П:
О:
Читај ми
Скупштина Србије усвојила више од двадесет закона
Београд,
14. децембар 2004.
Скупштина Србије усвојила је данас више од двадесет закона које је предложила Влада Републике Србије и тиме окончала седницу која је започела 1. децембра.
Међу усвојеним решењима су нови Закон о држављанству Србије, неколико закона у области финансија и екологије, као и измене Закона о надлежности државних органа у поступку суђења за ратне злочине, чиме се стварају претпоставке да те процесе воде домаћи судови.
Усвојене су измене Закона о порезу на доходак грађана, Закон о порезу на имовину и о акцизама, Закон о фискалним касама, као и акти којима се регулише финансирање локалне самоуправе у идућој години.
Скупштина је усвојила и законе о репродуктивном материјалу шумског дрвећа, електронском потпису, измене Закона о издавању публикација, као и измене Закона о Агенцији за приватизацију.
Такође, парламент је донео и одлуку о престанку важења неких закона, који су раније са савезног прешли на републички ниво.
Законом о електронском потпису стварају се предуслови за безбедно електронско пословање и поспешује се такав вид пословања. Њиме је уређена употреба електронског потписа у правним пословима и другим правним радњама, као и права, обавезе и одговорности у вези са електронским сертификатима.
Изменама Закона о издавању публикација предвиђено је да свака публикација има каталошки запис и стандардизацијски број који би издавала Народна библиотека Србије.
Закони из области заштите животне средине, које је Скупштина Србије такође усвојила, омогућавају одрживо управљање природним ресурсима, као и заштиту и унапређивање животне средине у складу са европским стандардима.
Усвојени су закони о процени утицаја на животну средину, стратешкој процени утицаја на животну средину, интегрисаном спречавању и контроли загађивања, као и о заштити животне средине.
Законом о заштити животне средине предвиђено је доношење националног програма за ту област, али и пооштравање казнене политике за неиспуњавање његових одредби. Тим системским законом уводи се и принцип "загађивач плаћа" према коме ће загађивачи бити дужни да плаћају надокнаду за загађивање животне средине.
Предвиђено је и оснивање Агенције за заштиту животне средине ради успостављања информационог система у тој области, као и Фонда за заштиту животне средине.
Скупштина је такође усвојила пакет економских закона којим се уводи низ пореских олакшица због смањења јавних расхода.
Између осталог, укинут је порез од 14 одсто за новозапослене раднике у периоду од годину дана, као и порез који оптерећује трговину хартијама од вредности.
Изменама Закона о порезима на имовину одређено је да порески обвезници могу да пријаве имовину до 31. јануара 2005. године и повећана је пореска стопа са два на три одсто за обвезнике чија је имовина вреднија од 30 милиона динара.
Прописане су и строже казне за неплаћање пореза на имовину које ће бити око 20 пута веће од износа пореског задужења. Смањен је и порез на пренос земљишта, аутомобила и летелица са пет на 2,5 одсто, а гориво за пољопривреднике, грађевинске машине и транспортне бродове ослобођено је акциза.
Од 1. јануара уводи се обавеза свих који се баве трговином и прометом алкохолних пића да се упишу у регистар. Законом о фискалним касама предвиђена је обавеза регистровања промета преко фискалних каса.
Законом о измиривању обавеза Србије према Народној банци Србије (НБС) решава се питање јавног дуга од 19,7 милијарди динара, од којих је 17 милијарди задужење Владе Србије за 2001. и 2002. годину, а остатак је дуг Електропривреде Србије и Републичке дирекције за робне резерве.
Законом о порезу на премије неживотних осигурања опорезују се премије осигурања стопом од 5 одсто, док се осигурање дугорочних стамбених кредита и осигурање од повреда на раду ослобођа плаћања пореза.
Усвојене су и допуне Закона о агенцији за приватизацију којима се поменути документ усклађује са Законом о стечају, а Агенцији омогућава да води и контролише процес приватизације.
