П:
О:
Читај ми
Награда "Добричин прстен" уручена Петру Банићевићу
Београд,
25. децембар 2004.
Глумачка награда за животно дело "Добричин прстен" уручена је данас Петру Банићевићу на свечаности у Народном позоришту у Београду.
Аутор:
Бета
Високо признање Савеза драмских уметника (СДУ) Србије овогодишњем добитнику предао је прошлогодишњи лауреат, сада председник жирија Михајло Јанкетић.
Примајући златну копију прстена Добрице Милутиновића и уникатну диплому на пергаменту, Банићевић је изјавио да је огромно задовољство и част добити ову награду, а и сâма манифестација је од посебног значаја јер представља сећање на прошлост.
Тужно је што се неки изузетни глумци брзо заборављају. Они су беочуг у ланцу, златна нит која нас повезује са богатом традицијом српског позоришта, нагласио је он.
Запитавши се зашто још увек постоји позориште и после проналаска филма и нових медија, Банићевић је навео да је одговор у вредности ове уметности, као и у публици која жели да чује живу реч као врсту племенитог сусрета.
Образлажући избор жирија, Јанкетић је нагласио да је Петар Банићевић име које се објавило пре више од 50 година, још у доба док је студирао, и додао да је и његов почетак био симболичан - једна од Банићевићевих првих улога била је у Његошевом "Горском вијенцу". Као сви битни и велики, он се најавио гласно и одмах, као да никад није ни био почетник, рекао је Јанкетић.
Банићевић је првак Народног позоришта у којем је ангажован још 1954. године, подсетила је председница СДУ-а Соња Јауковић и напоменула да је он остварио близу 80 улога у театру и неколико десетина у другим медијима - на радију, телевизији и филму, као и да се већ 20 година бави педагошким радом.
Међу његовим најзапаженијим улогама су насловне роле у "Капетану Сајлеру", "Хамлету", "Волпонеу", а "био" је и Карађорђе, Стаљин, Леоне Глембај, Иларион Руварац, професор Хигинс, а и сада игра - улогу Мушкарца у представи "Човек случајности".
О његовој изузетној глумачкој посвећености, интелектуалном приступу, студиозности, али и смислу за духовитост и истраживање говорили су његови пријатељи и колеге Предраг Ејдус, Горчин Стојановић и Добрила Стојнић, као и почасни члан жирија Ивана Симеоновић-Ћелић, председник Управног одбора Фонда "Мадлена Цептер", који је већ 5 година спонзор ове награде.
Као саставни део награде, СДУ ће до наредног децембра објавити монографију о Банићевићу, који је 20. добитник овог признања.
У оквиру свечаности приказана је својеврсна видео-монографија редитељке Татјане Мандић-Ригонат, сачињена од инсерата из снимака Банићевићевих представа и документaрног материјала у којем он говори о својим уметничким и животним ставовима.
Примајући златну копију прстена Добрице Милутиновића и уникатну диплому на пергаменту, Банићевић је изјавио да је огромно задовољство и част добити ову награду, а и сâма манифестација је од посебног значаја јер представља сећање на прошлост.
Тужно је што се неки изузетни глумци брзо заборављају. Они су беочуг у ланцу, златна нит која нас повезује са богатом традицијом српског позоришта, нагласио је он.
Запитавши се зашто још увек постоји позориште и после проналаска филма и нових медија, Банићевић је навео да је одговор у вредности ове уметности, као и у публици која жели да чује живу реч као врсту племенитог сусрета.
Образлажући избор жирија, Јанкетић је нагласио да је Петар Банићевић име које се објавило пре више од 50 година, још у доба док је студирао, и додао да је и његов почетак био симболичан - једна од Банићевићевих првих улога била је у Његошевом "Горском вијенцу". Као сви битни и велики, он се најавио гласно и одмах, као да никад није ни био почетник, рекао је Јанкетић.
Банићевић је првак Народног позоришта у којем је ангажован још 1954. године, подсетила је председница СДУ-а Соња Јауковић и напоменула да је он остварио близу 80 улога у театру и неколико десетина у другим медијима - на радију, телевизији и филму, као и да се већ 20 година бави педагошким радом.
Међу његовим најзапаженијим улогама су насловне роле у "Капетану Сајлеру", "Хамлету", "Волпонеу", а "био" је и Карађорђе, Стаљин, Леоне Глембај, Иларион Руварац, професор Хигинс, а и сада игра - улогу Мушкарца у представи "Човек случајности".
О његовој изузетној глумачкој посвећености, интелектуалном приступу, студиозности, али и смислу за духовитост и истраживање говорили су његови пријатељи и колеге Предраг Ејдус, Горчин Стојановић и Добрила Стојнић, као и почасни члан жирија Ивана Симеоновић-Ћелић, председник Управног одбора Фонда "Мадлена Цептер", који је већ 5 година спонзор ове награде.
Као саставни део награде, СДУ ће до наредног децембра објавити монографију о Банићевићу, који је 20. добитник овог признања.
У оквиру свечаности приказана је својеврсна видео-монографија редитељке Татјане Мандић-Ригонат, сачињена од инсерата из снимака Банићевићевих представа и документaрног материјала у којем он говори о својим уметничким и животним ставовима.
-
Београд, 30. април 2024.Рогановић честитао Васкрс
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића