсто, а у ванпривреди 18,3 одсто.
Процењено је да ће просечни годишњи раст цене на мало у 2004. години износити 10 одсто, при чему ће цене на мало индустријских производа порасти за 10,3 одсто, док ће цене пољопривредних производа порасти за 3,4 одсто. Трошкови живота биће већи за 11,4 одсто, а цене произвођача индустријских производа имаће просечни годишњи раст од 9,3 одсто.
У поређењу са 2003. годином, када је друштвени производ по глави становника у Србији износио 2.006 долара по методологији Светске банке, за ову годину тај показатељ не може се прецизно утврдити, напоменуо је Милојић и додао да ће највероватније друштвени производ по глави становника за 2004. годину бити већи од прошлогодишњег. Према његовим речима, то повећање уследиће због пада вредности долара на светским берзама.
Према његовим речима, укупан раст саобраћаја ове године износио је 4,8 одсто, у оквиру кога је сектор телекомуникација остварио раст од 24,3 одсто, а делатност поштанског саобраћаја је, након великог пада прошле године, порасла за 42 одсто.
Запослени су, како је истакао Милојић, са растом плата од свега 0,8 одсто остали на прошлогодишњем нивоу, док су нето зараде у Србији номинално веће за 21,7 одсто у односу на прошлогодишњи просек, а реално за 9,2 одсто, а трошкови живота ове године повећани су за 11,4 одсто.
Он је указао на то да ће ова година, према проценама РЗС-а, бити завршена са просечним растом цена на мало од 10 одсто, међу којима ће цене на мало индустријских производа порасти за 10,3 одсто, а цене пољопривредних производа за 3,4 одсто.
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...
-
Београд, 3. април 2024.Изградња соларних електрана важан пројекат за енергетски сектор...
-
Београд, 2. април 2024.Окончан пријем годишњих финансијских извештаја за 2023. годину
-
Београд, 29. март 2024.Индустријска производња у фебруару већа за 8,4 одсто