П:
О:
Читај ми
Астрономска опсерваторија обележила два јубилеја
Београд,
9. април 2012.
Министар просвете и науке у Влади Републике Србије Жарко Обрадовић изразио је данас задовољство чињеницом да наша земља има Астрономску опсерваторију као научну установу са тако другом традицијом и оценио да то потврђује да је наука утемељена у нашем друштву.
Обрадовић и председник САНУ Никола Хајдин присуствовали су данас свечаности поводом обележавања јубилеја 125-годишњице оснивања Астрономске опсерваторије у Београду.
Директор ове опсерваторије Зоран Кнежевић подсетио је окупљене на то да је ово двострука годишњица – 125 година од оснивања опсерваторије и 80 година откад се она налази на општини Звездара.
Кнежевић је навео да је Астрономску опсерваторију у Београду 1887. године основао Милан Недељковић, и напоменуо да је она у време оснивања имала свега три инструмента.
Према његовим речима, опсерваторија се почетком 20. века постепено развијала, а у периоду од 1929. до 1932. године грађена је и зграда на општини Звездара у којој се данас налази.
Општина Звездара је, како је истакао, добила своје име управо по опсерваторији, а до тада се звала Велики Врачар.
Кнежевић је саопштио да трећа фаза развоја опсерваторије почиње 1960. године, када се појављују и научно-истраживачки радови, и траје до данас.
Он је нагласио да Астрономска опсерваторија има 60 запослених, од којих 40 истраживача, и додао да је протекле године остварила приход у износу од 103 милиона динара.
Директор ове опсерваторије Зоран Кнежевић подсетио је окупљене на то да је ово двострука годишњица – 125 година од оснивања опсерваторије и 80 година откад се она налази на општини Звездара.
Кнежевић је навео да је Астрономску опсерваторију у Београду 1887. године основао Милан Недељковић, и напоменуо да је она у време оснивања имала свега три инструмента.
Према његовим речима, опсерваторија се почетком 20. века постепено развијала, а у периоду од 1929. до 1932. године грађена је и зграда на општини Звездара у којој се данас налази.
Општина Звездара је, како је истакао, добила своје име управо по опсерваторији, а до тада се звала Велики Врачар.
Кнежевић је саопштио да трећа фаза развоја опсерваторије почиње 1960. године, када се појављују и научно-истраживачки радови, и траје до данас.
Он је нагласио да Астрономска опсерваторија има 60 запослених, од којих 40 истраживача, и додао да је протекле године остварила приход у износу од 103 милиона динара.
-
Крушевац, 19. јануар 2026.Припадници Центра АБХО у Крушевцу пливали за Часни крст
-
Београд, 19. јануар 2026.Ове године свеобухватна реконструкција спомен-комплекса код...
-
Београд, 19. јануар 2026.Eвропска унија остаје стратешки оквир развоја Србије
-
Београд, 19. јануар 2026.Србија уз Шпанију након трагичне железничке несреће
-
Мајданпек, 17. јануар 2026.Општини Мајданпек уручени кључеви новог теренског возила
-
.webp)
Београд, 17. јануар 2026.Бериша упутио честитку поводом Националног дана Русина
-
Београд, 17. јануар 2026.Србија осуђује сваки облик екстремизма и историјског...
-
Београд, 16. јануар 2026.Потврђена подршка Француске реформама и европском путу Србије
-
Лозница, 16. јануар 2026.Унапређење дигиталне инфраструктуре у руралним подручјима...
-
Београд, 16. јануар 2026.Предузимање мера на санацији штете у подручјима угроженим...