П:
О:
Читај ми
Циљеви економске политике Владе одрживи развој, мања инфлација и стабилан курс динара
Београд,
8. децембар 2004.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус изјавио је данас да су циљеви економске политике Владе за 2005. годину раст бруто друштвеног производа (БДП) између четири и пет одсто, инфлација испод 10 одсто, стабилан курс динара и смањење пореских стопа, као и повећање енергетске ефикасности и побољшање законског оквира привредног пословања.
Мирољуб Лабус
Аутор:
Танјуг
Лабус је у разговору са привредницима на конференцији "Економска политика у 2005. години" навео да је БДП у 2004. години достигао 8 одсто, док ће инфлација износити нешто више од 12 уместо планираних 8,5 одсто. Он је подсетио на то да је Влада имала проблем да амортизује ударе драстичног повећавања цене нафте у свету у августу и септембру, јер је домаћа привреда од почетка јануара до краја октобра ове године увезла за 50 одсто више тог енергента него за читаву 2003. годину.
Потпредседник Владе упозорио је на то да се у Србији троши два пута више енергије за производњу добара негу у развијеним земљама, због чега ће борба за енергетску ефикасност бити један од циљева економског плана Владе за 2005. годину.
Према његовим речима, један од важних циљева је и смањење дефицита платног биланса бар за један одсто пошто је он у 2004. години достигао око 13 одсто БДП-а, и то највише као резултат увоза енергије, сировина и опреме. Лабус је оценио да је увоз опреме добар за домаћу привреду и напоменуо да је у разговорима с представницима 50 највећих страних компанија у Србији инсистирао да повећају извоз на рачун увоза, како би се дефицит платног биланса смањио. После увођења пореза на додату вредност, Влада Србије очекује повећање буџетских прихода крајем марта 2005. године, с тим да те приходе неће прелити у суфицит буџета, већ у опште смањење пореских стопа, уз вођење политике стабилног курса динара, указао је Лабус. Он је поновио да је циљ Владе и да се највећи део привреде врати у легалне токове и да се сива економија смањи на најмању могућу меру. Према Лабусовој оцени, у 2005. години неће бити опасности од дужничке кризе јер је Влада у буџету предвидела око 46 милијарди динара, или око 750 милиона долара, за отплату спољних дугова, а то је око 3,2 одсто "државне касе". Он је напоменуо да су ове године девизне резерве први пут премашиле четири милијарде долара и поручио да овим изазовима можемо да одговоримо. У финансијском и банкарском сектору Лабус је најавио повећање броја платних картица и постепено укидање кредитне функције чекова јер је у овој години у промету евидентирано око 400 милиона евра чекова без покрића, а поред приватизације три банке које су у току, током 2005. године биће приватизоване још четири. Потпредседник Владе најавио је и измене Закона о приватизацији због државног власништва у око 600 домаћих предузећа, где држава мора да распише тендер за власнички удео до 25 одсто, а изнад тога да понуди своје акције на берзи. Он је, такође, најавио и измену Закона о Акцијском фонду, о инвестиционим фондовима, о тржишту хартија од вредности, о привредним регистрима, о извршном поступку, као и о привредним друштвима и истакао да ће од следеће године почети примена Закона о стечају.
Од наредне године јавна предузећа морају да буду организационо спремна за приватизацију и морају смањити трошкове и губитке, што не значи да ће држава изаћи из њих, рекао је Лабус. Он је нагласио да је са ЕУ постигнут прелиминарни договор о извозу око 150.000 тона шећера у идућој години, као и да се преговара о повећању извозних квота на око 200.000 тона шећера, због чега је поручио домаћим произвођачима да смање трошкове производње пошто ће садашња цена од 530 евра по тони бити смањена.
Потпредседник Владе подсетио је на то да се до краја марта 2005. године очекује и потписивање уговора о текстилу са ЕУ којим ће Србија бити ослобођена квота и увозних царина, што ће бити подстицај за стране инвеститоре да улажу у домаћу индустрију текстила због нижих трошкова.
Према његовим речима, један од важних циљева је и смањење дефицита платног биланса бар за један одсто пошто је он у 2004. години достигао око 13 одсто БДП-а, и то највише као резултат увоза енергије, сировина и опреме. Лабус је оценио да је увоз опреме добар за домаћу привреду и напоменуо да је у разговорима с представницима 50 највећих страних компанија у Србији инсистирао да повећају извоз на рачун увоза, како би се дефицит платног биланса смањио. После увођења пореза на додату вредност, Влада Србије очекује повећање буџетских прихода крајем марта 2005. године, с тим да те приходе неће прелити у суфицит буџета, већ у опште смањење пореских стопа, уз вођење политике стабилног курса динара, указао је Лабус. Он је поновио да је циљ Владе и да се највећи део привреде врати у легалне токове и да се сива економија смањи на најмању могућу меру. Према Лабусовој оцени, у 2005. години неће бити опасности од дужничке кризе јер је Влада у буџету предвидела око 46 милијарди динара, или око 750 милиона долара, за отплату спољних дугова, а то је око 3,2 одсто "државне касе". Он је напоменуо да су ове године девизне резерве први пут премашиле четири милијарде долара и поручио да овим изазовима можемо да одговоримо. У финансијском и банкарском сектору Лабус је најавио повећање броја платних картица и постепено укидање кредитне функције чекова јер је у овој години у промету евидентирано око 400 милиона евра чекова без покрића, а поред приватизације три банке које су у току, током 2005. године биће приватизоване још четири. Потпредседник Владе најавио је и измене Закона о приватизацији због државног власништва у око 600 домаћих предузећа, где држава мора да распише тендер за власнички удео до 25 одсто, а изнад тога да понуди своје акције на берзи. Он је, такође, најавио и измену Закона о Акцијском фонду, о инвестиционим фондовима, о тржишту хартија од вредности, о привредним регистрима, о извршном поступку, као и о привредним друштвима и истакао да ће од следеће године почети примена Закона о стечају.
Од наредне године јавна предузећа морају да буду организационо спремна за приватизацију и морају смањити трошкове и губитке, што не значи да ће држава изаћи из њих, рекао је Лабус. Он је нагласио да је са ЕУ постигнут прелиминарни договор о извозу око 150.000 тона шећера у идућој години, као и да се преговара о повећању извозних квота на око 200.000 тона шећера, због чега је поручио домаћим произвођачима да смање трошкове производње пошто ће садашња цена од 530 евра по тони бити смањена.
Потпредседник Владе подсетио је на то да се до краја марта 2005. године очекује и потписивање уговора о текстилу са ЕУ којим ће Србија бити ослобођена квота и увозних царина, што ће бити подстицај за стране инвеститоре да улажу у домаћу индустрију текстила због нижих трошкова.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији