П:
О:
Читај ми
Трошкови буџета у складу са договором са ММФ-ом
Београд,
21. фебруар 2012.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да разговори Србије са Међународним монетарним фондом (ММФ) нису пропали и истакао да ће трошкови буџета у овој години бити у складу са договором који је постигнут са том међународном финансијском институцијом.
Аутор:
Танјуг
Цветковић је на седници Одбора за финансије Скупштине Србије навео да су односи Владе Србије и ММФ-а добри, да се стално развијају и да ће сарадња бити настављена, иако постоје одређене неусаглашености око појединих ставки у буџету.
Председник Владе је истакао да ће сарадња бити настављена преко Канцеларије ММФ-а у Београду, као и нове мисије која би требало да дође средином године, или када се за то створе услови.
Он је саопштио да циљ доласка представника те финансијске институције у Београд није била ревизија аранжмана, већ да се види како је завршена 2011. година и каква су текућа кретања у 2012. години.
Цветковић је нагласио да су три главне тачке неслагања са ММФ-ом – питање докапитализације Комерцијалне банке, односно издвајање 100 милиона евра из буџета за ту сврху, затим предвиђена сума издатих гаранција, као и питање везано за процену ризичности у 2012. години и суме предвиђене у ту сврху.
Све те ставке које су проблем немају никакав финансијски утицај на буџет до његовог ребаланса, навео је премијер, уз напомену да Влада Србије спроводи фискалну политику која се држи фискалних правила.
Он је истакао да је ММФ смањио процену прогнозе раста за Србију у овој години на 0,5 одсто, због чега је та институција забринута како ће то утицати на приливе у буџету.
Када ММФ говори о ребалансу, има у виду ту чињеницу, а не три спорне ставке, навео је Цветковић.
Он је, говорећи о докапитализацији Комерцијалне банке, подсетио на то да је та банка у својини државе али и одређених приватних инвеститора, међу којима је један од најзначајнијих Европска банка за обнову и развој (ЕБРД).
Држава би, како је објаснио, у случају да не обезбеди средства за докапитализацију у износу од 100 милиона евра изгубила контролу над том банком.
Цветковић је навео да је то стављено у буџет, али да је ММФ био забринут да би држава због мањег привредног раста морала да се задужи за та средства, што би повећало јавни дуг наше земље.
Према његовим речима, за државу је значајно да остане власник Комерцијалне банке и њена докапитализација била би без последица по текући буџет јер би требало да буде реализована тек крајем године, према чему је ММФ исказао резерве.
Цветковић је, када је реч о гаранцијама као једној од спорних ставки, објаснио да оне значе да држава прихвата да гарантује за одређене кредите који се повлаче за јавна предузећа или одређене пројекте.
Он је указао на то да се у пракси показало да је степен искоришћености тих гаранција низак, па је, на пример, у 2011. години сума гаранција износила приближно 70 милијарди динара, од којих је искоришћено 23 милијарде динара.
За 2012. годину предвиђене су гаранције од 44,7 милијарди динара, а ММФ је тражио да оне буду 30 милијарди и није прихватио став Владе да све те гаранције неће бити искоришћене, али да морају бити наведене у буџету јер се не зна који ће од планираних пројеката бити реализован, навео је председник Владе.
Што се планираних буџетских средстава за непредвиђене ситуације тиче, он је подсетио на то да су она у 2011. години износила 200 милиона евра, док су за ову годину планирана на нивоу од 300 милиона евра.
Од те суме 150 милиона евра ишло би у рециркулацију, односно вратило би се за шест до седам месеци, чиме би се оптерећење свело на 150 милиона евра, прецизирао је Цветковић.
Председник Владе је истакао да ће сарадња бити настављена преко Канцеларије ММФ-а у Београду, као и нове мисије која би требало да дође средином године, или када се за то створе услови.
Он је саопштио да циљ доласка представника те финансијске институције у Београд није била ревизија аранжмана, већ да се види како је завршена 2011. година и каква су текућа кретања у 2012. години.
Цветковић је нагласио да су три главне тачке неслагања са ММФ-ом – питање докапитализације Комерцијалне банке, односно издвајање 100 милиона евра из буџета за ту сврху, затим предвиђена сума издатих гаранција, као и питање везано за процену ризичности у 2012. години и суме предвиђене у ту сврху.
Све те ставке које су проблем немају никакав финансијски утицај на буџет до његовог ребаланса, навео је премијер, уз напомену да Влада Србије спроводи фискалну политику која се држи фискалних правила.
Он је истакао да је ММФ смањио процену прогнозе раста за Србију у овој години на 0,5 одсто, због чега је та институција забринута како ће то утицати на приливе у буџету.
Када ММФ говори о ребалансу, има у виду ту чињеницу, а не три спорне ставке, навео је Цветковић.
Он је, говорећи о докапитализацији Комерцијалне банке, подсетио на то да је та банка у својини државе али и одређених приватних инвеститора, међу којима је један од најзначајнијих Европска банка за обнову и развој (ЕБРД).
Држава би, како је објаснио, у случају да не обезбеди средства за докапитализацију у износу од 100 милиона евра изгубила контролу над том банком.
Цветковић је навео да је то стављено у буџет, али да је ММФ био забринут да би држава због мањег привредног раста морала да се задужи за та средства, што би повећало јавни дуг наше земље.
Према његовим речима, за државу је значајно да остане власник Комерцијалне банке и њена докапитализација била би без последица по текући буџет јер би требало да буде реализована тек крајем године, према чему је ММФ исказао резерве.
Цветковић је, када је реч о гаранцијама као једној од спорних ставки, објаснио да оне значе да држава прихвата да гарантује за одређене кредите који се повлаче за јавна предузећа или одређене пројекте.
Он је указао на то да се у пракси показало да је степен искоришћености тих гаранција низак, па је, на пример, у 2011. години сума гаранција износила приближно 70 милијарди динара, од којих је искоришћено 23 милијарде динара.
За 2012. годину предвиђене су гаранције од 44,7 милијарди динара, а ММФ је тражио да оне буду 30 милијарди и није прихватио став Владе да све те гаранције неће бити искоришћене, али да морају бити наведене у буџету јер се не зна који ће од планираних пројеката бити реализован, навео је председник Владе.
Што се планираних буџетских средстава за непредвиђене ситуације тиче, он је подсетио на то да су она у 2011. години износила 200 милиона евра, док су за ову годину планирана на нивоу од 300 милиона евра.
Од те суме 150 милиона евра ишло би у рециркулацију, односно вратило би се за шест до седам месеци, чиме би се оптерећење свело на 150 милиона евра, прецизирао је Цветковић.
-
Београд, 5. мај 2024.Председник Владе честитао Васкрс
-
Дубона/Мало Орашје, 4. мај 2024.Србија никада неће прежалити убијене у Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 4. мај 2024.Први званични сусрет премијера са патријархом Порфиријем
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима