Аутор:
tanjug.rs
Обрадовић је на панел-дискусији “Реформа система образовања у смеру усаглашавања са потребама привреде у Србији” истакао да би у стварању јаче везе образовања и привреде могло да помогне рангирање универзитета и факултета, које се очекује у Србији.
Формирањем ранг-листе најуспешнијих факултета и универзитета шаље се јасна порука и привреди и родитељима студената, нагласио је министар.
Он је навео да држава, уз родитеље, и даље издваја највише за високо образовање и поставио питање колико предузећа, мимо обавезног пореза, одвајају за студенте.
Према његовим речима, у образовном систему Србије неопходна је већа примена практичног знања, као и праћење иновација у привреди и целокупном друштву.
Обрадовић је подсетио на то да у Србији 23 одсто одраслог становништва нема основну школу, а да 43 одсто нема стручне компетенције за обављање посла, па су они непожељни за послодавца.
Он је указао на то да је издвајање за високо образовање повећано за четири милијарде динара, са 25 милијарди у 2008. на 29 милијарди у овој години.
Председник Републике Србије Борис Тадић поздравио је идеју о оснивању Фонда за образовање, при чему је указао на то да није неопходно да држава прва покрене такву идеју.
Тадић је рекао да је увек потребно више инвестирања у образовање јер је знање један од главних фактора развоја друштва и подсетио на то како су неки изуми, попут парне машине, променили светску привреду.
На тај начин и сва нова открића захтевају да се друштва и државе прилагођавају, а оне које то не чине бришу се са економске мапе света, напоменуо је председник Србије.
Он је навео да су нашој земљи потребне брзе промене политичког и образовног система, али и сваког појединца, јер смо много времена изгубили деведесетих година прошлог века, али и након промена 2000. године.
Ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић истакао је да у нашој земљи има довољно студената, уз оцену да је у развијеним земљама ефикаснији процес студирања.
Ковачевић је рекао да на милион становника у Србији студира 36.000 особа, а у земљама ЕУ 39.000.
Он је навео да је у развијеним земљама студирање ефикасније, мада је процес и у Србији скраћен након реформи.
Ковачевић је поручио да би и привредници требало да се укључе у образовни процес и да примају студенте на праксу, барем по један семестар.
Панел-дискусија одржава се у оквиру пројекта „Форум студената и привредника Србије“, у организацији Студентске конференције универзитета Србије.