Парламент је усвојио и законе којима се регулише финансирање локалне самоуправе. Изменама Закона о локалној самоуправи и Законом о расподели трансферних средстава из буџета Србије и учешћу општина, градова и града Београда у порезу на зараде у 2005. години одређено је да се учешће локалне самоуправе у порезу на плате повећа са 30 на 40 одсто.
Учешће локалних самоуправа у порезу на плате повећано је због укидања пореза на промет из кога су општине финансиране. Одређен је и фонд од 13,8 милијарди динара трансферних средства из републичког буџета која ће се месечно пребацивати у буџете локалних самоуправа.
Исто тако, усвојене су и измене Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку против починилаца ратних злочина који домаћим судовима омогућава да користе доказе о злочинима прибављене ван земље.
Коришћење доказа о злочинима који су прибављени ван Србије у процесима пред домаћим судовима требало би да омогући да се пред нашим судовима суди за евентуална извршена кривична дела ратних злочина, или повреде хуманитарних права.
Прописано је да ће, у случају када Трибунал уступи одређени предмет Србији, тужилац за ратне злочине преузети кривично дело на основу чињеница на којима се заснивала оптужба пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.
Докази Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију могу се, након уступања, користити под условом да су прикупљени или изведени у складу са Статутом и Правилима о поступку и доказима Трибунала.
Закон је усклађен са прописима Хашког трибунала прецизирањем за која кривична дела се суди као за ратне злочине. То су тешке повреде Женевске конвенције, повреде закона и обичаја рата, затим геноцид и злочини против човечности.
Уведена је и могућност саслушања сведока, односно гаранција оним сведоцима који дођу у Србију да сведоче у таквим поступцима, да ће им бити загарантована безбедност и да неће бити лишени слободе. Мере заштите сведока или оштећеног одређене од стране Трибунала остају на снази.
Представници суда у Хагу имају право да присуствују свим фазама кривичног поступка пред домаћим судом и да буду обавештени о његовом току.
Закон је преименован у Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине.
Усвојене су измене Закона о порезу на доходак грађана, Закон о порезу на имовину и о акцизама, Закон о фискалним касама, као и акти којима се регулише финансирање локалне самоуправе у идућој години.
Скупштина је усвојила и законе о репродуктивном материјалу шумског дрвећа, електронском потпису, измене Закона о издавању публикација, као и измене Закона о Агенцији за приватизацију.
Такође, парламент је донео и одлуку о престанку важења неких закона, који су раније са савезног прешли на републички ниво.
Законом о електронском потпису стварају се предуслови за безбедно електронско пословање и поспешује се такав вид пословања. Њиме је уређена употреба електронског потписа у правним пословима и другим правним радњама, као и права, обавезе и одговорности у вези са електронским сертификатима.
Изменама Закона о издавању публикација предвиђено је да свака публикација има каталошки запис и стандардизацијски број који би издавала Народна библиотека Србије.
Закони из области заштите животне средине, које је Скупштина Србије такође усвојила, омогућавају одрживо управљање природним ресурсима, као и заштиту и унапређивање животне средине у складу са европским стандардима.
Усвојени су закони о процени утицаја на животну средину, стратешкој процени утицаја на животну средину, интегрисаном спречавању и контроли загађивања, као и о заштити животне средине.
Законом о заштити животне средине предвиђено је доношење националног програма за ту област, али и пооштравање казнене политике за неиспуњавање његових одредби. Тим системским законом уводи се и принцип "загађивач плаћа" према коме ће загађивачи бити дужни да плаћају надокнаду за загађивање животне средине.
Предвиђено је и оснивање Агенције за заштиту животне средине ради успостављања информационог система у тој области, као и Фонда за заштиту животне средине.
Скупштина је такође усвојила пакет економских закона којим се уводи низ пореских олакшица због смањења јавних расхода.
Између осталог, укинут је порез од 14 одсто за новозапослене раднике у периоду од годину дана, као и порез који оптерећује трговину хартијама од вредности.
Изменама Закона о порезима на имовину одређено је да порески обвезници могу да пријаве имовину до 31. јануара 2005. године и повећана је пореска стопа са два на три одсто за обвезнике чија је имовина вреднија од 30 милиона динара.
