П:
О:
Читај ми
Ангажовати све ресурсе у борби против ширења незаразних болести
Београд/Валета,
11. септембар 2012.
Министар здравља у Влади Републике Србије Славица Ђукић-Дејановић изјавила је данас да се Србија, као и већина земаља у Европи, суочава са растућом стопом хроничних незаразних болести и да је ресорном министарству на том плану неопходна помоћ свих релевантних субјеката.
Аутор:
Танјуг
Ђукић-Дејановић, која учествује на 62. заседању Регионалног одбора Светске здравствене организације (СЗО) за Европу које се од 10. до 13. септембра одржава на Малти, истакла је неопходност усклађивања напора Србије на том плану са европским стратегијама, имајући у виду аспирације наше земље према чланству у ЕУ.
Осврћући се на документ "Здравље 2020", који је тема заседања Регионалног одбора СЗО за Европу, она је навела да он потенцира значај приступа "читаве владе" и "целог друштва" у решавању изазова који су постављени пред здравствени систем, као и приступа "здравље у свим политикама“.
Она је саопштила да компетентан одговор здравственог система у области превенције, контроле, лечења, али и бриге о пацијентима у терминалној фази болести у вези са епидемијом хроничних незаразних болести представља велики изазов за здравствени систем Србије како у организационом, тако и у финансијском смислу.
Према њеним речима, све активности које треба спровести захтевају стратешки приступ, па је за Србију од изузетног значаја развијање и усвајање поменутог документа СЗО.
То је, како је навела, посебно у интересу очувања и унапређења здравља свих народа Европе.
Ђукић-Дејановић је напоменула да поред кардиоваскуларних болести, малигне болести представљају најчешћи узрок умирања у Србији у последњих неколико година, а да стандардизована стопа морталитета износи приближно 200 умрлих од малигних болести сваке године на 100.000 становника.
Такође, како је истакла, сваке године у Србији око 3.700 жена оболи од рака дојке, од којег умре њих 1.600, док од рака грлића материце оболи приближно 1.300 жена, а стандардизована стопа морталитета на сто хиљада становника износи 9,4 одсто.
Она је навела да је трећи најчешћи облик рака у Србији рак дебелог црева, од кога сваке године оболи 3.800, а умре 2.300 људи.
Ђукић-Дејановић је нагласила да се за болести централног нервног система у Србији издваја 1,8 одсто укупног здравственог буџета, док тај проценат у земљама региона износи од четири до осам одсто.
Она је напоменула да је, имајући у виду те чињенице, Влада Србије још 2009. године усвојила Национални програм "Србија против рака", као и три програма спровођења раног откривања ова три најчешћа канцера.
Такође, Ђукић-Дејановић је истакла и да није могуће адекватно решавати растући број оболелих од хроничних незаразних болести, а да се не обрати пажња на детерминанте здравља из животне средине.
Томе у прилог она је навела податак да у десет европских земаља више од 50 одсто популације нема приступ води за пиће задовољавајућег квалитета.
Изложеност популације у европским земљама честом загађењу ваздуха проузрокује у просеку губитак више од једне године у очекиваном трајању живота, а у посебно загађеним срединама проузрокује више од пола милиона преверемених смрти годишње, упозорила је она.
Ђукић-Дејановић је навела и да Министарство здравља Владе Србије спроводи интензивне активности у оквиру Здравствене мреже југоисточне Европе.
Земље чланице ове мреже обавезале су се потписивањем Бањалучке повеље на то да ће поштовати приступ "здравље у свим политикама", чиме је послата порука свим земљама југоисточне Европе да је на првом месту брига о здрављу и борба против ширења незаразних болести, закључила је она.
Осврћући се на документ "Здравље 2020", који је тема заседања Регионалног одбора СЗО за Европу, она је навела да он потенцира значај приступа "читаве владе" и "целог друштва" у решавању изазова који су постављени пред здравствени систем, као и приступа "здравље у свим политикама“.
Она је саопштила да компетентан одговор здравственог система у области превенције, контроле, лечења, али и бриге о пацијентима у терминалној фази болести у вези са епидемијом хроничних незаразних болести представља велики изазов за здравствени систем Србије како у организационом, тако и у финансијском смислу.
Према њеним речима, све активности које треба спровести захтевају стратешки приступ, па је за Србију од изузетног значаја развијање и усвајање поменутог документа СЗО.
То је, како је навела, посебно у интересу очувања и унапређења здравља свих народа Европе.
Ђукић-Дејановић је напоменула да поред кардиоваскуларних болести, малигне болести представљају најчешћи узрок умирања у Србији у последњих неколико година, а да стандардизована стопа морталитета износи приближно 200 умрлих од малигних болести сваке године на 100.000 становника.
Такође, како је истакла, сваке године у Србији око 3.700 жена оболи од рака дојке, од којег умре њих 1.600, док од рака грлића материце оболи приближно 1.300 жена, а стандардизована стопа морталитета на сто хиљада становника износи 9,4 одсто.
Она је навела да је трећи најчешћи облик рака у Србији рак дебелог црева, од кога сваке године оболи 3.800, а умре 2.300 људи.
Ђукић-Дејановић је нагласила да се за болести централног нервног система у Србији издваја 1,8 одсто укупног здравственог буџета, док тај проценат у земљама региона износи од четири до осам одсто.
Она је напоменула да је, имајући у виду те чињенице, Влада Србије још 2009. године усвојила Национални програм "Србија против рака", као и три програма спровођења раног откривања ова три најчешћа канцера.
Такође, Ђукић-Дејановић је истакла и да није могуће адекватно решавати растући број оболелих од хроничних незаразних болести, а да се не обрати пажња на детерминанте здравља из животне средине.
Томе у прилог она је навела податак да у десет европских земаља више од 50 одсто популације нема приступ води за пиће задовољавајућег квалитета.
Изложеност популације у европским земљама честом загађењу ваздуха проузрокује у просеку губитак више од једне године у очекиваном трајању живота, а у посебно загађеним срединама проузрокује више од пола милиона преверемених смрти годишње, упозорила је она.
Ђукић-Дејановић је навела и да Министарство здравља Владе Србије спроводи интензивне активности у оквиру Здравствене мреже југоисточне Европе.
Земље чланице ове мреже обавезале су се потписивањем Бањалучке повеље на то да ће поштовати приступ "здравље у свим политикама", чиме је послата порука свим земљама југоисточне Европе да је на првом месту брига о здрављу и борба против ширења незаразних болести, закључила је она.
-
Београд, 7. април 2026.Потписан меморандум о сарадњи Јавнобележничке коморе Србије и...
-
Топола, 7. април 2026.Летњи кампови за младе повезују дијаспору и матицу
-
Београд, 7. април 2026.Инфраструктурни и економски развој Србије кроз партнерство са...
-
Београд, 7. април 2026.Пружање сигурности и васпитања деци без родитељског старања
-
Београд, 7. април 2026.Превентивни прегледи у функцији очувања здравља грађана
-
Београд, 6. април 2026.Сећање на жртве шестоаприлског бомбардовања Београда
-
Београд, 6. април 2026.Уручено 59 решења за стамбене субвенције по основу рођења детета
-
Београд, 6. април 2026.Обележена годишњица бомбардовања Београда 1941. године
-
Бабушница, 5. април 2026.Одговорна и посвећена политика подршке породицама у општини...
-
Београд, 5. април 2026.Честитка Петковића поводом ускршњих празника