П:
О:
Читај ми
Одржана панел дискусија "Колико вреде млади (у) Србији?"
Београд,
10. август 2012.
Министарство омладине и спорта Владе Републике Србије саопштило је да је данас поводом обележавања 12. августа - међународног Дана младих, одржана панел дискусија “Колико вреде млади (у) Србији?”.
У саопштењу се наводи да је самостални саветник у овом министарству Весна Видојевић том приликом рекла да у Србији приближно 20 одсто становништва чине млади.
Она је указала на то да је у Стратегији за младе Европске уније „Млади -улагање и оснаживање” дата пројекција да ће број младих у Европској унији до 2050. године бити смањен за четири одсто, и упозорила на то да се са тим проблемом суочава и Србија.
Видојевић је рекла да је Министарство омладине и спорта основано како би млади препознали да држава брине о њима, уз напомену да су од тада усвојена многа стратешка докумената у области омладинске политике, пре свега Закон о младима у јулу 2011. године.
На тај начин смо створили одржив институционални оквир за наставак свега онога доброг што је створено од 2007. године до данас. Положај младих бољи је него пре 2007. године, али ипак континуирано треба радити на томе да се створе услови како млади не би напуштали своју земљу, чиме ћемо им показати да баш овде, у држави у којој су одрасли, желимо да изградимо боље услове за њихов развој и напредовање, истакла је она.
Управо зато је, како је истакла, један од дугорочних циљева Министарства омладине и спорта омогућавање младима да остану у Србији и у њој изграде будућност.
Према њеним речима, последње анализе рађене у оквиру ЕУ показују да је просечан млади Европљанин са 24 године већ завршио школовање, волонтира пет сати недељно и има план како ће изгледати његов живот у наредних пет година.
Видојевић је навела да просечан млади житељ Србије има 24 године, завршио је факултет или средњу школу и тражи посао, при чему нема јасну визију како ће изгледати његов живот ни за две, а камоли за пет година.
Србија је и даље на зачељу листе земаља са бројем високообразованих грађана, док млади чине чак 50 одсто од укупног броја незапослених у Србији. Сваки трећи студент планира да након што дипломира заувек напусти Србију. Процентуално највећи раст сиромаштва у претходном периоду забележен је управо код младих од узраста од 19 до 24 године, упозорила је Видојевић.
У панел дискусији учествовали су и вођа тима за учешће грађана и младих УСАИД пројекта одрживог локалног развоја Данијела Јовић, одговорни уредник програма за децу и младе Радио Београда 1 Весна Ћоровић-Бутрић и председник Управног одбора кровне организације младих Србије Вукашин Гроздановић.
Она је указала на то да је у Стратегији за младе Европске уније „Млади -улагање и оснаживање” дата пројекција да ће број младих у Европској унији до 2050. године бити смањен за четири одсто, и упозорила на то да се са тим проблемом суочава и Србија.
Видојевић је рекла да је Министарство омладине и спорта основано како би млади препознали да држава брине о њима, уз напомену да су од тада усвојена многа стратешка докумената у области омладинске политике, пре свега Закон о младима у јулу 2011. године.
На тај начин смо створили одржив институционални оквир за наставак свега онога доброг што је створено од 2007. године до данас. Положај младих бољи је него пре 2007. године, али ипак континуирано треба радити на томе да се створе услови како млади не би напуштали своју земљу, чиме ћемо им показати да баш овде, у држави у којој су одрасли, желимо да изградимо боље услове за њихов развој и напредовање, истакла је она.
Управо зато је, како је истакла, један од дугорочних циљева Министарства омладине и спорта омогућавање младима да остану у Србији и у њој изграде будућност.
Према њеним речима, последње анализе рађене у оквиру ЕУ показују да је просечан млади Европљанин са 24 године већ завршио школовање, волонтира пет сати недељно и има план како ће изгледати његов живот у наредних пет година.
Видојевић је навела да просечан млади житељ Србије има 24 године, завршио је факултет или средњу школу и тражи посао, при чему нема јасну визију како ће изгледати његов живот ни за две, а камоли за пет година.
Србија је и даље на зачељу листе земаља са бројем високообразованих грађана, док млади чине чак 50 одсто од укупног броја незапослених у Србији. Сваки трећи студент планира да након што дипломира заувек напусти Србију. Процентуално највећи раст сиромаштва у претходном периоду забележен је управо код младих од узраста од 19 до 24 године, упозорила је Видојевић.
У панел дискусији учествовали су и вођа тима за учешће грађана и младих УСАИД пројекта одрживог локалног развоја Данијела Јовић, одговорни уредник програма за децу и младе Радио Београда 1 Весна Ћоровић-Бутрић и председник Управног одбора кровне организације младих Србије Вукашин Гроздановић.
-
Београд, 16. мај 2024.Неопходан континуирани рад друштва на сузбијању дискриминације
-
Београд, 16. мај 2024.Измене Кривичног законика у циљу веће заштите просветних радника
-
Београд, 16. мај 2024.Унапредити сарадњу са УАЕ у областима информисања и...
-
Београд, 16. мај 2024.Бесплатни превентивни здравствени прегледи 19. маја
-
Београд, 16. мај 2024.Жигманов честитао Дан украјинске националне заједнице
-
Београд, 16. мај 2024.Кривична пријава против 17-годишњака због тешке телесне повреде...
-
Београд/Хаг, 15. мај 2024.Србија посвећена заштити и унапређењу људских права
-
Београд, 15. мај 2024.Постигнут договор о начину увида у Јединствени бирачки списак
-
Сремски Карловци, 15. мај 2024.Обележена 176-годишњица Мајске скупштине
-
Београд, 15. мај 2024.Уручени кључеви станова за две избегличке породице у Земуну