П:
О:
Читај ми
Успостављање уређеног система пружања бесплатне правне помоћи
Београд,
12. децембар 2011.
Државни секретар Министарства правде Владе Републике Србије Гордана Пуалић оценила је данас да остваривање основних људских права и слобода у свакој демократској држави у великој мери зависи од тога да ли се и на који начин остварује бесплатна правна помоћ грађанима.
Аутор:
tanjug.rs
Пуалић је на отварању јавне расправе о радном тексту закона о бесплатној правној помоћи истакла да је та врста помоћи нарочито неопходна припадницима маргинализованих и рањивих друштвених група у Србији.
Она је подсетила на то да остваривање права на ту врсту помоћи зависи и од функционисања правосудних институција и државне администрације, од њихове доступности грађанима, правне културе у друштву и правне писмености грађана.
Према њеним речима, Србија, као члан Савета Европе, усвајањем овог закона треба да потврди одлучност у пружању правне помоћи угроженим деловима становништва.
Пружање бесплатне правне помоћи, како је нагласила, загарантовано је Уставом и подигнуто је на ниво основног људског права.
Пуалић је објаснила да уставна гаранција права на бесплатну правну помоћ подразумева конкретне обавезе државе у вези са стварањем услова за примену и заштиту овог права, чија реализација још није успостављена законским оквиром.
Према њеним речима, неки елементи система бесплатне правне помоћи већ постоје у законодавству и пракси, а одредбе о правној помоћи садржане су у више закона.
Она је указала на то да је текст новог закона припремљен у складу са Стратегијом развоја система бесплатне правне помоћи, која је усвојена у октобру 2010. године.
Министарство правде је започело процес стварања свеобухватног и делотворног система помоћи која ће бити доступна свима којима је неопходна, а пре свега социјално угроженим грађанима, додала је Пуалић.
Овај закон садржи и мере социјалне правде, како је објаснила, имајући у виду то да нико због материјалних немогућности не сме да буде ускраћен за правни савет.
Помоћник министра правде Војкан Симић истакао је да је акценат у тексту закона стављен на разраду система примарне правне помоћи на коју право имају све особе на територији Србије.
На секундарну помоћ, објаснио је он, имају право и страни држављани који законски бораве у нашој земљи, као и азиланти.
Симић је навео да обавезе финансирања сносе државни и буџет локалне самоуправе, уз напомену да је Стратегија послужила радној групи да јасно дефинише пружаоце и кориснике правне помоћи, успостави организациону структуру и одговорност.
Намера Радне групе, која је након четворогодишњег рада сачинила овај текст, јесте да законом прошири могућности пружања правне помоћи у оквиру уређеног система, истакао је помоћник министра.
Израду текста закона подржала је Светска банка, чији је представник Џон Фурнари оценио да је у тај посао уложен велики напор.
Она је подсетила на то да остваривање права на ту врсту помоћи зависи и од функционисања правосудних институција и државне администрације, од њихове доступности грађанима, правне културе у друштву и правне писмености грађана.
Према њеним речима, Србија, као члан Савета Европе, усвајањем овог закона треба да потврди одлучност у пружању правне помоћи угроженим деловима становништва.
Пружање бесплатне правне помоћи, како је нагласила, загарантовано је Уставом и подигнуто је на ниво основног људског права.
Пуалић је објаснила да уставна гаранција права на бесплатну правну помоћ подразумева конкретне обавезе државе у вези са стварањем услова за примену и заштиту овог права, чија реализација још није успостављена законским оквиром.
Према њеним речима, неки елементи система бесплатне правне помоћи већ постоје у законодавству и пракси, а одредбе о правној помоћи садржане су у више закона.
Она је указала на то да је текст новог закона припремљен у складу са Стратегијом развоја система бесплатне правне помоћи, која је усвојена у октобру 2010. године.
Министарство правде је започело процес стварања свеобухватног и делотворног система помоћи која ће бити доступна свима којима је неопходна, а пре свега социјално угроженим грађанима, додала је Пуалић.
Овај закон садржи и мере социјалне правде, како је објаснила, имајући у виду то да нико због материјалних немогућности не сме да буде ускраћен за правни савет.
Помоћник министра правде Војкан Симић истакао је да је акценат у тексту закона стављен на разраду система примарне правне помоћи на коју право имају све особе на територији Србије.
На секундарну помоћ, објаснио је он, имају право и страни држављани који законски бораве у нашој земљи, као и азиланти.
Симић је навео да обавезе финансирања сносе државни и буџет локалне самоуправе, уз напомену да је Стратегија послужила радној групи да јасно дефинише пружаоце и кориснике правне помоћи, успостави организациону структуру и одговорност.
Намера Радне групе, која је након четворогодишњег рада сачинила овај текст, јесте да законом прошири могућности пружања правне помоћи у оквиру уређеног система, истакао је помоћник министра.
Израду текста закона подржала је Светска банка, чији је представник Џон Фурнари оценио да је у тај посао уложен велики напор.
-
Београд/Рим, 21. новембар 2025.Снажна посвећеност Владе Србије борби против насиља над женама
-
Београд, 21. новембар 2025.Заједничка посвећеност јачању билатералних веза Србије и...
-
Београд/Подгорица, 21. новембар 2025.Јачање регионалног дијалога о унапређењу положаја националних...
-
Београд, 21. новембар 2025.Развој сарадње са Узбекистаном у области рада и радних миграција
-
Лозница, 21. новембар 2025.Отворена два обновљена објекта ОШ „Свети Саваˮ у Лозници
-
Београд/Тирана, 20. новембар 2025.Чланство Србије у ЕУ пут ка изградњи модерног и конкурентног...
-
Београд, 20. новембар 2025.Обезбеђивање безбедног, подстицајног и инклузивног окружења за...
-
Београд, 20. новембар 2025.Формирање радне групе за израду нацрта закона родитељ-неговатељ...
-
Београд/Кијев, 20. новембар 2025.Значајан потенцијал за унапређење сарадње са Украјином у...
-
Београд, 20. новембар 2025.Брига о деци и унапређење њихових права најважнији задатак...