П:
О:
Читај ми
Циљ инклузивног образовања уклањање свих баријера и дискриминације
Београд,
23. август 2011.
Министарство просвете и науке Владе Републике Србије саопштило је да је један од приоритета повећање доступности образовања сваком детету у Србији и истовремено стварање услова за квалитетно образовање у складу са његовим потребама и способностима.
У саопштењу се наводи да се образовање које је засновано на праву детета да има приступ образовању које је усмерено на њега и његове специфичне потребе назива инклузивно образовање, а уставно право и законска обавеза сваког грађанина Србије је да похађа школу, што је регулисано законима.
Циљ инклузивног образовања је уклањање свих видова баријера и дискриминације, које би се односиле на пол, националну припадност, верско и социо-економско порекло, способности, здравствено стање или било које друго лично својство појединца, као и омогућавање друштвене кохезије.
Измене у систему образовања усмерене на повећање инклузивности треба да у знатној мери повећају доступност и квалитет образовања за децу из социјално нестимулативних средина (ромске, сиромашне, сеоске, расељене), децу и одрасле са сметњама у развоју и инвалидитетом, децу са тешкоћама у учењу, пре свега у оквиру редовног система образовања.
Доношењем Закона о основама система образовања и васпитања 2009. године, у Србији су створени услови да се кроз системску и институционалну подршку омогући успешно укључивање и напредовање сваког детета у процесу образовања.
Закон је обезбедио да се у редовном школском систему нађу сва деца, дакле и она са лакшим сметњама у развоју, као и физичким хендикепима.
На основу члана 98 овог закона, министарства просвете, здравља и рада и социјалне политике донела су Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику.
У складу са законом и правилником формиране су интерресорне комисије, чији је оснивач општина, односно град.
Комисија обавља процену потреба детета за пружањем додатне подршке, на захтев родитеља, односно старатеља детета и по службеној дужности - на иницијативу образовне, здравствене или установе социјалне заштите.
Она има мандат да препоручи видове додатне подршке која детету треба да обезбеди услове за развој, учење и учешће у животу заједнице како би у највећој могућој мери отклонила баријере које стоје на путу његовог развоја.
Коначну одлуку о томе у коју ће се школу, специјалну или редовну, уписати дете, доноси родитељ/старатељ, док комисија може да да само мишљење.
Према правилнику сталне чланове комисије чине: представник система здравствене заштите (педијатар), представник образовно-васпитног система (школски психолог) и представник система социјалне заштите (стручни радник на пословима социјалног рада).
Сваки члан комисије је дужан да на основу увида у документацију, разговора са родитељима и дететом, посматрања детета у природним животним ситуацијама, као и примењених одговарајућих техника (у складу са струком) донесе мишљење о потреби за пружањем додатне подршке детету или ученику, у оквиру сектора којег он представља (образовање, здравство, социјала).
Такође, сваки члан комисије је дужан да родитељима или старатељима, на разумљив и за њих јасан начин, образложи своје мишљење, а председник комисије да образложи заједничко мишљење комисије.
За доношење мишљења појединачног члана комисије одређен је рок од 15 дана, након чега се доноси заједничко образложено мишљење комисије у року од 15 дана, које се доставља родитељу, односно старатељу.
Родитељ може у року од 8 дана да напише приговор на заједничко образложено мишљење комисије, додаје се у саопштењу.
Циљ инклузивног образовања је уклањање свих видова баријера и дискриминације, које би се односиле на пол, националну припадност, верско и социо-економско порекло, способности, здравствено стање или било које друго лично својство појединца, као и омогућавање друштвене кохезије.
Измене у систему образовања усмерене на повећање инклузивности треба да у знатној мери повећају доступност и квалитет образовања за децу из социјално нестимулативних средина (ромске, сиромашне, сеоске, расељене), децу и одрасле са сметњама у развоју и инвалидитетом, децу са тешкоћама у учењу, пре свега у оквиру редовног система образовања.
Доношењем Закона о основама система образовања и васпитања 2009. године, у Србији су створени услови да се кроз системску и институционалну подршку омогући успешно укључивање и напредовање сваког детета у процесу образовања.
Закон је обезбедио да се у редовном школском систему нађу сва деца, дакле и она са лакшим сметњама у развоју, као и физичким хендикепима.
На основу члана 98 овог закона, министарства просвете, здравља и рада и социјалне политике донела су Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику.
У складу са законом и правилником формиране су интерресорне комисије, чији је оснивач општина, односно град.
Комисија обавља процену потреба детета за пружањем додатне подршке, на захтев родитеља, односно старатеља детета и по службеној дужности - на иницијативу образовне, здравствене или установе социјалне заштите.
Она има мандат да препоручи видове додатне подршке која детету треба да обезбеди услове за развој, учење и учешће у животу заједнице како би у највећој могућој мери отклонила баријере које стоје на путу његовог развоја.
Коначну одлуку о томе у коју ће се школу, специјалну или редовну, уписати дете, доноси родитељ/старатељ, док комисија може да да само мишљење.
Према правилнику сталне чланове комисије чине: представник система здравствене заштите (педијатар), представник образовно-васпитног система (школски психолог) и представник система социјалне заштите (стручни радник на пословима социјалног рада).
Сваки члан комисије је дужан да на основу увида у документацију, разговора са родитељима и дететом, посматрања детета у природним животним ситуацијама, као и примењених одговарајућих техника (у складу са струком) донесе мишљење о потреби за пружањем додатне подршке детету или ученику, у оквиру сектора којег он представља (образовање, здравство, социјала).
Такође, сваки члан комисије је дужан да родитељима или старатељима, на разумљив и за њих јасан начин, образложи своје мишљење, а председник комисије да образложи заједничко мишљење комисије.
За доношење мишљења појединачног члана комисије одређен је рок од 15 дана, након чега се доноси заједничко образложено мишљење комисије у року од 15 дана, које се доставља родитељу, односно старатељу.
Родитељ може у року од 8 дана да напише приговор на заједничко образложено мишљење комисије, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 3. мај 2024.Проглашена ванредна ситуација на делу територије општине Сврљиг
-
Београд, 2. мај 2024.Обележавање прве годишњице трагедија у школи „Владислав...
-
Београд, 2. мај 2024.Српска полиција у међународној акцији откривања превара путем...
-
Београд, 2. мај 2024.У недељи појачане контроле саобраћаја откривено више од 36.000...
-
Београд, 30. април 2024.Обележен Дан Гарде Војске Србије
-
Београд, 30. април 2024.Апел грађанима да поштују Закон о заштити од пожара
-
Београд, 29. април 2024.Значај спорта у подршци присилно расељеним људима
-
Ковачица, 28. април 2024.Положен венац на споменик палом борцу са Кошара Тибору Церни
-
Београд, 26. април 2024.Ухапшене три особе због недозвољеног прелаза границе и...
-
Београд, 26. април 2024.Размена искустава Војске Србије и Националне гарде Охаја у...