Прописане су и строже казне за неплаћање пореза на имовину које ће бити око 20 пута веће од износа пореског задужења. Смањен је и порез на пренос земљишта, аутомобила и летелица са пет на 2,5 одсто, а гориво за пољопривреднике, грађевинске машине и транспортне бродове ослобођено је акциза.
Од 1. јануара уводи се обавеза свих који се баве трговином и прометом алкохолних пића да се упишу у регистар. Законом о фискалним касама предвиђена је обавеза регистровања промета преко фискалних каса.
Законом о измиривању обавеза Србије према Народној банци Србије (НБС) решава се питање јавног дуга од 19,7 милијарди динара, од којих је 17 милијарди задужење Владе Србије за 2001. и 2002. годину, а остатак је дуг Електропривреде Србије и Републичке дирекције за робне резерве.
Законом о порезу на премије неживотних осигурања опорезују се премије осигурања стопом од 5 одсто, док се осигурање дугорочних стамбених кредита и осигурање од повреда на раду ослобођа плаћања пореза.
Усвојене су и допуне Закона о агенцији за приватизацију којима се поменути документ усклађује са Законом о стечају, а Агенцији омогућава да води и контролише процес приватизације.
Парламент је усвојио и законе којима се регулише финансирање локалне самоуправе. Изменама Закона о локалној самоуправи и Законом о расподели трансферних средстава из буџета Србије и учешћу општина, градова и града Београда у порезу на зараде у 2005. години одређено је да се учешће локалне самоуправе у порезу на плате повећа са 30 на 40 одсто.
Учешће локалних самоуправа у порезу на плате повећано је због укидања пореза на промет из кога су општине финансиране. Одређен је и фонд од 13,8 милијарди динара трансферних средства из републичког буџета која ће се месечно пребацивати у буџете локалних самоуправа.
Исто тако, усвојене су и измене Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку против починилаца ратних злочина који домаћим судовима омогућава да користе доказе о злочинима прибављене ван земље.
Коришћење доказа о злочинима који су прибављени ван Србије у процесима пред домаћим судовима требало би да омогући да се пред нашим судовима суди за евентуална извршена кривична дела ратних злочина, или повреде хуманитарних права.
Прописано је да ће, у случају када Трибунал уступи одређени предмет Србији, тужилац за ратне злочине преузети кривично дело на основу чињеница на којима се заснивала оптужба пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.
Докази Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију могу се, након уступања, користити под условом да су прикупљени или изведени у складу са Статутом и Правилима о поступку и доказима Трибунала.
Закон је усклађен са прописима Хашког трибунала прецизирањем за која кривична дела се суди као за ратне злочине. То су тешке повреде Женевске конвенције, повреде закона и обичаја рата, затим геноцид и злочини против човечности.
Уведена је и могућност саслушања сведока, односно гаранција оним сведоцима који дођу у Србију да сведоче у таквим поступцима, да ће им бити загарантована безбедност и да неће бити лишени слободе. Мере заштите сведока или оштећеног одређене од стране Трибунала остају на снази.
Представници суда у Хагу имају право да присуствују свим фазама кривичног поступка пред домаћим судом и да буду обавештени о његовом току.
Закон је преименован у Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине.
-
Београд, 23. април 2024.Усвојене измене и допуне Закона о локалним изборима
-
Београд, 30. март 2024.Милош Вучевић мандатар за састав нове Владе
-
Прокупље, 24. март 2024.Србија не пристаје на окупацију и на наређења са стране
-
Београд, 20. март 2024.Ана Брнабић изабрана за председницу Скупштине Србије
-
Београд, 8. март 2024.Наставак конститутивне седнице Скупштине Србије 11. марта
-
Београд, 29. фебруар 2024.Председник Србије приредио свечани дочек председнику ЦАР
-
Београд, 26. фебруар 2024.Председник Србије отпочео консултације о мандатару нове владе
-
Београд, 6. фебруар 2024.Kонституисан нови сазив Скупштине Србије
-
Београд, 30. јануар 2024.Конститутивна седница Скупштине Србије заказана за 6. фебруар
-
Београд, 22. јануар 2024.РИК донео решење о додели мандата посланицима новог сазива...